ALBANIJA I SASTANAK U RAMBUJEU

AIM JUNIOR Tirana

Nekoliko pozdravnih telefona je zazvonilo u kancelariji albanskog ministra inostranih poslova Paskala Miloa u podne 2. februara. Laberto Dini, italijanski ministar inostranih poslova, kao i nekoliko ambasadora zapadnih zemalja u Tirani, zeleli su da licno pozdrave ministra Miloa zbog izjave date tog dana oko ucesca OVK na sastanku u Rambujeu, organizovanog od strane Kontakt grupe. Sve je pocelo ujutru 2. februara, kada su se vesti o ostrim recima politickog lidera OVK Demaqija izrecene u Pristini sirile po albanskom glavnom gradu, koji je neocekivano pozvao Glavni stab kosovske vojske koja se bori za nezavisnost da ne ode na taj susret.

U drustvu belgijskog ministra inostranih poslova Derycke, koji je zavrsavao svoju posetu Tirani, Milo je sa ostatkom Vlade ubrzo nastupio u cilju rasprsivanja cudjenja koje su izazvale reci coveka koji je samo pre mesec dana govorio sasvim drugacije u Tirani. Izjava albanske Vlade je otvoreno pozivala da "svi albanski faktori, posebno OVK, odu ujedinjeni na sastanak u Rambujeu".

Ono sto je usledilo posle deklaracije od 2. februara, potvrdilo je da je intervencija ucinjena u pravo vreme i na pravom mestu. Samo nekoliko sati kasnije OVK je izjavila da ce otici Rambuje iako nije pristala da se izjasni o nivou i listi svojih predstavnika. Ovaj zaokret koji je doveo do udaljavanja od Demacija i zblizavanjima sa pozicijama Tirane, bio je razlog da albanske novine samo nekoliko sati kasnije govore o "komandovanju OVK od strane albanske Vlade", sto izgleda nece zabrinuti nikoga u uredima maticne drzave, sve dok se citava ova buka bude smatrala kao jos jedna posredna investicija u povecanje tezine Albanije u kosovskoj krizi.

S druge strane, albanski zvanicnici su postigli tek minimum uspeha svojom inicijatovom zapocetom januara meseca, koja je imala za cilj stvaranje jednog jedinog panalbanskog stava i to pre pocetka dijaloga o resavanju konflikta. Koncipirana kao potez koji je imao za cilj ujedinjavanje strana, za nametanje odredjenog stava, inicijativa Tirane dovela je u Albaniju pocetkom ove godine dva velika aktera politickog zivota u Pristini: Rexhepa Qosju i Adema Demaqija. Najvisi zvanicnici maticne drzave pozvali su ovu dvoijucu politicara sa Kosova da izbegnu jezik polemika i da se ujedine u ime hitnosti trenutka i stvaranja jedinstvenog predstavnickog tela, koje je od marta prosle godine, kada su se u pokrajini organizovali paralelni izbori, ostalo nezaokruzeno.

Vise od godinu dana Demaqi i Qosja ali i drugi kosovski politicari, koji su osam godina cutali pred pacifisickom linijom Rugove i njegove partije DSK, zahtevali su izolaciju predsednika izabranog na izborima koji su oni sami smatrali neregularnim. U njihovoj viziji resenja kosovskog cvora Rugova je predstavljao problem, a OVK resenje. Ovakvim stavom su oni dosli u Tiranu, medjutim, tu se dogodila promena. Suoceni sa pritiskom maticne drzave da se orijentisu prema kompromisu, a ne prema "uzaludnoj razjedinjenosti", Demaqi i Qosja su u opstim crtama prihvatili novu liniju koju je zacrtala albanska drzava, linija koja se sastoji u postizanju izvesne formule donosenja odluka koja se priklanja institucionalnom sudaranju medju stranama.

Drugacije receno, predlog Tirane upucen politickoj klasi u Pristini je stvaranje okruglog stola svih partija, odnosno da se tu raspravi o raznim opcijama koje se ticu krize i o formalnom usvajanju svega toga u parlamentu koji podrzava Ibrahim Rugova. Na ovaj nacin, prema albanskim zvanicnicima moglo bi se izbeci sudaranje izmedju institucija na Kosovu koje mesecima blokira formiranje pregovarackog tela albanske strane.

Nova diplomatska inicijativa Albanije je pozitivno ocenjena u zapadnim kancelarijama. Amerikanci i evropljani su inicijativu zvanicne Tirane smatrali kao jednu od mogucnosti za uspeh i to upravo tamo gde je dozivela neuspeh "leteca" diplomatija ambasadora Hila, dakle u zblizavanju Albanaca na Kosovu oko jednog jedinstvenog politickog projekta. Iako se to nije uspelo zavrsiti tokom prve cetiri nedelje ove godine, izgleda da glavna odgovornost pada na Rugovu kojeg su licni motivi, vise nego oni principijelni, sprecili da dodje u Tiranu. Od ovakvog odbijajuceg stava pacifistickog lidera koji se nalazi u primetnim teskocama, cini se da izvire i deo Demaqijevog inata na dan kada je obznanio da ne ide u Rambuje. Mnogi prisutni na konferenciji za stampu bili su zacudjeni recima politickog predstavnika OVK, veoma ostrim recima upucenih njegovom protivniku sa salom oko vrata.

Na ovaj nacin, ispostavljajuci jos jednom racun Rugovi za neujedinjavanje Albanaca na Kosovu, Demaqi je odlucio da ne kroci u pariski zamak 6. februara. Bacajuci svakako senku sumnje na konkretan stav kojeg ce se drzati Kosovari prilikom neocekivanih obrta koje ovaj "mini" Dejton rezervise za sudbinu krize.

S druge strane, uloga Albanije u pocetnom trenutku susreta izgleda da ce biti uloga zemlje koja je bliza nego drugi ovom procesu, ali koja se direktno ne mesa u njegovo odvijanje. Samo nekoliko dana ranije diplomatski izvori su javili da je albanskoj strani u ovom trenutku odbijen zahtev da prisustvuje razgovorima u Rambujeu. Sa izvesnim taktom je albanskoj diplomatiji receno da se ne radi o jednoj medjunarodnoj konferenciji. Treba mozda cekati sledece dane, vreme kada se budu zacrtali prvi stavovi strana za stolom, da bi se videlo da li ce pomoc albanske drzave, koja je do sada bila esencijalna u razvoju dogadjaja, ponovo biti prizvana na scenu od strane medjunarodnih faktora koji se bave krizom. U aktuelnom trenutku, Albanija se i dalje smatra "maticnom drzavom" Kosovara, ali bez svih prava koja proizilaze iz ovakvog statusa. U Tirani ovakva pozicija ne nailazi na odobravanje, ali je isto toliko jak i osecaj samouzdrzavanja. Refleks koji je veoma dobro izvezban u godinama tranzicije od strane albanskih politicara, koji su potpuno svesni tezine njihove zemlje na medjunarodnoj klackalici.

Andi TELA