I KOSOVSKA DELEGACIJA U RAMBUJEU

(Za AIM Podgoricu pise dopisnik iz Pristine)

Sve tri glavne albanske politicke fkakcije, dakle i predstavnici UCK ucestvovace u Rambujeu kod Pariza u pregovorima o Kosovu. Na povrsini izgleda kao da je saglasnost albanske strane za ucesce na pregovorima postignuta brzo i lako. Kao sto je poznato Ibrahim Rugova je u ime Demokratskog saveza Kosova pristao vec tokom susreta sa Robinom Kukom u Skopju. Rexhep Qosja koji se nalazi na celu politicke koalicije od sedam, uglavnom manjih partija poznata kao Ujedinjeni demokratski pokret od pocetka je ucesce uslovljavao pristankom predstavnika UCK-a (Ushtria Clirimtare e Kosovës -Oslobodilacka vojska Kosova). Nakon vise pozitivnih Qosjinih izjava i odluke u utorak popodne Glavnog staba UCK-a o ucestvovanju na pregovorima, prakticno bilo je obezbedjeno i ucesce Qosjine politicke koalicije.

Bez obzira na unutaralbanske podele, svima je bilo jasno da ce sustinska pretpostavka za ozbiljan pocetak pregovora, bar kada je rec o albanskoj strani, biti pristanak UCK-a. Zbog toga izjava glasnogovornika UCK-a Jakupa Krasniqija da ce i UCK poslati svoje predstavnike na pregovore, u albanskoj javnosti primljena sa velikim olaksanjem. Odluka Glavnog staba UCK-a o prihvatanju pregovora predstavlja prvo pravo njegovo vatreno politicko i diplomatsko krstenje. Ali, ona nije tako lako usvojena. Zbog nje, u razmaku od samo nekoliko sati u utorak pojavila veoma ozbiljna pukotina u odnosima izmedju Glavnog staba UCK-a i glavnog politickog predstavnika UCK-a Adema Demaqija.

Odnosi izmedju ova dva subjekta nikada nisu bili zasnovani na nacelima subordinacije. Medjutim, sudaranje njihovih stavova o tako znacajnom pitanju kao sto su najavljeni pregovori, nagovestava da je rec o dubokim kolebanjima koja tek treba da se razjasne. One su na indirektan nacin navedene u poslednjem saopstenju Glavnog staba i otprilike poklapaju se sa pretpostavkama koje je izneo Demaqi prilikom poslednjeg razgovora sa novinarima. Navodeci sustinske elemente stanja i neispunjavanje medjunarodnih dokumenata od strane Beograda, Demaqi je ocenio kako jos nisu stvoreni svi neophodni uslovi za uspesan pocetak i povoljno okoncanje pregovora. Zbog toga je, kako je rekao, sugerisao vodjstvu UCK-a da ne prihvati pregovore. Sam za sebe je bez dvoumljenja rekao da nece otici u Pariz jer ne bi zeleo da potpise autonomiju koju je nazvao kapitulacijom.

Nakon ovog sudara stavova o tako sustinskom pitanju kao sto su pregovori u Parizu otvoreno je veoma zanimljivo pitanje odnosa izmedju Glavnog staba i Demaqija. Obzirom na jedinstvenost ciljeva, stare i nove veze, kao i stare i nove naklonosti i afinitete u ovom trenutku bilo bi prerano govoriti o njihovom konacnom raskidu. Ali, ostaje utisak da odluka Glavnog staba UCK-a da prihvati pregovore nije bila jednoglasna, a tek ce se videti kako ce se to odraziti unutar prilicno decentralizovane organizacione i slozene vojno - politicke strukture UCK-a.

Izgleda da su u argumentaciji za i protiv odlaska za Pariz, znacajnog udela imali i zestoki pritisci koje je tokom dva - tri dana vrsio americki posrednik Kristofer Hil. Jedno od kljucnih pitanja koje je preteglo na strani ucesca u pregovorima bilo je verovatno i obecanje ili neka vrsta garancije da velike sile nece zahtevati razoruzavanje ili raspustanje UCK-a. U intervjuu koji je dao albanskom dnevniku Koha Ditore, Jakup Krasniqi je rekao da ce deo UCK-a postati policija, a preostali deo nece rasformirati i da ce ostati vojska Kosova. Glavni stab i njen glasnogovornik isticu kako prihvatanjem pregovora UCK potvrdjuje kontinuiranu privrzenost politickom resenju i kooperativnost sa medjunarodnom zajednicom. Navodili su u vise navrata da je resenje pregovorima u najvecem zivotnom interesu Albanaca i svih gradjana, jer se na taj nacin Kosovo postedjuje daljih krvoprolica i razaranja. Postoji jos jedan veoma jak argument za ucesce UCK-a na pregovirima. Naime, ona je od organizacije koja se sumnjicila za terorizom ili nazivala teroristickom za samo godinu dana prerasla u medjunarodno priznati cinilac oruzanog otpora u jednom lokalnom unutrasnjem oruzanom sukobu.

Prihvatanje pregovora i pristanak na prelazno resenje ne znaci da UCK odustaje od nezavisnosti Kosova. Zbog toga, pored primedbi na predlozeni dokument Kontakt grupe, predstavnici Glavnog staba UCK-a ponece u Pariz i svoje predloge privremenog resenja. Krasnici je u nekoliko navrata rekao kako Glavni stab priprema dokument o ucescu na pregovorima isticuci da ce delegacija UCK-a insistirati na trogodisnjem medjunarodnom protektoratu i na referendumu o samoopredeljenju nakon isteka tog perioda. To nije u saglasnosti sa nacelima predlozenih od strane Kontakt grupe o kojima se ne moze pregovarati. Ali, Kontakt grupa je odustala od uslovljavanja ucesca Albanaca na pregovorima njihovim prethodnim odustajanjem od zahteva za kosovskom nezavisnoscu. To je omogucilo kompletno ucesce Albanaca na pregovorima, ali i njihovo pravo da pitanje nezavisnosti, uprkos privremenom resenja, drze otvorenim.

U subotu u Rambujeu naci se sve tri glavne albanske politicke frakcije. U sredu sve su objavile sastav svojih ljudi koji ce zastupati kosovske Albance. Medjutim, u vremenskoj stisci, atmosferi velikih unutrasnjih nepoverenja i snaznog pritiska javnosti za jedinstvenim nastupanjem, uprkos nekih inicijativa, albanske politicke frakcije do cetvrtka nisu i zvanipno objavile da ce nastupiti kao jedinstvena albanska delegacija. U vec pomenutom intervjuu Jakup Krasnici je izjavio da se albanska delegacija moze okupiti jedino oko UCK-a i u tome ima Qosjinu podrsku. "Niko nema vise prava da odlucuje o sudbini Kosova od onih koji se bore i zrtvuju svoje zivote", rekao je Krasnici. U intervjuu istom broju ovog albanskog dnevnika Qosja je rekao da bez predstavnika UCK-a nijedna albanska delegacija ne moze da govori u ime Kosova. "Vrhovno formalno i moralno pravo da govore imaju oni koji su prolivali i prolivaju svoju krv za Kosovo" - rekao je on. Ali, iste ambicije ima i Rugova i zbog toga je sasvim neizvesno da li ce se Albanci pre odlaska u Rambuje dogovoriti o nastupanju kao jedinstvena delegacija.

Ipak je svaka politicka grupacija sama, bez medjusobnih konsultacija ili drugima, odredila sastav svoje delegacije. Spekulacije da Albanci u Parizu nece nastupiti kao jedinstvena albanska delegacija navodi da se pregovori sagledavaju i iz ugla borbe za vlast unutar Kosova, sada i u periodu privremenog stanja. Mnogi iznose da se Pariz ocenjuje i kao znacajna stepenica za zauzimanje sto boljih startnih pozicija u borbi za prevlast unutar Kosova i albanskog nacionalnog korpusa.

U Parizu ce UCK predstavljati: Azem Syla, zatim sef politicke direkcije Glavnog staba Hashim Thaci, glasnogovornik UCK-a Jakup Krasniqi, sef direkcije za civilne poslove Glavnog staba Ramë Buja, i Xhavit Haliti.

Demokratski savez Kosova ce predstavljati: Ibrahim Rugova, predsednik kosovskog parlamenta Idriz Ajeti, predsednik kosovske vlade u egzilu Bujar Bukoshi i savetnici Ibrahima Rugove Fehmi Agani i Edita Tahiri.

Ujedinjeni demokratski pokret ce predstavljati: predsednik Rexhep Qosja, potpredsednici Hydajet Hyseni i Bajram Kosumi i sekretar Mehmet Hajrizi.

Od nezavisnih ucesnika, pozive od organizatora imaju izdavac, odnosno vlasnik Kohe Ditore Veton Surroi i glavni urednik albanskog politickog nedeljnika ZËRI Blerim Shala.

Fehim REXHEPI