SOCIJALISTI NA CISTINI

Novi mandatar

Djokic je imenovan kao tipican predstavnik socijalista, ljudi koji se nikada vruci nisu napili vode, koje na politickoj sceni u RS niko ne voli, ali ih niko i ne mrzi jer su u sve dosadasnje obracune uspjeli da ispred sebe gurnu druge da bi se na kraju pojavljivali da ugase vatru i preuzmu funkcije

Banjaluka, 4. februar 1999. (AIM)

Kada je poslednji u nizu srpskih madatara Petar Djokic svog prethodnika ispratio rijecima kako "posle Miljusa nista nece biti kao pre njega", mozda nije ni slutio kako ce isti taj Miljus najvise promijeniti njegov zivot. Jer, Djokicevo imenovanje, ako mu je vjerovati, bilo je najvece iznenadjenje za njega samog iz prostog razloga sto ga Nikola Poplasen nije konsultovao o tome. Mandatar je zato prvi dan svoje nove uloge proveo u cutanju nastojeci da dodje sebi i cuje sta o svemu misle njegovi socijalisti. Cutali su i socijalisti svjesni da ih je Poplasen zestoko uvalio, tjerajuci ih da ucine ono sto su jedini uspijevali da izbjegnu - da izadju na cistinu.

Ni predsednik RS nije imao veliki izbor, sto opravdava cinjenicu da je svoju sudbinu, bas kao i njegov stranacki sef Vojislav Seselj, stavio u ruke stranke koja se nece pretrgnuti da ga izvuce na suvo. Ali sta je drugo mogao da ucini ako je vec odlucio da ime Milorada Dodika nece prijeci preko njegovih usta? Mogao je da udje u jos jedan rizik da mu mandat odbije vjeciti kandidat Mladen Ivanic. Mogao je da dovede u pitanje lojalnost socijalista Dodiku i Biljani Plavsic i ponudi im nesto sto ce tesko moci da odbiju - da izabere nekoga od njih. I mogao je jos da se upusta u rizicne poslove raspustanja skupstine ili smjenjivanja aktuelnog premijera.

KRAJ 'SLOGE': Ivanic, koji se mnogima cinio kao jedino pravo kompromisno rjesenje, nije mogao da prihvati Poplasenovu ponudu iz tri razloga. Najpre, nema partiju u kojoj bi ga zvali sefe, i to je, u trenutku kada se u RS bez uticaja partija ne sastavlja ni vremenska prognoza, neoprostiv hendikep. Drugi razlog protiv Ivanica je strah postojecih blokova, posebno koalicije Sloga, od jakog nestranackog premijera, koji bi potpuno prekomponovao politicku scenu u RS. Treci razlog da se Ivanic ne prihvati mandatarske avanture lezi u pukoj cinjenici da je njegov koncept poluekspertske vlade nacionalnog jedinstva proslog januara progutao Milorad Dodik svojom vladom koja je podrsku potrazila u Federaciji, jednako kao sto je Dodikov koncept progutao Brano Miljus, koji je bio spreman da u Federaciju posegne i za ministrima.

Poplasenu je tako ostalo da testira cvrstinu socijalisticke podrske Dodiku, koju je skojevski odresito samo dan i po uoci Djokicevog imenovanja manifestovao portparol SPRS Igor Radojicic. Ako Djokic prihvati, ostace jos samo da se zakljuci da socijalisti podrzavaju Dodika jedino ako im neko u medjuvremenu ne ponudi vise. Na drugoj strani, racunao je Poplasen, pred SPRS stavio je da bira izmedju lojalnosti 'Slogi' ili Republici Srpskoj, buduci da bi prihvatanje Djokicevog mandata dalo sanse za izlazak iz visemjesecne politicke krize. Ukoliko se to dogodi, 'Sloga' od srijede vise nece postojati na nacin na koji je funkcionisala do sada, a da li postoji uopste, zavisice prije svega od umijeca Dodika i Biljane Plavsic da prihvate novi raspored snaga.

Birajuci medju socijalistima, Poplasen je pokazao da ga ne interesuje izazivanje raskola u toj stranci. Jer, na dispoziciji su mu bili jos Dragutin Ilic, koji vodi jaku frakciju u SRRS, od koje strahuje i sam Zivko Radisic, zatim proradikalski bijeljinski socijalista Nedjo Djuric i Dodiku odani direktor Carina Dragoljub Trivanovic. Medjutim, Djokic je - racunao je predsednik RS - pravi izbor: dovoljno dosciplinovan vojnik partije da ni sam nece prihvatiti mandat ukoliko ne ubijedi Radisica i trust socijalistickih politickih enigmaticara da ce im tako svima biti bolje i dovoljno lojalan medjunarodnoj zajednici da bi Vestendorpu palo na pamet da Dodikovim odlaskom nesto gubi. Na kraju, bar onoliko koliko je njegovo Brcko blize prestonici svih Srba svijeta nego Dodikovi Laktasi, Djokic bi mogao biti i po volji Beogradu, koji ovaj put nije upirao onoliko kao kada je imenovan Miljus.

HOCE LI PRIHVATITI: Rijecju, Djokic je imenovan kao tipican predstavnik socijalista, ljudi koji se nikada vruci nisu napili vode, koje na politickoj sceni u RS niko ne voli, ali ih niko i ne mrzi jer su u sve dosadasnje obracune - a bilo je toga

• ispred sebe gurali druge da bi se na kraju pojavljivali da ugase vatru i preuzmu funkcije. Znaci li to da je dovoljno da Djokic prihvati mandat i da ce stvar biti zavrsena? Jos ne, iako ce sve biti jasno mnogo prije nego sa Miljusem. Jer, kada je rijec o srpskim strankama, Miljus je od jednog bloka imao gotovo blanko podrsku, iako je poneki radikal sa izjasnjavanja u skupstini trcao kuci zbog bolesti u porodici da ne bi svom selu navukao ljagu glasajuci za dezertera. Istovremeno, Miljus nikako nije mogao racunati sa podrskom SNSD, koju nije uspio da pocijepa. Nije mogao da racuna ni sa Biljanom Plavsic, a ni sa socijalistima, kojima je, kako bi se sada moglo pokazati, za podrsku Miljusu nije smetala ni odanost Dodiku, ni lojalnost Vestendorpu vec prosta cinjenica da covjek nije njihov.

Djokic je njihov, sto ne znaci da i medju socijalistima nema onih koji skripucu zubima zbog vrtoglave karijere tog brcanskog nesudjenog policajca (zavrsio srednju policijsku u Sarajevu). Pa ipak, pred novim mandatarom stoji tezak posao, naravno, ukoliko socijalisti ne odluce da vrati mandat i zadaju Poplasenu odlucujuci koalicioni udarac za racun Dodika. Dakle, dok je Miljus na jednoj strani srpskog parlamenta bio bos, a na drugoj hadzija, Djokic ce svima morati da se umiljava, ali ni kod jednih nece unaprijed biti osudjen na propast. Najprije, opstanak 'Sloge' tada bi lezao u odgovoru Plavsiceve i Dodika. Naravno, oni su daleko od toga da im je drago kada su culi za Djokica, ali, posto sacekaju odgovor Djokiceve stranacke baze, svojim podrskom kroz zube novom mandataru uspjeli bi da SDS i radikale drze podalje od vlade. Naravno, ne treba sumnjati da bi tada cjelokupan direktorsko-ministraski sastav 'Sloge' bio zainteresovan za podrsku Djokicu, koga ce dozivjeti kao covjeka koji im ne obecava koliko Dodik, ali i kao coveka koji im spasava koaliciju bez koje ne znace mnogo i koji ih nece odmah rastjerati. Rjecju, Plavsiceva i Dodik tada bi birali izmedju neizvesnog nastavka borbe za Jedinog Srpskog Reformistu i izvjesnijeg pokusaja da prate dogadjaje i podrskom Djokicu spasu sto se spasti da.

ZATVARANJE KRUGA: SDS i radikali, na drugoj strani, takodje ce pokusati da svoju podrsku uslove kolacicem vlasti, koja im je poslednji neophodan uslov da naredne izbore cekaju prikaceni na neku od slavina odakle kaplju pare. Naravno, njima je u ovom trenutku drago sto se mandatar ne zove Dodik, ali covjek se brzo privikava na takve stvari i shvata da pobjede koje donose samo emotivno, a ne i materijalno zadovoljstvo i nisu neke pobjede. Slicno ce biti i sa poslanicima iz Federacije, koji od Miljusa na kraju nisu dobili nista, ali su mu zahvalni jer sada znaju koliko treba da traze. Na kraju, ukoliko Djokic prodje, oni sa malo duzim pamcenjem pitace se da li je sve to bilo vrijedno onolikog budalesanja po skupstini, posto je Djokic na mjestu mandatara bio prvo rjesenje, koje su srpske stranke postigle jos uoci konstitutivne sednice parlamenta. Tom prilikom sporazum su na hodniku skupstine prekrsili Plavsiceva i Dodik, jer im se ucinilo da mogu dobiti vise. Zamesateljstvo nije na vrijeme shvatio Ostoja Knezevic, koga je sve to kostalo politicke karijere. Ovako, prihvatanjem socijalista bio bi zatvoren taj, ali i jedan jos veci krug. Naime, kao sto se u vrijeme razbijanja komunistickog monopola govorilo da deset odsto partijaca vlada sa devedeset odsto naroda, tako bi se sada moglo reci da sa desetak odsto biraca socijalisti vladaju nad ostalih 90 odsto RS. I to samo zato sto su prvi shvatili da se nije lijepo svadjati.

Pitanje je, dakle, samo jedno: smiju li se Radisic i drugovi pod stare dane prvi put vruci napiti vode.

Zeljko Cvijanovic (AIM)