RAT OBAVESTAJNIH SLUZBI

U spijunskim aferama koje svakodnevno potresaju Sloveniju najgore prolaze samo najmanje ribe Slovenacka svakodnevica sve vise podseca na solidne kulise, kojih se ne bi stideli ni snimatelji filma o Dzemsu Bondu. (Ionako je jedan bivsi Agent 007, otelotvoren u glumcu Rodzeru Muru, nedavno posetio Ljubljanu, prilikom priredbe UNICEF-a, ovoga puta u ulozi decijeg ambasadora.) O cemu je rec?

AIM, LJUBLJANA, 3.2. 1999.

Kada se sve sabere, cini se da uzastopne price o trgovini oruzjem, obavestajcima i kontraobavestajcima, skandali koji neprestano zabavljaju citateljstvo u Sloveniji, zadajuci glavobolje zvanicnicima, uprkos desetinama vladinih istraznih komisija - nikada nece biti ispricane do kraja. Samo tokom poslednja tri meseca osnovane su tri nove komisije od kojih se ocekivalo da raspletu pomenutu problematiku. Prva komisija trebalo je da odgovori na pitanje zasto su slovenacki vojni obavestajci spijunirali slovenackog ambasadora u Sarajevu, druga se bavi saradom oko uzapcivanja slovenackog spijunskog kombija (zalutalog) u Hrvatskoj, a treca nista manje misterioznim naruciocima 120 tona oruzja, koje je 1993. godine tadasnji ministar odbrane Janez Jansa "pronasao" u kontejnerima na mariborskom aerodromu.

Tragovi izgubljenog kombija

Istrazivacki poduhvati recenih komisija dobili su na zaletu izbijanjem nove spijunske afere pre godinu dana, kada su

1. januara 1998. godine hrvatski policajci oko deset metara unutar svoje teritorije ulovili dva oficira slovenacke vojne obavestajne sluzbe. Predstavnici zakona uredno su pohapsili nezvane goste i ekspeditivno ih priveli kod sudije za prekrsaje.Uhvaceni slovenacki spijuni pravdali su se da su promasili slovenacko-hrvatsku granicu i u posebnom vozilu, specijalno opremljenom za elektronsko izvidjanje, sasvim nepredvidjeno usetali u ruke iznenadjene hrvatske patrole. Obavestajci su ubrzo deportovani u domovinu, dok je skupoceni kombi, koji prema nekim podacima kosta milion odnosno, cak deset miliona nemackih maraka, ostao na hrvatskoj strani.

Zvanicna Ljubljana potrosila je nedelju dana pokusavajuci da prikrije incident. I sve bi bilo lepo i gotovo zataskano, da Jansi odani oficiri slovenacke vojske nisu pustili u promet poverljivu informaciju o celom poduhvatu. Iako nepotvrdjena, teorija o namernom slovenackom kiksu, kako bi se hrvatskoj na zaobilazan nacin dotirila spijunska oprema i vozilo koje nije bila u prilici da kupi redovnim putem, unekoliko objasnjava neverovatnu hrvatsku uzdrzanost u medijskoj eksploataciji predocene spijunske afere. Zato je u medijski vakuum uskocila slovenacka opozicija, na celu sa Janezom Jansom, zatrazivsi glavu tadasnjeg ministra odbrane Tita Turnska, koji pripada suparnickoj, Narodnjackoj partiji brace Podobnik.

Tako je Turnsek bio prisiljen da sazove press-konferenciju i odgovara na ni malo prijatna pitanja; saznalo se da su upletena uniformisana lica posle saslusanja kod sudije za prekrsaje pustena, iako je u Hrvatskoj za krivicno delo spijunaze predvidjena kazna do 20 godina strogog zatvora. Kao i da je specijalno, posebnim napravama opremljeno terensko vozilo MORS-ovaca do daljeg "zadrzano" u Hrvatskoj. Zanimljivosti radi, upravo takvo vozilo, odnosno kombi opremljen specijalnom elektronskom masinerijom nemacke proizvodnje, hrvatska strana, odnosno njena obavestajna sluzba, pokusavala je vec duze vreme da kupi, ali je zbog nepoverenja zapadnih zemalja, kao i visoke cene, sve do fatalne greske slovenackih obavestajaca ceo posao ostao samo na nivou zelja.

Konacno, u slovenackom parlamentu je pokrenuta i istraga koja do dana danasnjeg nije dala odgovor na pitanje - je li se radilo o javasluku, odnosno: dogovorenom, planiranom incidentu - posto su Amerikanci zabranili prodaju pomenutog vozila hrvatskoj vojsci - ili - o nenamernoj gresci. Nastalu dilemu komplikuje cinjenica da je opremu Hrvatima "isporucio" nekadasnji visoki generalstabni oficir JNA, koji je posle osamostaljenja 1991. godine ostao u slovenackoj vojsci.

Dozirane i protivrecne informacije ponukale su novinare da smisljaju najneverovatnije scenarije o pozadini avanture sa spijunskim kombijem. Uprkos bruci, vecina medija odlucila se da publici servira sliku o domacim obavestajcima kao slovenackoj varijanti vojnika Svejka, koji, eto, uvek nesto zabrlja, i stoga je redovno apsolutno nevin. Pa sta ako su slovenacki spijuni zalutali u komsijski atar, posebno u poredjenju sa kolegama iz Srbije, sa kojima Hrvatska, prema pisanju ljubljanskog dnevnika Delo, ima svakodnevne, mnogo teze i ozbiljnije incidente, na svojoj juznoj granici...

Sukob nemackih i americkih obavestajaca

Druga, nista manje zanimljiva teorija, predocena javnosti ovih dana, jeste da se nije radilo ni o kakvom "doturanju" opreme Hrvatima, vec o nesto drugacijem vidu slovenacke pomoci Zagrebu. Hrvatskoj je, naime, posle reintegracije Podunavlja hitno potrebna savremena elektronska oprema, s kojom bi s ove strane Dunava bez po muke presretala obavestajce iz jugoslovenske vojne obavestajne sluzbe. Medjutim, kako Hrvatska nije clan Partnerstva za mir, velike sile nisu dale odobrenje da Tudjmanova administracija nabavi preko potrebnu opremu od Nemaca. A onda je, gle cuda, nasusna aparatura prosto pobegla susedima. Ispalo je zgodno da Ljubljana ima ne samo status pridruzene clanice, vec i sedmogodisnje iskustvo u vestini liferovanja oruzja "juznoj braci"... Tako je, navodno, "pao dogovor" izmedju odgovarajucih sluzbi obe drzave te insceniran "incident", zahvaljujuci kome su Hrvati (privremeno?) postali vlasnici trebovane elektronike.

Treca, mozda najverovatnija teorija, procurela iz visokih krugova slovenacke vojske, mirise na Le Karea; prema toj verziji, na terenu se odvija svojevrstan nemacko-americki spijunski rat, u kome su i Slovenci i Hrvati nesto poput statista. Poznata je stvar da uprkos strateskom saveznistvu izmedju Nemaca i Amerikanaca ponekad izbijaju varnice, pa i konflikti, posebno kada su u pitanju njihovi geopoliticki i strateski ciljevi. Znalo se da su Nemci prodali (svoju) opremu za komunikacije hrvatskoj vojsci. Istovremeno su, medjutim, prodali spijunske kombije i sto je jos vaznije - sifre - slovenackim obavestajcima. Cilj ove zadnje trgovine je bio jasan - mi vama opremu, vi nama podatke. Nemacka, naime, bez obzira na stratesko partnerstvo sa Hrvatskom, zeli da bude dobro obavestena sta Hrvatska, a posebno njena vojska, radi i sprema.

I tu je doslo do sukoba interesa, posto Hrvatsku "pokrivaju" i SAD, ponajvise uz pomoc svojih spijunskih AWACSA. Nemacka, koja u vazduhu nad Hrvatskom nema slicnih letilica, zavisila je od slovenackih informacija sa terena. A onda su SAD saznale da Nemacka na svoju ruku, uz pomoc saveznika iz Slovenije, prikuplja podatke o njenoj juznoj susedi. I usledila je munjevita reakcija - poverljiva informacija i marsruta slovenackih spijuna dojavljena je hrvatskim obavestajcima. Ubrzo se ispostavilo da su trapavi slovenacki spijuni tokom zadatka (delimicno zbog krivudavog puta i jos uvek neodredjene medjudrzavne medje) zalutali na deo teritorije, koja se smatra delom Hrvatske. I kombi je promenio gazdu. Poslednja teorija, iako lici na price iz filmova o Jamesu Bondu, ipak sadrzi sve elemente neophodne za dobru pricu - objasnjava zbunjenost slovenacke strane, uzdrzanost Hrvatske i muk regionalnih sila.

Bilo kako bilo, prva od tri komisije pocela je ozbiljno sa radom. Pozvana su na saslusanje trojica odgovornih za gubitak kombija - vojni obavestajci Anton Slatinsek i Branko Bezgavsek, kao i njihov nadredjeni Ciril Beljsak. Komisija je ubrzo zakljucila da se izjave dva obavestajca i njihovog nadredjenog poprilicno razlikuju. Posto svu trojicu zakon obavezuje da govore istinu, predsedniku komisije Mirku Zamerniku postalo je jasno da ôprotivrecne izjave dokazuju da neko nije govorio istinu, sto znaci da postoji osnovana sumnja kaznjive radnje laznog svedocenjaö. Kljucnih razlika nije malo - dok obavestajci tvrde da nisu imali odredjenu marsrutu, njihov pretpostavljeni izjavljuje da su imali precizno zacrtanu rutu i da na mestu, na kome je doslo do incidenta, nije moguce pogresiti i slucajno se odvesti na hrvatsku stranu.

Desilo se ocekivano - dvojica "nespretnih obavestajaca" izbacena su sa posla, odlukom disciplinske komisije vlade; medjutim, odbili su da preuzmu ulogu zrtvene jagnjadi, pa su ulozili zalbe na Sudu za rad i socijalu, trazeci vracanje na staro radno mesto i isplatu zaostalih apanaza. Ministarstvo odbrane im nije ostalo duzno, pa je protiv obojice bivsih sluzbenika podiglo i kaznenu prijavu zbog ostecenja drzavne imovine. "Amortizovani" kombi (kako ga naziva slovenacki ministar spoljnih poslova) u medjuvremenu ostaje u hrvatskim rukama i sluzi kao "pregovaracki adut" Hrvatske u natezanjima oko spornih granicnih pitanja. Hoce li kombi biti vracen ili ne povezivano je, na primer, neposredno posle incidenta, sa povlacenjem slovenacke vojske sa Trdinovog vrha (ili Svete Gere, kako isti brezuljak nazivaju Hrvati) koji predstavlja jedan od najtvrdjih pogranicnih problema izmedju dve drzave. Ukratko - uprkos brojnim komisijama, magla nije nista manja nego na pocetku; ostala je nejasna pozadina zapleta, ali zato u velikoj igri obavestajnih sluzbi, kako to obicno biva, najgore prolaze sitne ribe.

Igor Mekina (AIM)