KAD SIFER SPASAVA ITALIJANISTIKU

Agonija Filoloskog fakulteta

AIM, PODGORICA, 3. 2. 1999. ( Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ukoliko se ostvare planovi dekana Filoloskog fakulteta Radmila Marojevica, na Katedri za italijanistiku ce od polovine februara predavati filozof i humanista Danijel Sifer, provereni borac za srpsku stvar tokom dugih godina nepravednih sankcija, ciji ce dolazak samo produbiti visemesecnu agoniju Beogradskog univerziteta. Nije stvar u tome sto ce na fakultetu gde se izucavaju humanisticke discipline predavati neko, koga su nazvali munjom u nepravednoj pomracini nad nebesima Srbije, mada i ta cinjenica nosi odredjena znacenja. Dolaskom Danijela Sifera bila bi narusena sva dosadasnja pravila, jer predavanja na temu Istorija italijanske knjizevnosti, misli i filozofije XX veka ne bi mogao da drzi na Filoloskom fakultetu neko, ko nije filolog po obrazovanju.

Gaznje struke najmanje uznemirava dekana Filoloskog fakulteta Radmila Marojevica koji je postavljen na celo fakulteta na osnovu dogovora deklaratnivno levih (SPS-JUL) i ekstremno desnih (SRS) partija, da novim Zakonom o univerzitetu uguse poslednje tragove otpora rezimu, posto su mediji i visokoskolske ustanove preuzele ulogu i znacenje koje nije mogla da nosi kompromitovana opozicija. Staro zdanje Filoloskog fakulteta na Studentskom trgu se zatreslo od smeha kada tokom prvog obracanja kolegama novi dekan poceo recenicu sa obavestavate se da ... Nakon njegovih javnih istupa koji su ubrzo usledili, stvari vise nisu bile smesne. Kulturna javnost je sa nevericom slusala Marojeviceve teze da visepartijski sistem ne odgovara Srbima da demokratski znaci isto sto i okupacioni, da je ,,tzv. hrvatski jezik zagrebacka varijanta srpskog knjizevnog jezika. Kada je tokom jednog susreta sa novinarima rekao daKrleza mozda nije Srbin, ali da je pisao na srpskom jeziku`, strucni krugovi su zanemeli.

Dekan Filoloskog fakulteta je postao globalna metafora ukidanja autonomije univerziteta, cetvrtastih tipova koji kontrolisu ulaze u fakultetske zgrade fingirajuci obezbedjenje, otkaza i suspenzija profesora koji nisu prihvatali takvo stanje, puke proizvoljnosti u izboru novih predavaca i navodne depolitizacije visokog skolstva u ime uske stranacke politike partija na vlasti, koje na osnovu novog Zakona o univerzitetu mogu da postavljaju svoje priucene poslusnike. Odbijanje desetine profesora da se povinuju nacinu na koji ta suzena svest shvata Zakon o univezitetu, strajkovi na fakultetima, studentski bojkot nastave i osnivanje Alternativne akademske obrazovne mreze, postali su simbol otpora ubrzanoj eroziji Univerziteta.

Ipak, profesori, ma koliko njihova imena bila ugledna u struci, i sami znaju da Alternativna akademska obrazovna mreza, novoosnovani Centar za istoriju i teoriju knjizevnosti koji ce raditi prema starom programu rasformirane Katedre za opstu knjizevnost ili Centar za unapredjenje pravnih studija gde ce predavati otpusteni profesori Pravnog fakulteta, ne mogu da zamene nastavu i skolski program.

Akademska mreza ce objediniti razlicite nastavne kurseve koji su namenjeni studentima zavrsnih godina, apsolventima i postdiplomcima, pokazace da se moze metodoloski raditi potpuno drugacije nego sto se to decenijama cini po ustaljenim kliseima, ali je to vise pokusaj da se spasi pozitivno nasledje Univerziteta nego da se stvori paralelni sistem obrazovanja. To je pre svega put da se razvije jos jedan alternativni segment zivota, sklonjeni i zasticeni zabran, posto je na kraju i visoko obrazovanje kontanimirano, poput svih drugih institucija koje je aktuelna vlast pretvorila u vlastitu sliku.

To se naravno ne bi dogodilo, da od petnaest hiljada nastavnika i saradnika svega sto pedeset nije odbilo da potpise famoznu potvrdu lojalnosti, uoblicenu kao Ugovor o radu. Sada je sada jedino preostala maglovita nada, da ce studenti i dalje bojkotovati nastavu i spasiti ono sto su tek trebali da nauce od svojih predavaca. Na Filoloskom fakultetu se duze od dva meseca ne odrzavaju predavanja na pojedinim grupama. Nakon svega studenti ovog fakulteta su najavili da ce se zakljucati u zgradi fakulteta gde ce ostati sve dok ne budu ispunjeni njihovi zahtevi: vracanje u nastavu otpustenih profesora i smena dekana Marojevica.

Od te izokrenute podele uloga ne beze ni profesori na Katedri za italijanistiku, nadajuci se da ce studenti bojkotovati Siferova predavanja.Oni sami vise ne vide nacin na koji bi mogli da se suprotstave ubrzanom propadanju ove kuce u kojoj je jedan od osnovnih kriterijuma postala partijska podobnost.

Taj kriterijum je verovatno i presudio da se kao gostujuci predavac i istaknuti strucnjak, sto znaci da za njegov izbor nije neophodna uobicajena procedura, pozove filozof Danijel Salvatore Sifer. Gostujuci predavac je u zemlji Srbiji i za zemlju Srbiju tokom godina rata obavljao razlicite poslove. Za Sifera je poseta Saboru trubaca u Guci bila jedna od najlepsih stvari koje je doziveo u zivotu. On je tako drhtao samo kada je slusao jevrejsku himnu. Zbog toga zvuka Srbija nikada nece biti na kolenima, govorio je Sifer.

Od prvog dolaska kada je za pariski Ekspres napravio intervju sa tadasnjim predsednikom Jugoslavije Dobricom Cosicem, Danijel Sifer se kretao samo njemu znanim stazama i bogazama zemlje Srbije, pokusavo da razuveri svetsku javnost u postojanje srpskih logora u Bosni, provodio je ratne godine u Beogradu odsedajuci u apartmanima Interkontinenatala, posecivao Pale, susretao se sa Slobodanon Milosevicem i obilazio skadarlijske kafane gde su svirali veseli Kozaci, da bi svoju prvrzenost srpskom narodu krunisao zenidbom sa Cacankom Danijelom Nesovic.

Najava Siferovog dolaska i priprema kabineta na Filoloskom fakultetu u sobi gde je sedeo poznati italijanista Niksa Stipcevic, predstavlja samo novu epizodu u neobicnoj vezi izmedju drzave koja se raspada i nekog ko sebe naziva intelektualcem. U tu igru upetljan je i Italijanski kulturni centar. Dogovor celnika ove kuce sa rektorom Beogradskog univerziteta, dekanom Filoloskog fakulteta i sefom Katedre za italijanistiku da Danijel Sifer odrzi nekoliko neobaveznih predavanja o italijanskoj civlizaciji i kulturi izvan plana i programa, izvrgnut je i zloupotrebljen pod plastom tvrdnji o zaobilazenju uobicajene fakultetske procedure za istaknutog strucnjaka.

Naravno, ta cinjenica nece nista promeniti, jer je potrebno samo ocuvati privid postojanja nastave na fakultetima. Tome u prilog ide i inercija institucija visokog skolstva, cak i kada ih te promene pretvaraju u ruganje tradiciji beogradskog Univerziteta. Do sada je uspevalo.

Slobodan Kostic (AIM)