TKO CE VLADATI VLADOM!?

AIM Skopje, 01.02.1999

Iako je bilo normalno ocekivati da ce nova makedonska koaliciona vlada (VMRO-DPMNE, Demokratska Alternativa i Demokratska Partija Albanaca), kao i svaka slicna vlada, imati problema prilikom partnerskog rasporedjivanja osvojene vlasti, skoro niko nije ocekivao da ce ovi problemi zapoceti tako rano, t.e. na samom pocetku. Posmatraci domacih zbivanja su vec neposredno nakon formiranja nove vlade poceli spekulirati da je vlada vec sazrela za jednu "malu, dobru rekonstrukciju". Iako su svi svesni da ne treba previse ocekivati u prvih sto dana, odredjeni potezi vlade privlace veliku paznju javnosti i izazivaju ostre kritike na njenoj adresi ali i znacajne manevarske akcije unutar koalicije i kod trojice partnera pojedinacno. Cinjenica da je ova vlada sastavljena od trojice partnera ciji pogledi na politiku i na buducnost Makedonije nisu bas kompatibilni, (izuzev zajednicke, sada vec ostvarene, zelje da sruse Socijaldemokratski Savez Makedonije (SDSM) i zauzmu njegovo mesto i njegovih partnera), sve vise izlazi na povrsini. Nova vlada je "prozivela" tek polovinu od famoznih sto dana a koalicioni partneri su vec imali nekoliko "susreta trece vrste". Glavna bitka se vodila oko raspodele direktorskih mesta u javnim preduzecima ili u preduzecima u kojima vlada ima kontrolni paket akcija.

Najostra bitka se vodila oko medija. Konkretnije oko drzavne televizije. Ona je prvo bila obecana Demokratskoj Alternativi koja je imala vec pripremljenog coveka za direktorsko mesto. Naime, jedan od vodecih ljudi u ovoj partiji, Slobodan Casule, pre dolaska SDSM-a na vlast bio je direktor radija i svi su mislili da ce njegov povratak na celo MRTV biti stvar glasacke rutine u parlamentu. Medjutim, nezadovoljni zbog, kako se spekulira, prevelikog dela vladinog kolaca koji je DA dobila prilikom raspodele ministarskih resora, VMRO-vci su pokrenuli kampanju za stopiranje "prevlasti" alternativaca u najvecu elektronsku informativnu kucu u Makedoniji. Oni su se pobunili zbog toga sto je makedonski premijer alternativcima dodelio 8 resora od ukupno 27 (VMRO je za sebe uzela 14 resora), iako su na proslim izborima dobili samo 14 poslanika naspram 50 koliko je dobila VMRO-DPMNE. Nakon dugih natezanja VMRO je ipak "dobila" drzavnu televiziju koja igra ogromnu ulogu u stvaranju javnog mnjenja u zemlji. Alternativci su se borili "lavovski" ali su na kraju morali popustiti. Kao "utesna" solucija njima je obecana NIP "Nova Makedonija" koja i dan danas drzi monopol u stampanju, a posebno u distribuciji stampanih medija u zemlji. No, tako reci u poslednjem trenutku vmrovci su se "polakomili" i na "NIP" i nisu ga hteli "predati" alternativcima. Prema "dobro informisanim izvorima" (koji su cesto puta i jedini izvor informacija u Skopju) ovo je bio prelomni momenat koji je mogao dovesti do "pucanja" savova koalicije i raspada vlade!?

Prema drugoj verziji savovi koalicije su zamalo pukli zbog toga sto su brojni i, posebno u provinciji, mocniji vmrovci, na lokalnom nivou "namestili" uglavnom svoje ljude, sklanjajuci po strani alternativce. Epilog ove varijante je bio prava mala pobuna alternativaca koji su alarmirali svoju centralu. Njihov lider, Vasil Tupurkovski, koji je u ovom periodu vise van zemlje u potrazi za milijardom dolara koju je obecao u predizbornoj kampanji, javno je objavio da ce preispitati odnose u koaliciji, ali je susret lidera VMRO i DA izgleda bio dovoljan da se izgladi stvar. Bar privremeno.

Posebno poglavlje u ovoj prici jeste Partija za Demokratski Prosperitet (PDP), poznata kao umerena albanska partija koja je ostala van domena vlasti. Iako nije usla u igri oko podelje vlasti, ova partija je citavo vreme bila u raznim kombinatorikama, pri cemu jos ne iskljucuje se mogucnost da se u odredjenom trenutku ona ubaci u igri i promeni tok zbivanja. Znacaj ove partije je naglo porastao za vreme glasanja o prosirenju kabineta sa 19 na 27 ministara, za sto je bilo neophodno dve trecine ukupnog broja glasova. Buduci vladina koalicija nema toliki broj glasova PDP-eu je obecano da moze zadrzati direktorska mesta koje je dobila tokom vladanja sa SDSM-om, ukoliko glasa za prosirenje kabineta Georgievskog. Jedno od kljucnih mesta je bilo ono zamenika generalnog direktora drzavne televizije. No, taman se lider ove partije obradovao kako je lako dosao do dogovora sa novim premijerom (nasuprot mucnim i dugim pregovorima sa svojim bivsim partnerom), njegov covek je ipak bio smenjen sa funkcije. Stavise, smenjeni su maltene svi ljudi koje je PDP postavila za vreme proslog vladinog mandata, sto je u redovima ove partije izazvala veliko nezadovoljstvo i razocaranje, ali i resenost da se istraje na opozicionom delovanju i da se saceka nova sansa.

Iako se cini da je sudbina PDP zapecacena bar za sledecih cetiri godina, tihi potresi u vladinoj koaliciji nagovestavaju nova kretanja u kojima uloga PDP moze dobiti na znacaju. Naime, kako se spekulira po politickim kuloarima, tiha diplomatija Demokratske Alternative naveliko lobira da se u vladi napravi mesto i za PDP ili da se ova partija zadrzi kao prijateljska. Ova neocekivana "ljubav", navodno, ima veliku cenu koja se moze izjednaciti cak i samim opstankom alternativaca u vladi!? Suocena sa cinjenicom da albanska DPA ima vise nego dobru saradnju sa VMRO, a skoro nikakvu sa alternativcima, alternativci su na neki nacin usamljeni i skoro bez uticaja na ukupne tekove vlade. Buduci da sa druge strane alternativci imaju odlicne "skrivene" odnose sa PDP, koja je u opoziciji, njima odgovara da imaju bar jednog saveznika u vladi. Sasvim je moguce da pri ovim racunicama alternativci polaze od loseg iskustva Liberalne Partije u prosloj vladi, koja je naprosto bila izjurena iz koalicije. Iako se ne zna koliko je to uticalo na krajnji ishod, cinjenica je da liberali nisu imali nijednog saveznika u toj vladi, a pogotovo ne albansku PDP. Ova cinjenica jeste vazna i zbog toga sto albanske partije, bez obzira na realnu (ne)moc mogu igrati kljucnu ulogu u kompoziciji vlade. Javna je tajna da nijedna partija u Makedoniji ne moze racunati na formiranje vlade ako ne ukljuci Albance. Drugim recima, ukljucivanjem PDP alternativci zele osigurati svoj dugorocni opstanak u vladi. Ne iskljucuje se i mogucnost da u slucaju da DPA koja se smatra radikalnom partijom u udredjenom trenutku napusti vladu, PDP zauzme njeno mesto i osigura daljnji opstanak vlade. Za alternativce bi to bio pun pogodak zato sto se pretpostavlja da bi oni zajedno sa PDP mogli da kontroliraju snagu VMRO-a.

Sa druge strane, VMRO i DPA imaju drugacije raspolozenje i cini se da im nimalo ne nedostaje drustvo PDP-a. VMRO-vcima je bitno da imaju uz sebe jednu albansku partiju, a pogotovo takvu koja se slaze sa njom i ne pravi otvorene probleme. Lider VMRO-a, Ljubco Georgievski je za vreme pregovora o formiranju sadasnje vlade javno izjavio da su ljudi iz PDP radikalniji od "radikalne" DPA, aludirajuci na njihove krupne zahteve. Istovremeno, on je pohvalio DPA zbog kooperativnosti i razumevanju prilikom pazarenja za ulazak u koaliciji. Razumevanje izmedju ove dve partije jos uvek traje i bar zasad se cini da nema nikakvih nesporazuma, sto nije slucaj sa odnosima ostalih dva makedonskih partnera. Za sada su ovi odnosi amortizirani zahvaljujuci priznavanju Tajvana koji su "odradili" alternativci i sto treba da znaci preko milijardu dolara tajvanskih sto investicija sto pomoci za Makedoniju. Ako ova prica zavrsi kako djto je zamisljeno odnosi bi mogli potrajati, ali to ce istovremeno izazvati novu rundu razgovora o podele moci, verovatno inicirane od DA, i verovatno novu rundu potresa. Sada je svima jasno da DA Vasila Tupurkovskog cilja "visoko" i da se oni nece pomiriti da "sluze" VMRO-u. A posto ni PDP- eu nije bas ugodno biti u opoziciji jer se clanstvo ove partije, a pogotovo njen vrh vec naveliko koleba, moze se ocekivati da uskoro dodje do priblizavanja sa vladom koje bi se odvijalo preko "alternativnih" kanala.

Ipak ostaje da se vidi kako ce ovu igru prihvatiti VMRO. Razume se da i VMRO mora biti pazljiva iako ima 50 poslanika. Bez alternativaca VMRO bi zavisila od albanskih partija jer nema druge makedonske partije sa kojom bi napravila 61 jednog poslanika neophodnih za opstanak vlade. Ako se iskljuci "neprijateljska" SDSM, sledece makedonske partija po broju glasova su Liberalno-Demokratska koja ima samo 4 poslanika, i Socijalisticka partija sa jednim poslanikom. Za sada i Demokratskoj Alternativi odgovara da ima dobre odnose sa VMRO jer je u dogovoru za koaliciju ukljucena i klauzula da lider DA, Vasil Tupurkovski bude zajednicki kandidat na predsednickim izborima koji treba da se odrze u oktobru ove godine. Suvisno je i reci da Tupurkovkom trebaju i glasaci PDP-ea ukoliko zeli da bude siguran da ga Socijaldemokratski kandidat (koji je jos nepoznat) ne pretekne zahvaljujuci upravo glasacima ove partije koja je na proslim parlamentarnim izborima dobila vecinu albanskih glasova u Makedoniji.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI