PARADOKS JAKOG NOVCA U NAJSIROMASNJOJ ZEMLJI EVROPE

AIM JUNIOR Tirana

Vec vise od sest meseci albanski lek je izazivao svako predvidjanje eksperata, belezeci samo porast u odnosu na dolar i druge valute. Lek i dalje uziva cudnu stabilnost u zemlji gde je ekonomija veoma daleko od toga da bude stabilizovana. Jacanje leka u uslovima kada je albanska privreda u velikoj meri zavisna od uvoza i kada se u zemlji takoreci nista ne proizvodi, izgleda kao velika tajna koju je tesko objasniti.

Pad dolara je bio najosetljiviji i to je bez sumnje bio odraz i njegovog pada na svetskim finansijskim trzistima, kao posledica priblizavanja upotrebe euro monete. Medjutim, ako je opravdanje za pad dolara njegovo obezvredjivanje na medjunarodnim trzistima, na ovaj nacin se ne moze objasniti i pad svih drugih valuta u odnosu na lek. Marka, lira i drahma su veoma cenjene na svetskom tristu u odnosu na dolar, ali to se ne desava i kada je u pitanju lek.

Prema sporazumom sa MMF pocetkom 1998. godine, do kraja decembra dolar nije trebao da padne ispod vrednosti razmene u odnosu 1 USD za 150 leka. Medjutim, sada na slobodnom trzistu jedan dolar se menja u proseku za 140 leka. S druge strane, jedna marka se u proseku menja za 83, 8 leka, 1000 lira za 84,1 lek i 100 drahmi za 4,9 leka. Stalni pad dolara je poceo pre cetiri meseca, ali je on dostigao svoj minimum 1998. sredinom decembra, kada se 1 dolar menjao za 139 leka. Za dolar ovo je bila najniza dostignuta kvota od januara 1997. kada je zemlja obuhvacena rusilackom krizom nakon pada piramidalnih shema.

Na stabilnost leka u odnosu na druge valute, dolar i evropske monete koje dominiraju na albanskom trzistu ( marka, drahma, lira ), prema strucnjacima uticalo je niz faktora.

U prvom redu cinjenica da posle gorkog iskustva kroz koje je prosla Albanija u prolece 1997., gde je skoro jedna trecina populacije izgubila svoju ustedjevinu u piramidalnim shemama, ljudi su se ponovo okrenuli bankama poveravajuci im najveci deo njihove ustedjevine. Tendencija za stednjom vise nego trosenjem, smanjila je kolicinu leka u opticaju, smanujuci tako i ponudu novca. Pocetkom 1998. oroceni depoziti u lekama iznosili su 79 milijardi leka, dok su na kraju godine dostigli cifru od 123 milijarde leka, uprkos povremenom snizavanju kamatnih stopa od strane Centralne banke. Zbog manjih kamata na depozite u valuti, koje se takoreci ne menjaju, pocetkom 1998. zapazen je njihov pad. Prema podacima Banke Albanije, krajem

1. godine depozit u valuti je sacinjavao 18 odsto celokuponog novca u opticaju. Prema Banci Albanije dok su krajem 1997. valutni depoziti (konvertovani u leke) iznosili 36, 3 milijarde leka, krajem 1990 taj depozit je pao na 20 milijardi leka. Pad depozita u valuti i porast depozita u leku uticao je na jacanje leka u odnosu na valute, posto je povecana njihova kolicina koja je u opticaju kod gradjana i na slobodnom trzistu. Porast ponuda valuta na albanskom trzistu, u vreme kada potraznja za njima nije velika, uticala je na pad vrednosti valuta u odnosu na lek.

S druge strane, 1998. godina je bila u znaku pada uvoza. Prema statistikama, krajem 1998. uvoz je bio manji za oko 92, 5 miliona dolara u poredjenju sa prethodnim godinama. U zemlji kao sto je Albanija, gde najveci deo roba dolazi iz uvoza, kurs razmene je veoma osetljiv u odnosu na nivo uvoza, sto u relativno visokoj meri utice na obezvredjivanje valuta u odnosu na lek. Vise od 70 odsto trgovine odvija se sa Grckom i Italijom i 10 odsto sa Nemackom, a ostali deo se odvija uglavnom sa Turskom, Makedonijom i drugim zemljama. Sa ovim poslednjima, transakcije se uglavnom vrse u dolarima, zato je relatvno visoka i specificna tezina koju ima dolar u valutnoj razmeni. Posto je uvoz mnogo veci od izvoza, prevrednovanje leka ima veoma negativan efekat u privredi.

Neki ekperti ocenjuju kao glavni faktor jacanja leka pad kupovne moci stanovnistva, sto je sa svoje strane smanjilo i uvoz, a tako automatski i potraznju valuta. Neki drugi, pak, smatraju da je to posledica rada Vlade, koja nastoji da ne stvara nove dugove za fiskalnu 1998. godinu.

Aktuelno, izvori valuta u Albaniji su fiksni: Razna pomoc za Vladu, novac emigranata i donekle crno trziste.

S druge strane, efekti eura jos uvek se ne osecaju na albanskom trzistu. Iako je zapocela primena eura u Albaniji, jos uvek nije bilo zahteva za podizanje od strane albanskih klijenata. To je i glavni razlog sto slobodno trziste ostaje indiferentno prema zajednickom evropskom novcu. U trenucima kada pocnu zahtevi za ovom monetom, odredice se njen kurs na trzistu, kazu u menjacnicama. To iz cinjenice sto taj novac jos uvek nije u opticaju u fizickoj formi, vec se samo koristi u finansijskim trzistima, koja u Albaniji jos uvek ne funkcionisu. Banke drugog niovoa koje funkcionisu u Albaniji su jedine koje na neki nacin prate euro preko odredjivanja kursa razmene leka spram njega.

U bankama drugog novoa, jedan euro se u proseku kupuje za 160 leka i prodaje za 168 leka. Klijenti banaka koje rade u Albaniji mogu da depozituju svoje ustedjevine u novom novcu euro ili da pretvore, u slucaju da to zele, svoje depozite u lekama i drugim valutama u euro, primenjujuci odredjeni kurs razmene.

Ali, bice potrebno izvesno vreme do pocetka zahteva za ovom monetom u Albaniji. Primena novog novca od strane glavnih zemalja EU nije imala nikakvog uticaja na kurs razmene leka u odnosu na druge valute. Indirektno, uticaj eura je stigao i u Albaniju preko njegovog uticaja na cetiri glavne valute. Kurs razmene leka u odnosu na dolar i druge valute u izvesnoj meri podlezu uticaju njenog nivoa na medjunarodnoj berzi.

Prema ekspertima Albanije, najznacajniji uticaj u albanskoj privredi ulazak eura ce imati u spoljnoj trgovini. Posle 1990 godine, kao posledica mera liberalizacije, sirenja Opsteg sistema preferencijala i potpisivanje trgovinskih i sporazuma o saradnji (kao sto je sporazum u oblasti tekstila) Albanija je osetno intenzivirala njene trgovinske veze sa zemljama EU zauzimajuci prvo mesto u Centralnoj i Istocnoj Evropi po ostvarivanju veza sa skoro 80 odsto uvoza i izvoza i sa osetnim porastom njenog dela trzista u ovom ekonomskom bloku. Kao posledica ove trgovinske veze smatraju se i glavnim kanalom preko kojeg ce euro ostvariti svoj uticaj na albanski lek.

Linda SPAHIA