NISTA OD ZELJA SAVEZNE VLADE

Ovogodisnja ekonomska politika vec dovedena u pitanje

Porast cena od 1,1 odsto u prvoj nedelji januara pokazao je da su projektovana inflacija, kao i drugi parametri zvanicne ekonomske politike plod zelja, a ne stvarnih mogucnosti. Zasto ekonomski eksperti predvidjaju da ce 1999. godina biti losija od prethodne

AIM, PODGORICA, 31. 1. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Dva kljucna stuba na kojima se oslanja ovogodisnja ekonomska politika Savezne vlade, stabilne cene i kurs dinara, pokazuju znakove popustanja vec na samom startu. Projektovani ekonomski razvoj predvidja, pored jedinstvenog i stabilnog kursa, da ce ovogodisnja inflacija da iznosi 6,2 odsto, odnosno 0,5 odsto mesecno. Prva nedelja u januaru upozorava da su cene krenule brze od planiranih. U prvih sedam dana cene su povecane za 1,1 odsto, sto bi, ako se tako nastavi, vec u januaru inflacija iznosila citavih 4,4 odsto. S takvim kretanjem cena vec u februaru bi bio premasen godisnji iznos.

Eksperti, doduse predvidjaju, da januarska inflacija nece preci 2,5 odsto, ali sama cinjenica da je na dosadasnje kretanje cena reagovala Savezna vlada s repertoarom administrativnih mera u suzbijanju cena, pokazuje da je ostvarivanje ekonomske politike u 1999. godini ozbiljno ugrozeno. Oredeljenje da se odstupanjima suprotstavi uredbama o smanjivanju posrednika u prometu i obaranjem marze Savezna vlada je pokazala kako je sklona da uzroke trazi u spekulacijama i sivoj ekonomiji, a ne u otklanjanju ekonomskih razloga.

I pored toga sto je poslovanje protkano spekulacijama glavni uzroci poremecajima nalaze se, pre svega, u tome sto jugoslovensko trziste oskudeva robom, pa je u takvim okolnostima normalna pojava povecanje cena. Kada ulja, secera i drugih osnovnih namirnica nema u prodavnicama, onda se ti proizvodi pojavljuju u preprodaji po vecim cenama od onih koje im je vlada odredila. Posezanje za administartivnim merama pokazuje da se zvanicni organi odricu proklamovane trzisne ekonomije, cime se udaljavaju i od najavljene reformske orijentacije.

Menjanje uslova privredjivanja merama vlade vec na samom pocetku godine obeshrabruje poslovne ljude da se upuste u krupnije poduhvate i da rade na duzu stazu, plaseci se od neizvesnosti. Zato ekonomski strucnjaci, (Ekonomskog institutana primer), vec sada, predvidjaju da ova godina, u pogledu proizvodnje nece premasiti proslogodisnju u kojoj je rast bio skroman i znacajno ispod predvidjanja. Tako je industrijska proizvodnja prosle godine porasla za 3,4 odsto, a planirano je da se poveca za 10,5 odsto. Zabelezena su negativna odstupanja na svim sektorima ekonomskog razvoja, od podbacaja u povecanju drustvenog proizvoda do rasta izvoza.

Decembarski sjaj, kada je platni deficit iznosio rekordno niskih 68 miliona dolara, a prihodi stanovnistva od plata i penzija popeli se na 11,6 milijardi dinara, dok su se budzeti napunili sa zamasnih 7,6 milijardi dinara, bio je samo trenutni bljesak koji se brzo ugasio. Napori da se platni deficit smanji na racun manjeg uvoza odrazio se na povecanja cena zato sto je doslo do manje ponude na trzistu, a smanjen uvoz repromaterijala i sirovina ugrozio je domacu proizvodnju, zavisnu od nabavki iz inostranstva.

Iako se nigde zvanicno ne saopstava kako su se poreski paketi, usvojeni krajem prosle godine, ali sa pocetkom primene u

1. godini, odrazili na cene, njihov doprinos inflaciji je svakako prisutan. Inace novi propisi u poreskoj sferi najavljeni su kao rasterecenje privrede i stanovnistva. Cene govore suprotno. Povecanje poreza na uvoznu robu, cak kada su u pitanju i higijenski proizvodi, odeca i obuca, doveli su domacu privredu u povlasteni polozaj, sto se odmah odrazilo na skok cena. Uvozna roba je poskupela zbog veceg poreza, a domaca zbog smanjene konkurencije.

Neplanirani nagli skog cena demantovao je usvojenu ekonomsku politiku veca na njenom startu, pokazujuci da se stabilan ekonomski razvoj ne moze kreirati bez uvazavanja trzisnih zakonitosti. U Institutu za ekonomska istrazivanja sumnjaju da se cene mogu drzati pod kontrolom smanjivanjem marzi i broja posrednika u prometu, jer raspolazu s podacima da proizvodjaci povecavaju pritisak na povecanje cena. Administrativnim uplitanjem stvoreni su dispariteti cena medju pojedinim robama, tako da inflacija moze da bukne onog trenutka kada administrativne mere budu povucene zbog svog neefikasnog delovanja i slabog ucinka.

Pokazalo se da je projektovana inflacija od 6,2 odsto pre svega zelja Savezne vlade, a ne potez koji uvazava tesko stanje u jugoslovenskoj privredi, koje je potvrdjeno u prethodnoj godini. Za razliku od Savezne vlade, koja je, bez realnog pokrica, najavila bolje ekonmske prilike, cak 60 odsto firmi, koje je anketirao Ekonomski institut predvidjaju da ce ova godina biti losija od prethodne. Blizu dve trecine preduzeca, odnosno 65 odsto, najavilo je povecanje cena zbog naraslih troskova poslovanja. Takav glas iz proizvodnje demantuje Vladu Srbije, koja je poput savezne, usvajanjem golemog paketa poreskih zakona objasnjavala kako njima rasterecuje privredu.

Najveci troskovi privrede proizilaze iz okolnosti da ona ne raspolaze svojim sredstvima, ne samo za razvoj, vec i za odrzanje postojece obima proizvodnje. Zbog toga je prinudjena da uzima skupe kredite. Banke drze visoku cenu kapitalu, jer pojedine firme ne vracaju kredite, a prema duznicima se ne preduzimaju stecajni postupci zbog ocuvanja socijalnog mira. Na banke se vrsi pritisak da smanje cene kreditima. a usvojeni kodeks, svodi uredjenje ekonomije na lepo ponasanje. U takvim okolnostima banke se snalaze kako koja zna i ume. One koje uzivaju naklnost vlasti pribegavaju i nedozvoljenim sredstvima. Cena toga placa se preko skoka deviznih valuta na crnom trzistu. Nemacka marka zadrzala je svoju cenu iznad 8, a u sticungu sak i 9 dinara, tako da se nije ostvarilo predvidjanje pojedinih ministara Vlade Srbije da je skok pred kraj prosle godine uobicajeni periodicni poremcaj koji ce brzo biti smiren. Za poremecaj je bila optuzena i Vlada Republike Srpske koja je odredila kurs od 7,5 dinara na 1 DM. Sa Republikom Srpskom je cak prekinut platni promet, iako je ona jedan od najvecih spoljnotrgovinskih partnera Jugoslavije.

Na osnovu sprovedene ankete medju privrednicima Ekonomski institut je sacinio vrlo sumornu prognozu ekonomskih kretanja u ovoj godini. Prema njegovim predvidjanjima proizvodnja u prva tri ovogodisnja meseca bice za pet odsto niza nego u istom proslogodisnjem periodu, a cak 13 odsto manja nego u poslednjem kvartalu 1998. godine. Obistine li se ovakve prognoze preti opasnost da se ambiciozni ekonomski razvoj od sedam posto, za koliko se predvidja rast drustvenog proizvoda u zvanicnoj ekonomskoj politici Savezne vlade, pretvori u stagnaciju, pa i u recesiju, koju zasad niko jos ne sme javno da izgovori.

Prognoze se oslanjaju na ogranicenje poslovanja preduzeca koja su suocena s nedostatkom kredita, smanjenim mogucnostima uvoza sirovina i repromaterijala (zbog nastojanja da se smanji platni deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni), te ocekivanja visokog rasta inflacije. Sva tri faktora doprinose stvaranju ambijenta u kojem je izuzetno rizicno poslovati. Sve to ukazuje da projektovana ekonomska politika Savezne vlade tesko moze da izdrzi tromesecnu proveru, koliko obicno traje vreme da se vidi u kojoj meri se razilazi stvarnost od planova. Ovog puta demanti je stigao vrlo rano.

Ratomir Petkovic (AIM)