MAKEDONIJA PRIZNAJE TAJVAN, KINA KAZE - CAO MAKEDONIJO!

Makedonski ministar spoljnih poslova u konsprativnoj poseti Tajpeu potpis ao kominike o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Repulbikom Kinom (Tajvan) o cemu je makedonska javnost doznala posredstvom stranih medija. Ambasadorka Narodne Republike Kine u Skopju zapretila je prekidom diplomatskih odnosa ukoliko vlada ne povuce potpisani sporazum. Opozicija, paralelno sa prdsednikom Gligorovim, zatrazila vanrednu sednicu parlamenta koja nije odrzana. U javnom televiziskom obracanju Gligorov placuci govori o drzavnom udaru i poziva na bunt!

AIM Skopje, 30.1.1999

Prica lako mozhe biti size vrhunskog trilera: tajvanski zamenik ministra spoljnih poslova dolazi inkognito u Makedoniju, dolece na ohridski aerodrom i biva sacekan od Vanja Bitoljanua, clana Izvrsne kancalarije Demokratske alternative (DA), partije ciji je lider Vasil Tupurkovski i ciji je pripadnik ministar spoljnih poslova Makedonije Aleksandar Dimitrov Po jednoj verziji Tajlandjani su smesteni u jednom hotelu u Strugi, da bi narednog dana bili vidjeni u kaficu u Ohridu sa ministrom spolnjih poslova. Po drugoj verziji zavrsnim pregovorima prisustvuje i makedonski premijer Ljubco Gerorgievski. Zatim ministar, direktor vladine agencije za obnovu i razvoj Vasil Tupurkovski i Vanja Bitoljanu sedaju u tajvanski privatni avion i zajedno sa gostima lete za Bankok, gde se razdvajaju i svaki svojim putem u potpunoj tajnosti stizu u Tajpej. U tajvanskom glavnom gradu ministar Dimitrov i njegov kolega potpisuju sporazum o uspoostavljanju diplomatskih odnosa i dok Tupurkovski stavlja svoj potpis na dokumentu o namerama za ekonomsku saradnju.

Tako je Makedonija postala druga evropska zemlja, nakon Vatikana, i 28 u svetu koja priznaje drzavni subjektivitet Republici Kini kako sebe naziva Tajvan, ostrov jugoistocno od Kine, izmedju Istocnog i Zapadnog Mora, izmedju Japana i Filipina, na kome je 1949 godine preslo dva milijona simpatizera Kuomitanga napustivsi kontinentalni deo Kine nakon sto su bili poorazeni od Mao Cetunga. Ottada pa do 1972 godine, Tajvan (poznatiji i kao Formoza) odrzavao je odlicne odnose sa SAD. Te godine Nikson je posetio NR Kinu i prekinuo odnose sa ostrvom kojim je do 1987 vladao Kuomitang. Tek 1989 godine legalizirane su opozicione partije, a 1996 godine odrzani prvi neposredni predsednicki izbori. Iako je 1971 godine odlukom Generalnog veca OUN iskljucena iz ove organizacije iz svih organa, tela i institucijama koje zahtevaju clanstvo u UN (kao sto su Medjunarodni monetrani fond i Svetska banka) i prihvatanjem kineskog preduslova o normaliziranju odnosa sa svakom zemljom zabranom diplomatskih veza sa Tajvanom sto prakticno znaci diplomatsku izolaciju zemlje, ona na svetskoj ekonomskoj mapi spada u deset najvecih svetskih izvoznika, u kojoj godisnji n acionalni proizvod iznosi 12 hiljada dolara po stanoovniku. U taj "privredni djin" 84 posto stanovnishtva sebe smatra Tajvancima, a procenat Kineza je negde oko 14 posto. Zemlja je domacin stotinjak "informacionih", "kulturnih" i sl. centara stranih zemalja sto joj, sa 120 njenih trgovskih pretstavnistva u inostranstvu, omogucuje i te kako da komunicira sa svetom koji s njom trguje, ali je i ne priznaje jer i dalje se drzi pristupa "da postoji samo jedna Kina i da je Tajvan njen deo". Cak i NR Kina nakon 1990 s njom ima privrednu saradnju (usput tajvanske investicije u Kini se proocenjuju na 35 milijardi dolara!).

Nije sporno da je Makedonija priznavanjem Tajvana prakticno prekrsila kominike o uspostavljanju diplomatskih odnosa potpisan u oktobru 1983 (kada je Makedonija od strane Kine priznata ustavnim imenom), kao i deklaraciju predsednika dveju drzava potpisanu tokom posete Gligorova Kini (1997) kojima je potvrdjeno da Makedonija nece priznati Tajvan jer ga smatra delom jedine kineske drzave.

Ocekivano, poseta Tajvanu i potpisivanje kominikea o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Tajpeom, izazvala je zestoke reakcije opozicionih partija. Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) zatrazio je raspravu o tome na redvnoj sednici parlamenta, da bi nakon odbijanja vecine, dostavila zahtev za sazivanje vanredne sednice. I ostale opozicione partije osudile su potpisivanje. Kabinet Predsednika Gligorova saopstio je da predsednik nije bio konsultiran i informiran o dogadjaju. On je jedini odmah primio i ambasadorku NR Kine u Makedoniji koja je na pres konferenciji izjavila da ce Kina ukoliko vlada ne ponisti potpisivanje kominikea o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmedju Tajpea i Skopje jednokratno prekinuti diplomatske odnose, sto je relativizirala dan nakon toga izjavivsi da je jos rano da se kaze cime ce NR Kina reagirati na odbijanje vlade da ponisti uspostavljanje odnosa sa Tajvanom. Ministar Dimitrov odrzao je pres konferenciju na kojoj je izjavio da o svemu bio upoznat premijer i partije koje koaliciraju u vladi i da "cin uspostavljanja diplomatskih odnosa deo razvojne politike Republike Makedonije", te da su se on i vlada resili "da buducnost gradjana zemlje grade na osnovu ubrzanog ekonomskog razvoja" jer "smo ubedjeni da cemo ubrzo postati ekonomsko cudo u regionu isto kao sto je Tajvan ekonomsko cudo za Dalekom Istok". Na prigovore da je uspostavljanje odnosa sa Tajvanom skandalozan potez sa trajnim posledicama po Makedoniju odgovorio je "da se integritet drzave brani bezbednoscu i sigurnim ekonomskim razvojem kojim ce se obezbediti stabilan zivot njenih gradjana".

Na kraju se oglasio i premijer saopstenjem u kome se kaze da su diplomatski odnosi sa Tajvanom najbrza mogucnost za izlaz iz ekonomske krize, koju oseca svaki gradjanin i ukoliko vlada ne preduzme energicne korake mnoge ce generacije osecati posledice duboke ekonomske bede. Po oceni eksperata za ustavno pravo, uspostavljanje diplomatskih odnosa je u ingerencijama vlade, a predsedniku ostaju samo dve mogucnosti: da odbije primanje aktreditiva tajvanskog ambasadora i da odbije potpisivanje ukaza o postavljanju makedonskog ambasadora u Tajpenu. Ali, sve to moze trajati do jesenjih pretsednickih izborima na kojima on nema pravo ucesca.

Gligorov koji je poceo svoj rat sa novom vlascu koja mu nije po volji odbijanjem potpisivanja zakona o amnestiji, javio se najprije zahtevom da se obrati parlamentarcima. Poslao je i pismo premijeru zahtevajuci da mu ovaj posalje pismenu informaciju o celom dogadjaju. Predsednik parlamenta nije udovoljio zahtevu da sednica parlamenta odrzi odmah, sledeceg dana, pa je Gligorov resio je da se javnosti obrati posredstvom medija. Najprije je najavljeno da ce to uciniti preko privatnih TV stanica koje ne pokrivaju citavu teritoriju Makedonije. Procenka je bila valjda da na celu drzavne MRTV vec se nalazi pretstavnik vladajuce VMRO-DPMNE koji nece dozvoliti da ova kuca to emituje. Dogodilo se suprotno i Gligorov i njegovo obracanje u zivo je bilo emitovano i na drzavnoj televiziji.

Bilo je to strogo emotivno obracanje u kome su pominjane ocene u rasponu od ""nelegalni cin", "pogazen Ustav", "Izvan pravnog sistema" do kvalifikacije "mali drzavni udar" i pozivanja javnosti "da na jedan, drugi ili treci nacin" utice na vladu da odluku o uspostavljanju odnosa sa Tajvanom povuce. Pretsednik je na govornici i zaplakao, pa je malo falilo da se ponove incidenti sa istupanja Gligorova na nekim skupovima na kojima nije mogao da kontrolise svoje suze i vremetrajanje svog govora, neposredno posle oporavka od posledica atentata. Skopski "Vecer" je to nazvao "skandaloznim obracanjem predsednika drzave" koji je "placuci optuzio vladu da je uradila drzavni udar i pozvao na bunt".

Vasil Tupurkovski, lider DA je jodj za vreme predizborne kampanje najavio da ukoliko njegova partija dodje na vlast da ce u Makedoniju doneti miljardu dolara. Ovo njegovo obecanje, i tada i sada, mediji i partije koje su sada u opoziciji, uglavnom koristili za sprdnju. Nakon povratka Tupurkovskog sa Tajvana, mediji su spekulirali sa ciframa od 1,6 do 2,4 milijardi dolara! Sam Tupurkovski o tome je cutao sve dok se nije pojavio u emisiji ZIP na najnovijem skopskoj TV "Kanal 5". Ovu emisiju preuzela je i MTV pa je makedonska javnost imala mogucnost po prvi put konkretno da cuje sta je makedonska delegacija donela iz Tajpena. Tupurkovski je bio krajnje uzdrzan kada su cirfe u pitanju: rekao je da se mogu ocekivati najmanje 400 miliona marki pomoci u naredne 4 godine za resavanje platno bilansnih problema, godisnju direktnu tehnicku pomoc do 30 miliona dolara i mogucnost dobivanja pomoci do 15 miliona dolara godisnje za mala i sredna preduzeca. Visinu direktnih investicija nije precizirao objasnjavajuci da grupa eksperata i privrednika iz Tajvana dolazi da "snimi" Makedoniju i da konkretno odluci u sta ce koliko novaca uloziti. Tupurkovski je napomenuo da se radi od potencijalu koji se meri stotinama miliona dolara! Dobroobavesteni skopski "Vecher" je objavio da ce Tajvan u Makedoniji doneti 1,2 milijardu dolara investicija i 200 miliona pomoci, te da ce svoje kreditne linije otvoriti u neogranicenom iznosu. U svakom slucaju cifre su astronomske u odnosu na sve ono sto je Makedonija dobila u zadnjih devet godina ukupno - i u vidu kredita i u vidu pomoci. Sto ce se zaista dogoditi ostaje da se vidi.

Uz nespornu konstataciju da stari predsednik i nova vlast
zapocinju zustar politicki rat, te da se ne moze predvideti reakcija NR Kine i posledice njenog uticaja (od toga da je ona stalni Clan Saveta bezbednosti, koji vec u februaru mora odlucivati o produzenju mandata snaga UNPROFORA, ali dugorocnije i o sporu s Grckom oko imena, da ne govorimo o uticaju u razmim medjunarodnim institucijama, sve do toga da Kina kreditira izgradnju hidrocentrale "Kozjak" sa negde oko pedesetak miliona dolara od kojih veci deo jos nije realiziran), ostaje otvoreno pitanje sto Makedonija dobija i gubi uspostavljanjem odnosa sa Tajvanom. Dobije li obecane dolare? Cini se mnogo vise dobija, no sto gubi. Jer ljudi se ovde potsecaju da NR Kina priznala Makedoniju pod ustavnim imenom, ali da je kad joj je na ekonomskom planu najteze od nje dobila pomoc od 100 000 dolar ali u kikirikama.

AIM Skopje

ISO RUSI