MAKEDONSKI PARLAMENT UVODI DVOJEZICCNOST?

AIM Skopje, 26.01.1999

Nedavno je Predsednistvo Sobranja donelo odluku o nabavci opreme za simultan prevod. Oprema bi trebala biti montirana do pocetka aprila ove godine, kada bi trebalo da zavrsi renoviranje poslanicke sale. Slucajno ili ne, odluka o kupovini opreme za simultan prevod je dosla odmah posle intervjua predsednika Sobranja Save Klimovskog, datog u novogodisnjem broju "Nove Makedonije", u kom je on izjavio da mu ne bi smetalo ako se sa govornice poslanici obracaju na svom maternjem jeziku. "Kad se takva mogucnost daje stranim drzavnicima koji se obracaju poslanicima prilikom njihovih zvanicnih poseta Makedoniji, zasto bi se to uskratilo i samim poslanicima.

Pitanje o upotrebi jezika nacionalnosti u makedonskom parlamentu nije novo. U prosla dva mandata visepartijskog Sobranja, to je bio glavni kamen spoticanja za donosenje novog Poslovnika za rad. Poslanici partije Albanaca su insistirali na unosenju clana u Poslovnik koji bi garantovao pripadnicima nacionalnosti da u Sobranju govore na svom jeziku. Nekoliko takvih pokusaja je u proslim sastavima Parlamenta dovodilo i do politickih skandala i pretnji da ce poslanici partija Albanaca napustiti Sobranje. Zbog toga, i danas poslanici u visepartijskom parlamentu rade po Poslovniku donetom u vreme delegatskog sistema Socijalisticke Republike Makedonije.

Do sada, poslanici Partije za demokratski prosperitet, koja je bila u vladinoj koaliciji sa Socijaldemokratskim savezom Makedonije, u toku 8 godina vlasti nisu uspeli da ubede svoje partnere da uvedu dvojezicnost u Parlament. Sada je na vlasti druga partija Albanaca u Makedoniji - Demokratska partija Albanaca, koja je koalicioni partner VMRO-DPMNE-u i Demokratske alternative. Dali ce ovi "novi" Albanci uspeti da ubede svoje partnere da sa parlamentarne govornice progovori na albanskom jeziku.

Opozicioni SDSM smatra da je uvodjenje dvojezicnosti vec "gotova stvar" i da je i to deo "paketa usluga" koji su lideri VMRO-DPMNE i DA, Ljubco Georgijevski i Vasil Tupurkovski obecali prvom coveku DPA Arbenu Djzaferiju. Naime, u prilog "relaksiranja medjunacionalnih odnosa", kao sto imaju obicaj da kazu Georgijevski i Tupurkovski, mnogi smatraju da je dvojezicnost u Parlamentu vec dogovorena jos u pregovorima za sastav nove vlade, zajedno sa pitanjima oslobadjanja gostivarskog i tetovskog gradonacelnika Rufija Osmanija i Alajdina Demirija, zbog poznatih gostivarskih nemira 9 jula 1997 godine, kao i otvaranje rasprave za legalizaciju tetovskog univerziteta na albanskom jeziku.

Koordinator poslanicke grupe SDSM Ljubomir Popovski smatra da bi dvojezicnost u Parlamentu povukla istovetnu primenu dvojezicnosti u svim drugim drzavnim organima. "Ako se to desi, ja ne vidim razlog zasto se dvojezicno ne bi govorilo i na sednicama Vlade?" kaze Popovski.

Sekretar Sobranja Karolina Cukalieva - Ognjanovic kaze da je odluka za nabavku slusalica za simultan prevod nepotrebno uznemirila javnost. "Ustav je jasan i zvanican jezik kod nas je makedonski. Ako neko zeli da menja Ustav i uvodi dvojezicnost - to je vec sasvim druga stvar koja nema veze sa opremom za simultan prevod", kaze Cukalieva. Sef najbrojnije poslanicke grupe VMRO-DPMNE-a Ljuben Paunovski je kategorican: "O pitanju upotrebe jezika nacionalnosti u Sobranju nije uopste razgovarano izmedju nase partije i Demokratske alternative".

Ipak, predsednik Sobranja Savo Klimovski, koji dolazi upravo iz Demokratske alternative smatra da uvodjenje dvojezicnosti, pa cak i visejezicnosti u Parlament nije izdaja makedonskog jezika i kirilskog pisma, kao sto je bio optuzen od gotovo svih medija u drzavi. On smatra da Ustav daje mogucnost za to jer njime se nacionalnostima koji zive u Makedoniji (Albanci, Turci, Vlasi, Romi i Srbi), garantuje negovanje kulturnog i nacionalnog identiteta, a maternji jezik je upravo to. "Upotreba sosptvenog jezika sa govornice je obelezje kulturnog identiteta, sto je Ustavom zagarantovano i to uopste ne znaci da je zamena za oficijalni makedonski jezik", kaze Klimovski. Na optuzbe da ce on ovim "proterati makedonski jezik iz Sobranja", odgovara: "Naprotiv, mislim da ce makedonski jezik, ovim nacinom, razumevanjem kulturnog identiteta i drugih, jos vise dobiti u snazi kao jedino priznat oficijalni sluzbeni jezik drzave".

Medjutim, brojni pravnici spore oko ovog obrazlozenja prvog coveka Sobranja. Oni ne negiraju Ustavom zagarantovano pravo manjina da neguju svoj nacionalni i kulturni identitet, ali zakonodavni dom je ipak drzavna institucija i tesko je prihvatiti takvo obrazlozenje. Ne negirajuci pravnicka gledanja, Klimovski ipak smatra da se radi o politickom pitanju cije bi resenje dovelo do relaksacija medjuetnickih tenzija kao osnovni faktor stabilnosti Makedonije. "Trebamo se dogovoriti dali cemo i dalje strogo pravno dogmatski, ili cemo sesti i dogovoriti se da napustimo krajnosti". Po njemu, posle je red na Albance da dokazu da zahtevanje dvojezicnosti ne znaci i zahtev za dalju podelu i druge teritorijalne pretenzije prema Makedoniji.

Otvaranje pitanja dvojezicnosti u Parlamentu uznemirilo je makedonsku javnost, uparvo zbog toga sto je ovo pitanje do sada bilo veoma bolno i za Makedonce koji na to gledaju kao na izdaju, i za Albance koji smatraju da su im zakinuta osnovna ljudska prava. Upravo zato, osim medija, niko od partija nije hteo da ovu raspravu i produbi. Na optuzbe SDSM-a da se radi o politickom dogovoru izmedju koalicionih partnera VMRO-DPMNE, DA i DPA, Klimovski odgovara da to nije tacno, vec da je to licno njegovo misljenje "koje proizlazi iz karaktera politicke opcije kojoj pripada, a to je gradjanski karakter Demokratske alternative. "To znaci da su za nas svi gradjani jednaki pred Ustavom i stoga mi uopste ne smeta ako se sa govornice Sobranja progovori na albanskom, srpskom, romskom ili turskom jeziku", kaze on.

Ipak, interesantno u ovoj prici je upravo to sto se isti taj Savo Klimovski medju Albancima u Makedoniji pamti kao covek koji je krajem osamdesetih godina, zastupajuci tvrde stavove, slicne sa tadasnjom Milosevicevom politikom na Kosovu, kao ministar za obrazovanje Vlade tadasnje socijalisticke Makedonije, "patentirao" takozvane "mesane paralelke" kao uvod u tihom zatvaranju skoro svih srednjih skola na albanskom jeziku. Ali Klimovski ima odgovor i na ovu opasku: "Ne stidim se sto sam tada tako razmisljao. To je bila jedna nametnuta ideologija CK SKJ, ali je ta filozofija dovela do rata i podela. Covek treba da bude razuman i da mu se dozvoli da evoluira u stavovima".

AIM Skopje

GORAN MIHAJLOVSKI