MAKEDONIJA I KOSOVSKA KRIZA U SUDBINSKOJ VEZI

AIM Skopje, 26.01.1999

Uprkos upornim nastojanjima da se sto vise udalji od svoje skorasnje proslosti, a pogotovo od svega sto nosi predznak "bivsa...", cini se da je Makedonija ipak u blizini dogadjaja na teritoriji tzv. "bivsse Jugoslavije". Nada da ce Dejtonski sporazum otrgnuti nocne more od prosirenja "JU krize" na njenu teritoriju, pokazala se preuranjenom nakon eksplozije kosovske krize koja preti da se pretvori u pravi rat nezaobilazno zahvatajuci i Makedoniju. Ako je strah od prosirenja bosanskog rata bio vise hipoteticki zbog geografsje udaljenosti, ono sto se dogadja na Kosovu niukom slucaju ne moze imati takav odraz. Cinjenica da se ovo dogadja desetak kilometara od glavnog grada Makedonije, dovoljan je razlog za zabrinutost. U poslednje vreme ova zabrinutost dobija konkretan odraz u liku stranih NATO vojnika, koji u ocekivanju da im se resi "stanbeno pitanje" i dalje spavaju po skopskim hotelima i pune restorane (na opste zadovoljstvo lokalnih ugostitelja).

Najava iz Brisela da je NATO spreman da preduzme vojnu akciju protiv vojnih ciljeva jugoslovenske armije na Kosovu uz istovremeno prenosenje potresnih slika uzasnog zlocina u kosovskom selu Racak, oznacio je novi talas nervoze u Skopju. Tradicionalno neutralna, bolje reci nezainteresovana javnost u Makedoniji, pocela je pokazivati znake interesa za resavanje kosovske krize, sto je nesumnjiv izraz svesti da bez konacnog resenja ove krize ne moze biti govora o miru i stabilnosti Makedonije. Kao svojevrsni impuls za povecanje interesa moze se smatrati dolazak u Skopje glavnog tuzitelja Haskog Suda o ratnim zlocinima, Luis Arbur, koja je tu prinudno ostala nekoliko dana zbog toga sto su jugoslovenske vlasti trazili od nje vizu za koju ona smatra da joj nije neophodna. Njeno prisustvo u Skopju potsetilo je makedonsku javnost da su zlocini koje gospodja Arbur zeli da rasvetli blize nego sto se cini dok se mrtva tela gledaju na televizijskom ekranu.

Stidljivi komentari uglavnom idu u pravcu podrske resenja koje nudi medjunarodna zajednica, t.e. autonomija slicna onoj iz 1974 godine. Sa druge strane, Albanci u Makedoniji bezrezervno podrzavaju ambicije kosovara o nezavisnoj drzavi. Ovih dana, osam meseci nakon poznatih demonstracija ulicama Skopja koje su organizovale dve najvece albanske partije PDP i DPA, kao znak podrske kosovskim Albancima uz zahtev upucen medjunarodnoj zajednici da se NATO vojnici posalju na Kosovo a ne oko Kosova, ove dve partije su ponovo pokrenule inicijative za podrsku Kosovu. Lider "radikalne" Demokratske Partije Albanaca koja ucestvuje u koalicionoj vladi sa "najmakedonskom partijom" VMRO-DPMNE, Arben Djzaferi, nedavno se pismeno obratio generalnom sekretaru NATO-a, Havier Solani, u kome sugerise neodloznu vojnu intervenciju alijanse na Kosovu kako bi se najzad stavio "kraj krizi". U Partiji za Demokratski Prosperitet koja se nakon proslih parlamentarnih izbora nasla u opoziciji zajedno sa svojim bivsim partnerom, Socijaldemokratskim Savezom Makedonije, takodje smatraju da se "samo sa direktnom vojnom intervencijom snaga NATO-a i njihovim razmestanjem unutar granica Kosova, moze doci do razresenja krize". Ova partija je cak najavila rezoluciju o Kosovu koju ce predloziti na usvajanje makedonskom Parlamentu. Sustina ove rezolucije ce biti poziv zemljama clanica NATO-a da preduzmu konkretne korake za sprecavanje daljeg krvoprolica i genocida na Kosovu, kao i za razmestanje vojnih snaga unutar teritorije Kosova a ne oko njenih granica.

Ako ova rezolucija stigne na dnevni red i eventualno se usvoji, to ce nesumnjivo biti "najhrabriji" politicki korak sluzbene Makedonije u vezi kosovske krize, ako se iskljuci dozvola za stacioniranje NATO snaga za ekstrakciju verifikatora, sto se i ne moze smatrati nekom odlucnon odlukom jer je bila vise iznudjena nego izmoljena. Nova vlada koja prolazi kroz fazu "decijih bolesti" vladanja, pogotovo otvaranjem fronta ciscenja drzavnih institucija od "bivsih" u svim nivoima ukljucujuci i one nizih nivoa, ocigledno nema rezervne snage da bi otvorila jos jedan unutrasnji front koji bi nesumnjivo, politicki bio jos tezi od prvog. Pa tako, "najmakedonska" partija, koja se ruku na srce pocela menjati "na dobro" jos za vreme parlamentarnih izbora, sada nastupa vise nego umereno sa ociglednim ciljem kako bi odrzala svoje albanske partnere koji su bili poznati po podrsci Kosovu! Ako se zna da ovakva rezolucija ne moze imati skoro nikakvih konkretnih posledica na odluku Brisela, nije tesko pretpostaviti da ce je makedonski Parlament podrzati, pogotovo sto ce DPA verovatno biti "primorana" da da svoj glas u ime albanskog jedinstva prema kosovskoj krizi, uprkos zahladjenju odnosa sa svojom "bratskom partijom" (PDP) sa kojom je doslo do razlaza nakon izbornog dogovora koji je prosto raspametio Makedonce koji su se uplasili od nove albanske homogenizacije. Rezolucija o Kosovu ce verovatno biti veliki test za novu vlast koja je vodjena od VMRO-DPMNE, a koja je svoj osmogodisnji politicki opstanak uglavnom obezbedila neumornom bitkom zastite makedonskih interesa od "albanske opasnosti". Sa druge strane strah od srpske osvete "kada jednoga dana strani vojnici ipak budu otisli", kao i bojazan od kritika zbog suvise "mekog" odnosa prema Albancima, mogu biti presudan momenat za odluku nove vlasti oko "dubine" umesanosti Makedonije u kosovsku krizu.

Presudan moze biti i treci faktor - "kolonija" stranskih diplomata, koja svakog dana raste, i koja, zasad samo po politickim kuloarima, smatra da je makedonska strana "nerazumno indiferentna" prema onome sto se dogadja desetak kilometara od drzavne granice. Hoce li nova vlast biti ohrabrena da zauzme otvoreniji stav prema resenju kosovske krize, mozda ce se videti vec na sledecoj sednici makedonskog Parlamenta kada se bude glasalo o spomenutoj rezoluciji. Promena stava, odnosno zauzimanje otvorenog stava prema kosovskoj krizi koji bi bio daleko eksplicitniji od dosadasnjeg koji je bio "ni meso ni riba", moze oznaciti i konacan pocetak raskida Makedonije sa svojom neugodnom "bivso-jugoslovenskom" prosloscu. U preuzimanju ovog velikog tereta, Makedoniji ce zasigurno smetati i teska "senka" nepriznate severne granice koju jos uvek odrzavaju snage UN-a, a sada indirektno i one NATO-a.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI