OTIMANJE VLASTI

Vojvodina

AIM, PODGORICA, 26. 1. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Posle Srbobrana, Vrsca i Titela, Zrenjnanin je cetvrti - i, do sada, najveci - vojvodjanski grad u kojem je, skupstinskom gimnastikom, rezimski blok vratio vlast bez izborne utakmice. Matrica otimanja vlasti je uigrana i funkcionise - ili odbornici "grupe gradjana" prilaze odbornickoj grupi SPS (Srbobran) ili deo posvadjane koalicije "Zjedno" (SPO) pronadje u socijalistickim odbornicima prakticnijeg partnera (Vrsac). U Zrenjaninu su, neki medju odbornicima toliko menjali stranke ili odbornicke grupe, da se danas cini kako ni sami nisu sigurni na cijoj su listi izabrani. Titel, opstina koja decenijama, zauzima po razvijenosti poslednje ili pretposlednje mesto, prva je u Vojvodini dobila prinudnu upravu SPS.

Detalj ovog mozaika o otimanju je i izbacivanje iz Skupstine Srbije trojice poslanika gradjanske koalicije "Vojvodina". Na nedavnoj konferenciji za novinare u Novom Sadu dr Dragan Veselinov je saopstio da ce "po zakonu" jedan - najureni poslanik biti zamenjen nekim sa liste Srpske radikalne stranke (SRS).

Sintagma "po zakonu" krije podatak da stranka D. Veselinova u Novom Sadu, zapravo, nema dva kandidata za republicke poslanike i da je on "izbacio" jace od sebe. Farsa je privedena svrsi, a glasovi Novosadjana koje su osvojile stranke izrazito gradjanske i autonomaske orijentacije, poklonjeni ekstremno nacionalistickoj i centralistickoj stranci.

Na njegov zahtev je inace, republicki parlament je Nednadu Canku, Branislavu Pomoriskom i Ratimiru Svircevicu oduzo mandate. Veselinov je u Skupstini Srbije zahtev obrazlozio cinjenicom da su bivsi poslanici i njihove dve stranke Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Reformska demokratska stranka Vojvodine (RDSV) izbaceni iz koalicije.

Rezim tako, ociglednom nastavom, pokazuje gradjanima Vojvodine da za vladanje nisu bitni izbori, nego odnos snaga i jacina pritiska.

Ulazak Vuka Draskovica u saveznu Vladu podosta menja sadrzaj reci "opoziciono", a skeptici su skloni da tesko poveruju kako je "vodja opozicione Srbije" mesto uz bok Momira Bulatovica osvojio samo plamenom retorikom.

Promenen na saveznom nivou uticace, sigurno, na sudbinu lokalnih vlasti u vojvodjanskim opstinama gde je vlast osvojila koalicija "Zajedno". Nema sumnje da ce nekog uticaja imati i na koalicionu vlade pet stranaka u Novom Sadu. U ovom trenutku, niko ne zna pouzdano tacan odgovor sta ce se dogodititi sa lokalnom vlascu u Novom Sadu.

Srpski pokret obnove (SPO) vlada gradom iz fotelje gradonacelnika dr Stevana Vrbaskog. U novosadskom izvrsnom odboru su uz Djindjiceve demokrate (njihov je premijer Caslav Popovic), clanovi Draskoviceve SPO, Cankovi ligasi, reformisti M. Isakova i clanovi Kostunicine Demokratske stranke Srbije (DSS). Vlast je, u rekonstrukciji neposredno posle izbora i pre otvorene svadje u koaliciji "Zajedno", izdeljena tako da svako svakog kontrolise, na svim nivoima. Tada je lokalni SPO imao prilicnu kolicinu problema s frakcijama, sadasnji gradonacelnik i ministri u gradskoj izvrsnoj vlasti iz ove stranke, na ta su mesta dosli iz otcepljene odbornicke grupe (SPO-NS), a javnosti su se obracali iz prostorija vojvodjanskih reformista. Tesko da ih na te detalje nece, vec neko, podsetiti.

Pre formalnog zblizavanja beogradskog rukovodstva Srpskog pokreta obnove sa rezimom, ispitivanje stranackih preferencija Novosadjana pokazivalo da je, medju anketiranima, 4,2% na proslim izborima glas poklonio SPO i da bi to ponovo ucinilo 3,1 odsto, ali se dr Stevan Vrbaski nasao na drugom mestu (iza N. Canka) rang liste lokalnih politicara o kojima Novosadjani (28,2%) imaju pozitivan stav i zauzeo tek jedanaesto mesto (11%) medju onima o kojima sugradjani lose misle. Njegov partijski lider Vuk Draskovic bio je po rezultatima istog istrazivanja agencije "Scan", prvi (53,2%) na "negativnoj" (za 1,6 procenata neomiljeniji od Slobodana Miloesevica i za 2,1 odsto manje negativan od Vojislava Seselja) i peti (27,3%) na "pozitivnoj" listi politicara Srbije, u istom drustvu.

Socijalisti (SPS) i radikali (SRS) su u Skupstini grada su marginalna manjina. Radikale, uz to, trese i frakcijska groznica ciji rezultat je nova stranka pod nazivom "Novosadski radikali". Posto je nova radikalna stranka osnivana u zgradi gradske skupstine, stari radikali (medju njima uticajna Maja Gojkovic i eksponirani Igor Mirovic) su optuzili novosadskog gradonacelnika dr Stevana Vrbaskog da otvoreno podrzava novu stranku i da u pravo njegov SPO razbija Srpsku radikalnu stranku u Novom Sadu, sto se uklapa u pretpostavljenu matricu ponasanja. Analize javnog mnjenja govore da radikalima opada uticaj u birackom telu. Po novembarskom istrazivanju samo 42 odsto ranijih biraca dali bi im ponovo glas. Zanimljivo je da se razocarani glasaci radikala opredeljuju za asptinenciju. Zanemarljiv procenat bi glasao za neku drugu stranku - samo 2,3% za JUL, 2% za SPS, a 1,5 za LSV.

Mada stari samo tri meseca, ovi procenti vise nisu pozdana mera. Istrazivanje je napravljeno pre izbacivanja trojice autonomaskih poslanika iz republickog parlamenta i dosta pre Draskoviceve odluke da glumi Seselja na saveznom nivu. Pitanje je, medjutim, sta je to "javno mnjenje" u strogo kontrolisanoj televiziji, novinama ugasenim Vucicevim zakonom o stampi i lokalnim radiostanicama koje emituju sa polulegalnih frekvencija. Mada novosadski Radio 021 belezi izuzetan rast i uticaja i slusanosti, pa po nekim procenama zauzima mesto ugusenih novina ("Nasa borba"), cetoro od deset Novosadjana informise se, po istrazivanju agencije "Scan" putem rekla- kazala, odnosno razgovorom s prijateljima i na poslu.

Milena Putnik (AIM)

antrfile

ZRENJANIN - PRIMER REVANSA

Samo jedan glas je presudio da Zrenjaninom, centrom Banata sa oko 100.000 stanovnika, od oktobra, ponovo upravljaju socijalisti zajedno sa krajnjom levicom (JUL), krajnjom desnicom (SRS) i lokalnom "autonomaskom" Vojvodjanskom strankom, koju oduvek bije glas da je bliska rezimu. U toku je obracun sa opozicijom, neistomisljenicima i svima koji nisu dovoljno jasno pokazali lojalnost najnovijoj vlasti. Pocelo je od gradske informativne kuce, a novi vrsilac duznosti direktora, glavnog i odgovornog urednika Milivoj Stankov smenio je glavne urednike radija i lista "Zrenjanin", vratio "Hroniku dana" Radio Beograda, zavrsio dvogodisnje clanstvo u ANEM, ukinuo reemitovanje stranih i domacih programam beogradskog radija 92 programa, i pre famozne uredbe novog Zakona o informisanju.

Novinarima koji nisu odmah shvatili sta se od njih trazi sledili su otkazi ili prinudni odmori, a novi glavni urednik je novinarsko "vjeruju" objavio u drzavnoj Borbi: "Ne dopustam filozofiranje. Ovde nece biti rubrike 'senzacionalno', 'ekskluzivno', 'skandalozno'. Autocenzura treba da ponovo zauzme svoje mesto, bez pogovora, ukoliko se zeli i dalje ostajanje u ovoj kuci". Otkazi su poceli da se dele i u opstini. Svi su na udaru - od sekretara u sekretarijatima, radnika uprave, sekretarica, portira do radni ka na fotokopir aparatu. Smenjeni su svi upravni odbori i svi direktori preduzeca ciji je osnivac opstina. Zaposleni i rukovodstvo Gradske biblioteke - oaze slobodne, demokratske i tolerantne misli - obavesteni su putem "Sluzbenog lista" da im je razresen stari i postavljen novi direktor.

Zrenjaninci su na lokalnim izborima 1996. glasali za razne opozicione stranke i mesec dana su na ulicama stitili tu pobedu. Izabrana vecina je jedva formirala veoma komplikovanu koalicionu, i ocito ranjivu vladu u koju su usle koalicije "Zajedno" (sa Demokratskom strankom Srbije, DSS) i "Vojvodina", lokalna Vojvodjanska stranka i jedan odbornik grupe gradjana.

Nadica Jakovljev