BODI BILDING ZA PARTIJSKU POSLUSNOST I ATROFIRANJE PROFESIONALIZMA

AIM Skopje, 26.01.1999

Nema sumnje da u Makedoniji ima albanskih novinara kakve bi pozelela svaka redakcija, novinara koji su pokazali i potvrdili svoje neosporne profesionalne kvalitete, onih koji znaju i primenjuju standarde koje nalaze ova profesija. Jednako je nesumnjiva cinjenica, da dominantni mediji na albanskom jeziku u Makedoniji jos nisu uspeli da premoste svoju dojucerasnju ulogu "ideolosko partijskih glasnogovornika" i da prerastu u ono sto se naziva profesionalizam i objektivno informisanje. U celini uzeto, vecina novinara zaposlenih u takozvanim - drzavnim medijima na albanskom jeziku kao da su jos uvek ostali "drustveno politicki radnici" koji nisu u sluzbi sopstvene profesije i konsumenata, nego uspesno i poslusno izvrsavaju zadatak postavljen od politickih centrala - partije koja koalicira u vlasti.

Razlozi za ovakvo stanje su visestruki; bila bi najveca greska traziti ih samo na jednom mestu. Pre svega, podredjena uloga medija na albanskom jeziku, proizlazi iz njihove ekonomske zavisnosti, kao i iz "vazalskog" polozaja koji imaju u kucama pod cijom kapom se nalaze. Zvuci na prvi pogled paradoksalno, ali dublja analiza moze da pokaze da i samim albanskim politickim partijama nikada nije nije odgovaralo da, na primer "Flaka" (dnevni list na albanskom jeziku u izdanju NIP-a "Nova Makedonija") ili redakcije na albanskom jeziku u MRTV budu ekonomski nezavisne. Razlog je jednostavan: onako kao sto su nekada funkcionirale i kao sto funkcioniraju danas, lakse mogu biti kontrolisane od one politicke partije koja je partner u vlasti. Time, i kao javni servisi za informisanje, oni postaju strogo partijski mediji. Ovo je razlog i za nervozu kod albanskih partija pri pojavi bilo kog privatnog medija, kao sto je razlog i za pokusaje da se ucenom ili drugim "demokratskim" metodama onemoguci njihova ekspanzija, kao i njihovo efikasno "discipliniranje".

Po svemu sudeci, ovde treba traziti jedan od razloga zbog kojih novinar Albanac u Makedoniji cak i dobrovoljno nudi usluge politickim partijama, a mediji na albanskom jeziku bez velike buke prelaze iz ruku jedne politicke centrale u krilo druge. Naime, dok je novinarstvo na makedonskom jeziku prosirilo svoj prostor, dok novinar Makedonac vec ima izbor da svoje sposobnosti i afinitete realizuje birajuci medij s kojim ce saradjivati, albanskom novinaru ostao je takoreci samo nekadasnji prostor: "Flaka" i redakcije na albanskom jeziku pri MRTV. Pri tome, vecina novoosnovanih privatnih medija su jos u fazi dubokog amaterizma i funkcionisu po principu "zabavljaj narod". Sa izuzetkom dnevnog lista "Fakti", dve-tri TV i nekoliko radio stanica, oni nisu uspeli da prerastu u znacajniji informativni potencijal koji bi bio ozbiljna konkurencija postojecim "crkvama istine".

Ovakvo stanje najvise odgovara politickim partijama. Ono cak cini suvisnim posebne napore da medije stave pod svoju kapu i da im nametnu svoje standarde "profesionalizma", iz jednostavnog razloga sto finansijska zavisnost od vlasti, premesta novinarsku sudbinu iz ravni profesionalizma u ravan partijske poslusnosti. Znajuci to, veci broj albanskih novinara doveden je u situaciju da "flertuje" sa politickim partijama, cime se intenzivira bodi bilding parijske poslusnosti, dok profesionalizam atrofira. Atrofiranje postaje jos intenzivnije u uslovima u kojima novinar zna da se ne nagradjuje profesionalizam nego partijska poslusnost.

Da je to tako videlo se u minulom periodu. Da se nista nije promenilo nego da je naprotiv, atrofiranje novinarske profesije na albanskom jeziku dobilo na intenzitetu, moze se proceniti na osnovu nekih najnovijih promena u redakcijama na albanskom jeziku u Makedoniji. I tako ce ostati sve dok novinar Albanac ne shvati da nema slobode u medijima dok je ekonomski zavisan, odnosno da ce biti glasnogovornik partije sve dok se ne oslobodi od balasta "veccitih" kadrova koji su za sva vremena i sve sisteme podobni. Drugim recima, sve dok ne shvati da se na celo medija, koji su informativni servis za sve gradjane, ne dolazi partijskom preporukom, nego profesionalnim sposobnostima i konkretnim programom ciljeva koje treba ostvariti. Razume se, ovakva situacija moze se objasniti razlicitim parametrima, formulama i stanjima. Njihov spisak je dug: polazeci od cinjenice da su noseci mediji na albanskom jeziku u Makedoniji pod kapom neke od vecih informativnih kuca u kojima imaju podredjenu ulogu, pa sve do toga da u proslosti a i danas Albanci nisu imali i nemaju svoje institucije za realizaciju svojih pojedinacnih i kolektivnih ciljeva. Pa ipak, postoji nesto sto zavisi od samog albanskog novinara. Ako redakcije na albanskom jeziku nemaju pristup do donacija velikih javnih preduzeca koja pomazu medije na Makedonskom jeziku, ako i samoj drzavi i nije u interesu da one ojacaju i da postanu ekonomski nezavisne, ipak ostaje cudna nepodnosljiva lakoca sa kojom vecina od njih prihvataju sve partijske odluke, kao i jednostavnost kojom se prepustaju i strajku gladju da bi smenili nekog od celnih ljudi, ali nikad, ili skoro nikad ne problematizuju sopstveni "vazalski" polozaj u kucama u cijem sastavu funkcionisu.

Mozda nemaju vremena zbog redovnih bodi bilding vezbi za razvijanje partijske poslusnosti u "teretanama" Arben Djzaferija (lider Demokratske partije Albanaca koja je u vladinoj koaliciji) ili Abdurahman Alitija (lider opozicione Partije za demokratski prosperitet) , u kojima se dele kaloricni "proteini" u formi brzog napredovanja po redakcijskoj piramidi. Pri tome, ne primecuju koliko rapidno atrofira u njihovim redovima novinarska profesija. Posmatrano u svealbanskom kontekstu, novinarstvo na Albanskom jeziku u Makedoniji, jos uvek je u fazi dubokog amaterizma, dok u perspektivi drzavnih relacija, mediji na Albanskom jeziku zaostaju visse od "sto koraka" u odnosu na one na Makedonskom jeziku. Pri tome, cini se da su stvoreni svi preduslovi da tako ostane i u narednih "sto godina". Ovo u toliko vise, ukoliko kljucni ljudi ove fele ne shvate da partije nisu obavezne da nagradjuju profesionalizam nego poslusnost! Odnosno sve dok ne shvate da je partijama ponekad dovoljno to sto si napisao dva pisma da bi te postavile za glavnog i odgovornog urednika, ako si u medjuvremenu dokazao da ti je kicma sklona savitljivosti. A vestinu partijske poslusnosti, valja priznati, neki albanski novinari u Makedoniji savladali su do savrsenstva. Ovo posebno vredi za one koji danas kukaju da su decenijama bili pod pritiskom mocne cenzure, koji danas napadaju dojucerasnje "politiccke komesare" PDP-a, koji su po njima, "sahranili" medije na albanskom jeziku Makedoniji. Uz sve to, kao da zaboravljaju da su i sami ugradili svoj kamen u tu cenzuru prihvatajuci je kao deo pojedinacne i kolektivne sudbine i zaboravljajuci da tu gde su postavljeni danas, nisu dosli kroz konkurenciju programa i profesionalnih kvaliteta, nego tako sto su se pokazali dobri bilderi u partijskim "teretanama" u kojima se jacaju poslusnost i vernost. Dakle, treningom koji se zatim imenuje kao rad ulozen u bitku za "poboljsanje i zastitu nacionalnih interesa".

AIM Skopje

KIM MEHMETI