TIRANA IZMEDjU KOSOVA I ITALIJE

Pre odlaska za Italiju, kako bi se po trecu put u roku od tri meseca sa italijanskim premijerom Masimo D'Alemom, albanski premijer Pandeli Majko je hitnim postupkom dao da se usvoji u Parlamentu Zakon o ladjama, kako bi dokazao Italiji da Albanija namerava da se ozbiljno bori sa ilegalnim prevozom izbeglica. Od otvaranja Albanije 1991. godine, ilegalni prelasci ne samo Albanaca, vec i Kurda i Kineza, bio je najveci problem za Italiju koja je bila primorana da nekoliko puta pozove na solidarnost EU u pruzanju pomoci za obnovu Albanije. I dandanas oko 300 osoba dnevno krece ladjama sa albanskih obala put Italije ili u druge zemlje EU.

Medjutim, dan pre odlaska albanskog premijera u Rim, dvojica medju najznacajnijih clanova italijanskog vladinog kabineta, ministra inostranih poslova Dini i ministar odbrane Skonjamilio, izrazili su svoju zabrinutost u Senatu zbog zvanicnog stava Tirane prema kosovskoj krizi. "Italijanska Vlada je razocarana i zabrinuta zbog stava Tirane u vezi pitanja Kosova" - ovim recima se Dini obratio Senatu. "Mi smo naisli na teskoce pri ubedjivanju Tirane da prihvati ideju o sirokoj autonomiji za Kosovo u okviru SRJ i da Tirana prihvati medjunarodnu liniju" - zakljucio je Dini. Za italijanskog ministra inostranih poslova najvecu odgovornost za unapredjenje politickog resenja lezi na OVK.

S druge strane, albanski premijer se nekoliko dana ranije sreo sa svim glavnim eksponentima kosovske politicke scene ukljucujuci i politickog lidera OVK Adema Demacija. Svi ovi susretu, otvorena podrska koju Albanija pruza OVK i zaostravanje jezika Tirane posle izjave jugoslovenskog ministra inostranih poslova da bi Srbija mogla napasti Albaniju, stvorile su paniku ne samo u politickim krugovima, vec i italijanskoj stampi koja se nije ustrucavala da upozori da se "Albanija krece prema opasnoj avanturi podrzavajuci nezavisnost Kosova". Povod za takvu zabrinutost postala je posebno poslednja Rezolucija albanskog parlamenta o Kosovu, gde se jasno i odsecno kaze da Albanija priznaje pravo albanskom narodu na Kosovu na samoopredeljenje. I neki podaci OUN sipale su benzin na vatru. Po njima rezultira da u Albaniji postoji u velikoj meri prisustvo onih koji se smatraju partizanima kosovskog pitanja. U Italiji se sa malo straha gleda na zblizavanje pozicija o Kosovu izmedju premijera Majkoa i lidera opozicije Berise koji se tradicionalno smatra radikalnijim.

Albanski premijer Majko koji se za razliku od bivseg premijera Fatosa Nanoa smatra filoitalijanom, nije snizio patriotske tonove i kada se nasao pod ukrstenim italijanskim kritikama. On se potrudio da razjasni nesporazume suprotstavljajuci se D'Alemi odsecnim tonovima i povezujuci pitanje Kosova sa prelaskom ilegalaca: "Gospodine D'Alema, znate li da razgovarate sa premijerom zemlje koja sutra moze uci u rat? Znate li da svaka kosovska izbeglica koja dodje u Albaniju dovodi pet albanskih izveglica u Italiju"? Posle ovog obrazlozenja izgleda da se italijanski premijer smirio i Majko je sa svoje strane potvrdio da ce Albanija intenzivirati saradnju sa Italijom u pronalazenju mirnog resenja na Kosovu.

Jedan dopisik ANSA-e u Tirani je izjavio da u Italiji postoji jedan snazan prosrpski klan koji zbog nekih ekonomskih interesa sa Beogradom vrsi uticaj kako na omeksavanje stavova Kontakt grupe, tako i pozivima da NATO ne preduzme vojne mere prema Srbiji. Ovaj klan koji vise pripada levom centru i gde zastavu nosi ministar inostranih poslova Dini, smatra da vecu odgovornost snosi OVK zbog nerealizacije sporazuma Milosevic - Holbruk potpisanog u oktobru i protiv je intervencije NATO na Kosovu. S druge strane, ova formacija zahteva reaktiviranje Kontakt grupe gde je Italija zajedno sa Francuskom i Rusijom zauzela mek stav cesto nervirajuci Amerikance.

S druge strane, premijer D'Alema pohitao je da osudi srpske masakre u albanskim selima i samo dan nakon posete Majkoa je izjavio da je Italija za intervenciju NATO na Kosovu i da u slucaju napada italijanske baze stoje na raspolaganju NATO trupama.

Stav Italije prema Kosovu cini se da je uslovljen sa dva faktora: Valom emigranata koji bi mogli preci Jadran i brojnim investicijama koje ona ima u Srbiji. Italija je jedna od zemalja EU koja ima najvise investicija u bivsoj Jugoslaviji. Italijanska javna kompanija TELECOM potpisala je ugovor u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara investicija sa vladom u Beogradu. S druge strane, Italija je i glavni donator Albanije za poslednjih osam godina drzeci prvo mesto medju svim zemljama EU sto se tice humanitarne pomoci. Posle izbora od 29. juna 1998. godine, Rim je organizovao Medjunarodnu Konferenciju donatora za Albaniju, nastojeci da je sto vise priblizi medjunarodnim finansijskim institucijama. Ona pruza veliku pomoc u obnovi kako albanske vojske tako i policije. Tokom revolta

1. godine, zbog pada piramidalnih shema, kada su otvarani vojni depoi i kada su ukradeni milioni komada oruzja, Italija je blize Albaniji, nego bilo koja druga drzava. Bivsi premijer Prodi je tada izjavio da su granice Albanije nedodirljive i na njegovu inicijativu instalirane su visenacionalne snage u Tirani koje su pomogle na realizaciji novih izbora bez ekscesa.

Medjutim, sada se Tirana nalazi u teskom polozaju izmedju Italije i Kosova. S jedne strane njoj je potrebna italijanska pomoc koja ima zivotni znacaj za obnovu zemlje, ali s druge strane ne moze zatvarati jedno oko na zahtev Albanaca na Kosovu koji posle srpskih masakara tokom poslednje godine ne mogu nikako prihvatiti autonomiju pod Srbijom, kao sto to zahteva Italija. Nasavsi se u takvom polozaju, ekonomski i vojno razrusena, kao i suocena sa strahom od moguceg konflikta sa Srbijom, Albaniji nista drugo ne preostaje nego da postupi kao pre nekoliko dana, kada su italijanska blindirana vozila koja su dosla kao pomoc albanskoj policiji promenila destinaciju poslavsi ih takoreci sve na Sever, na granici sa Srbijom.

Situacije produzene anarhije u Albaniji, strah od sirenja rata u regionu, vise nego ikada je otvorio u Italiji podzemnu debatu o mogucnostima i nekog italijanskog protektorata u Albaniji. Neki sugerisu jedan tipican arhaicni protektorat, neki drugi protektorat gde bi tuzitelji i carinici bili Italijani, a neki neku vrstu Marsalovog plana, drugi pak vojni protektorat, a nekolicina i razmestanje NATO trupa u Albaniji. "O nekakvom italijanskom protektoratu vec odavno se govori ispod glasa u ambijentima Farnezine", pisao je u jednom od proslonedeljnih brojeva italijanski dnevnik "La Stampa". Rimu jos uvek nije jasno kakvu strategiju treba da primeni prema Albaniji u vreme kada more koje povezuje dve obale, kako kaze jedna albanska pesma moze se pretvoriti vise nego ikada u "planinu sa ljudima". S druge strane, Tirana izgleda da ne pomislja da uvek igra ulogu poslusnog ucenika posto, kako je izjavio jedan albanski diplomata, "Italija nije odlucujuci faktor u resavanju pitanja Kosova".

AIM Tirana Andi BEJTJA