SRPSKA VLAST "KUPILA" OPOZICIJU

Promene u Saveznoj vladi

Ulaskom SPO u Saveznu vladu parlamentarna opozicija i zvanicno nestaje s politicke scene Srbije. Prava i jedina opozicija na federalnom nivou ostaje vladajuca crnogorska koalicija "Da zivimo bolje" s Milom Djukanovicem na celu, koji ne priznaje savezne institucije, jer smatra da su federalna vlada i savezni parmalent konstituisani mimo zakona i Ustava

AIM, PODGORICA, 18. 1. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Dugo ocekivani potez Srpskog pokreta obnove da udje u Saveznu vladu i tako deli vlast sa socijalistima i JUL-om, na saveznom nivou, postaje stvarnost, jer je malo verovatno da ce lider SPO Vuk Draskovic da ponovi "gresku" kada je, zbog velikih apetita, prepustio radikalima da udju u koalicionu vladu Srbije. Preostalo je, naime, da se Draskovic dogovori s premijerom Momirom Bulatovicem oko broja ministara iz svoje stranke i resorima koji ce im biti prepusteni.

Prelazak Gorana Matica, saveznog sekretara za informacije, u ministarsko drustvo, primljeno je kao znak oslobadjanja njegovog dosadasnjeg mesta za nekog iz redova SPO (nezvanicno se spominje savezni poslanik Milan Komnenic). Iako funkcija prvog coveka u sektoru informacija spada u nizi rang od ministarske nadleznosti, ono se smatra izuzetno vaznim. I prilikom pregovora kod sastava republicke vlade SPO je trazio da dobije ministarstvo informacija. Dobili su ga radikali, jer je SPO, za ulazak u koaliciju sa JUL-om i Socijalistickom partijom Srbije postavio visoku cenu zbog koje je, na kraju, ostao praznih ruku.

Od tada SPO neprekidno nastoji da radikale prikaze nepodesnim za vladanje, koristeci se argumentima da su nesposobni za vodjenje elasticne politike. Ti napadi su protumaceni kao pokusaj SPO-a da privoli socijaliste i JUL da se odreknu radikala, a umesto njih prihvate saradnju sa SPO. Zbivanja na Kosovu davala su odlicnu priliku SPO-u da se pokazu "pravovernim", sto je iz dana u dan dokazivano i potvrdjivano. To je pomoglo jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu da se brani od optuzbi da je on glavna prepreka resavanja kosovskog pitanja. SPO i radikali pokazali su se beskompromisnijim od samog Milosevica.

Sa zvanicnih mesta se objasnjava kako je Kosovo ujedinilo srpske politicke strukture, bez obzira na stranacku pripadnost. Ima, medjutim, primera, kao sto je izglasavanje Zakona o privilegijama funkcionera, na kojima je takodje postignuto nacionalno jednstvo. Kada se, povodom tog zakona, "nacija digla na noge" u znak protesta, radikali i SPO su se utrkivali u medjusobnim optuzbama oko toga ko je inicijator uvodjenja neprimerenih privilegija. To im je u javnosti umanjilo rejting, dok su socijalisti i levica ostali po strani, prepustajuci koalicionim partnerima da se medjusobno prepucavaju i iznosenjem "prljavog vesa" prikazu u sto nepovoljnijem svetlu.

I dok su na jednoj strani SPO i radikali pomagali Milosevicu u pokusajima da sa sebe skine individualnu odgovornost za prilike na Kosovu, kao i celokupne politike, na drugoj se pojavio problem onog trenutka kada je, za takvu podrsku trebalo nagraditi i jedne i druge. S obzirom da je Vlada Srbije preglomazna i sa svojih 37 ministara je 2,5 puta veca od nemacke, iako Nemacka ima 10 puta vise stanovnika, mesta za novog saveznika bilo je jedino u Saveznoj vladi.

Zamisao o prebacivanju SPO u vladajucu stranku nije bilo jednostavno izvesti. Glavna prepreka sastoji se u nepomirljivosti SPO sa Seseljivim radikalima. Zato je trebalo prvo privoleti radikale da se odreknu ucesca u Saveznoj vladi. Pokazalo se da taj zadatak nije bilo tesko izvesti, jer su radikali pristali da na saveznom nivou igraju ulogu opozicione partije.

Sve to dovelo je do zamesateljstva koje nije zabelezeno u parlamentarnoj praksi. Na nivou Srbije na vlasti su socijalisti, levica i radikali, a SPO u opoziciji, dok u okviru federacije vlast, koju drze srpslki socijalisti i JUL, zajedno s crnogrskom Socijalistickom narodnom partijom, inace manjinskom strankom u Crnoj Gori, treba da se prosiri sa SPO-om, dok ce radikali biti u ulozi opozicije. Kako u praksi Vlada Srbije i kabinet Momira Bulatovica deluju na istim talasima, odnosno donose iste odluke, samo u drgacijem pakovanju, ispada da ce radikali biti opozicija sami sebi, a isti je slucaj i sa SPO samo u obrnutom smislu. S onim sto se sloze na nivou Srbije, radikali ce osporavati u okviru federacije.

Cela ova konstrukcija naci ce se na velikoj probi prilikom izglasavanja saveznog zakona o informisanju. SPO je bio veliki i nepomirljivi protivnik sadasnjem republickom Zakonu o informisanju. S obzirom da se priprema isti takav propis na nivou federacije ostaje da se vidi kako ce se ko da odnosi prema njegovim resenjima. Nije iskljuceno da savezni zakon bude iskoriscen za ublazavanje radikalnih resenja, koja su sadrzana u republickom. U tom slucaju bi se videlo u kolikoj meri su radikali opozicija saveznim vlastima.

Da se Srbija ne nalazi u izrazito teskoj politickoj situaciji, zbog prilika na Kosovu, kao i u nezavidnom ekonomskom polozaju, ovako organizovan parlamentarni zivot na nivoima republike i federacije verovatno bi dovodio do komicnih scena. Prilike se, medjutim, zaostrene do mere kada se vrse podele na rodoljube i izdajnike, a to moze da jos vise pogorsa unutrasnje politicke prilike u zemlji. Ni dosad nisu postojale iluzije da u Srbiji postoji opozicija, koja bi primoravala vladajucu nomenklaturu da pokaze smisao za vodjenje iznijansirane politike, ali formulom, po kojoj ce se sve parlamentarne stranke naci na vlasti, rasprsena je svaka pomisao o postojanju opozicione delatnosti u Srbiji.

I dok je Srbija ostala bez opozicije, cak i u najbledjenm izdanju, na federalnom nivou stvari stoje sasvim drugacije. Savezna vlada, doduse funkcionise, a s ulaskom SPO u njene redove ona moze da racuna na jos vecu podrsku u saveznom parlamentu, gde je i dosad glatko prolazila sa svojim predlozima. Opozicija na nivou federacije postoji izvan saveznih institucija. Nju sacinjava crnogorska koalicija "Da zivimo bolje", koja ima vecinu u crnogorskom parlamentu, ali odbija da ucestvuje u federalnoj vlasti, jer smatra da ni vlada, ni parlament nisu konstitisani u skladu sa Ustavom zemlje.

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic je najostriji oponent Slobodanu Milosevicu na domacoj sceni, jer se ne slaze da jugoslovenski predsednik obavlja poslove koje mu po zakonu i Ustavu ne pripadaju. Izmedju njih je iskopan siroki jaz nepomirljivosti, tako da je njihovim sporom zaokupljen i savezni ustavni sud, koji je presudio u prilog Miloseviceve koncepcije organizovanja vlasti na saveznom nivou.

I pored toga Milosevic oseca da nema odresene ruke u vodjenju federacije, a Milo Djukanovic se oseca ugrozenim. U dane koji su se poklapali sa godisnjicom proslogodisnjih nemira u Crnoj Gori, nastalim posle izbora, Djukanovic je primio u posetu trojicu ambasadora, a sa sefom verifikatorske misije OEBS-a na Kosovu Vilijamom Vokerom, razgovarao je o prosirenju misije i na Crnu Goru. To upucuje na nameru Djukanovica da prisustvo misije upotrebi za zastitu od Milosevica, jer su odnosi vladajuce strukture Crne Gore sa federalnim institucijama u toliko dubokoj krizi da crnogorski predsednik ne iskljucuje mogucnost i neke vaninstitucionalne intervencije protiv njega i crnogorske vlasti.

I pored toga sto srpski rezim ima dve vlade, jer i savezni ministarski kabinet radi prema njegovim nalozima, i sto se oslobodio prlamentarne opozicije s javne politicke scene, pozicija vlasti nije bezbrizna. Ne samo u pogledu resavanja kosovskog pitanja, vec ni u okviru federacije ne moze da sprovodi odluke, jer Crna Gora odbija da prizna Saveznu vladu i jugoslovenski parlament u sadasnjim njihovim sastavima.

Ratomir Petkovic (AIM)