PROMENE SU DOSLE TAMO GDE SU NAJMANJE OCEKIVANE!
Tek etablirana vlast ni u najsmelijim predizbornim obecanjima nije nagovestavala da ce najprije uzeti vlast u stampanim medijima. Upravo suprotno, svesna moci elektronskih medija, nije ni krila da ce promeniti rukovodnu strukturu u Makedonskoj radio televiziji. Ali, zasad do promene prvih njenih ljudi u njoj nije doslo, iako se to ocekuje tokom ove nedelje. Dok su prakticno najpre, po koalicionom receptu deobe, preuzeta izdanja "Nove Makedonije".
AIM Skopje, 18. 01. 1999
Pokazalo se da retko koja vlast moze da odoli a da ne stavi pod svoju partisku "kapu" sredstva informisanja. Posebno kada je to lako izvodljivo. Tako da i nova vlast u Makedoniji iskoristila je povoljni trenutak da "demokratskim" metodama, nekadasnje strogo kontrolirane medije od vladajuce SDSM, stavi pod svojom kontrolom. I to u uvjetima kada se cinilo da i sami novinari u nekim medijima podjednako zele "politicki" patronat. Kao da jedni bez drugih nisu sigurni. Tako da su obecane promene, najpre dosle bas tamo gde i nisu ocekivane. "Meko" su preuzete "Nova Makedonija" i njena izdanja. Po strogom koalicionom "deobenom" kljucu: skupstina akcionera je data coveku bliskom VMRO-DPMNE, upravni odbor pretstavniku Demokratske alternative(DA), v,d, glavnog urednika dnevnika "Nove Makedonija" opet VMRO-DPMNE. Ne dira se jedino nedavno postavljeni glavni i odgovornI urednik "Vecera", koji vazi kao blizak DA-u. Naravno, albanski dnevnik "Fljaka" ide u ruke kandidatu Demokratske partije Albanaca. Turci, ili njihova partija, nisu u vladajucoj koaliciji, pa do promena u trodnevnom listu na turskom jeziku "Birlik" nije ni doslo... Promene u MRTV uskoro slede, a do njih mora doci tokom ove nedelje (kolac se opet deli - VMRO dobija generalnog direktora i direktora TV, dok DA, direktora drzavnog radija i novog javnog preduzecha za telekomunikacione veze, zamenik MRTV ostaje Albanac...).
Kada je pretendirala da dodje na vlast sadasnja vladina koalicija
je veoma lako nasla slogan za svoje zahteve - "promene". Najpre
za bolji zivot, a zatim, valjda ne i na kraju, da narod shvati
do je vlast menljiva kategorija - da oni koji su vladali osam godina
i nisu bogom dani da vladaju vecno. U predizbornoj kampanji postavili
su i prioritete, koji su valjda ubedili glasace da VMRO-DPMNE, kao
gotovo vecita opoziciona partija u zadnjih desetak godina, i novostvorena
Demokratska alternativa, jesu prava kombinacija koja ih moze odvesti u sledeci
milenijum. Prioriteti su bili jasni - pobolsanje u sferi katastrofalne
ekonomske situacije, u privatizacija, borba protiv korupcije prisutna u
obemu i oblicima koje je i tadasnja vlast priznavala, stisavanje tenzija
na medjuetnickom planu, videti gde to Makedonija stoji na putu za ulazak u EU i
NATO.
Medijumi, i elektronski i stampani, vecinom pod kontrolom drzave,
moze se slobodno reci da su odigrali svoju najgoru ulogu - stavili su
se u ulogu branitelja tadasnje vlasti, koja je ocigledno gubila
pozicije i otvoreno su satanizirali opoziciju koja ce ako dodje na
vlast, prodati drzavu (Bugarima), ili u najmanju ruku podeliti
je sa "radikalnim Albancima" i sve u tom duhu. Tadasnja opozicija u
pohodu na vlast nije reagovala ni na takve konstrukcije, po kojima
su cak lideri VMRO-DPMNE i DPA, Ljubco Georgievski i Arben Djzaferi,
oformili u Becu komitet ciji je glavni zadatak deoba Makedonije.
Svasta se tada moglo saznati iz ovdasnjih medija, pogotovo stampanih,
uglavnom koncentriranih u NIP-u "Nova Makedonija", koji se stavio u
odbranu tadasnje vlasti. Oni na koje su se odnosile dotad nevidjene i
necuvene ocene nisu bas i reagovali - bili su, rekli bismo, mrtvi hladni.
Kao sto su mudro izbegli igru na kartu medjunacionalnih odnosa, nisu
suvise trosili vremena na kritiku preovladajuceg dela medijuma koji
su ocito bili protiv njih. Jedino sto su izvesno nagovestavali bila
je ideja da se prestane sa praksom "uslovljavanja" ili zavisnosti media
od strane drzavnog budjzeta. Nezvanicno je proklamirana teza da drzava
ima uticaj na MRTV sa dva TV i radio kanala, a da sto se ostalih
elektronskih media i stampe tice, stvori ambijent jednakih uslova za
trzisni opstanak. Ideja je bila da se direktna drzavna finansijska
intervencija izbegne, i time mogucnost onih na vlasti da tako uticu
na uredjivacku politiku medijuma. Drugim recima da se stvori ambijent
u kome bi smanjenje poreza i drugih obaveza prema drzavi (kod elektronskih
medijuma - posebno otklanjanjem dodatnog poreza za reklamiranje kome su
izlozene firme i zabranom, ili limitiranjem vremena, reklamiranja na
drzavnim radio i TV stanicama), podrzavanjem stamparije i distribucije
"Nove Makedonije" i dovodjenjem stvari u realne okvire (prava cena
stampanja, jednaki uslovi distribucije, placanje prodatih novina
u roku...) omoguci medijima da prezive na trzistu u zavisnosti od
toga koliko su trzissno atraktivni. Drzava, ili bolje receno aktuelna vlada, bi
u svemu tome igrala malu ulogu.
Ali, dogodilo se to sto se dogodilo. I sto u mnogome problematizuje gore izneseni koncept, ukoliko je on ozbiljno i prihvacen od tadasnje opozicije. U vezi konacnog "pucanja" stanja u "Novoj Makedoniji" novi premijer je nekoliko puta izjavio da se njegova vlada nece mesati u uredjivacku politiku kuce i njenih glasila (tri dnevnika - "Nova Makedonija", "Vecer" i "Flaka - na albanskom, "Birlik" - novina na turskom koja izlazi tri puta nedeljno, nedeljnici "Puls"- njusmagazin, "Ekran"- estrada, "Osten"- humor i satira, "Kotelec" -enigmatika....), vec da ce drzavne interese (po tada vazecoj privatizaciji 32 procenata vlasnistva je imala drzava, zatim se pokazalo da privatizacije i nema) zastititi time sto ce srazmerno na svoje akcionersko ucesce od stamparije, distribucije ili svega drugog sto u to dodje, stvoriti jedno ili vise javnih preduzeca - sve u funkciju svih stampanih medija. Znaci, nije bilo ni najmanje zelje da se izdanja najmocnije "Nove Makedonije" stite u stilu "oni su deo makedonske istorije i sl". Do promena, bar u ovom konceptu je i doslo.
"Meko" preuzimanje NIP "Nova Makedonija" sadasnja vlada moze, bar za dnevnu upotrebu, objasniti spasavanjem od propasti novinsko izdavacku kucu koja isla u korak sa makedonskom drzavnoschu i sl. Naravno nije lako doneti odluku da kuca jednostavno nestane, ali sve to kao da vuce na tezu o novinarima kao drustveno-politickim radnicima, nezavisno od toga kojoj su vlasti bliski.
Promene, koje se bar u vlasti i javnim preduzecima vide, imaju jednu "nesrazmernu" dimenziju: DA, kao manja partija u koaliciji, kao da uzima mnogo veci deo kolaca od onog koji joj realno pripada. DPA naravno dobija ono sto Albancima pripada. Ali u sva tri slucaja ne moze se izbeci pitanje koga to etabliraju ove tri partije - ministri i ceoni ljudi DA kao da smatraju da oni drze vlast, VMRO-DPMNE, kao najmocnija u koaliciji, se iscudjava i prhvata nametnutu igru i zagovara strategiju "boricemo se", a DPA, kao "najalbanskija", iako ima problem kako da u novoj vlasti integrira "staru" PDP i ne mesa se u "makedonske stvari". Rekli bismo, da su sve tri u proteklim danima ucinile previse poteza koji ljudima kao da namecu pitanje: "Dali se ovi novi zezaju sa nama?".
Ako se vratimo u domen medija dolazimo do situacije u kojoj, ne samo sto nece doci do zeljenih promena, vec da postoji opasnost od gotovo monstruozne multiplikacije vec vidjenog. Dok su stari bili na vlasti "Nova Makedonija" je bila njihova, u medjuvremenu su se pojavili novi dnevni listovi "Dnevnik" i "Makedonija danas" (uz nedelnjik "Danas" koji se pojavio ranije). Oba proekta su proizvod ljudi koji su napustili staru drzavnu kucu, a u medjuvremenu i nisu krili da od drzave zahtevaju pomoc ("Dnevnik" vec dve godine dobija pomoc od budjeta, "Makedonija danas" je pomoc do sada dobivala od "drzavotvornih" firmi, a nada se da ce nova vlast, zbog ucinjenih opozicionih usluga u vreme izborne kampanje, i nju staviti u drzavne jasle). Covek se mora upitati sta se tu promenilo, osim visestrukih aspiranata na drzavne pare i - zavisnike, naravno. Stoga, i nije cudno, sto je nedeljnik "Fokus" zagovarao profesionalno novinarstvo i fer trzisne uslove bez direktne pomoci vlade. Sebe uostalom reklamira kao nedelnjik "za koji jednom placate" (nije ni hteo, nije ni dobio denar od drzave, ali ni od ovde prisutnih fondacija - zivi od trzista), i kao "organ unutrasnjeg, a bogami i spoljneg neprijatelja". "Fokus" je prvi poceo razotkrivati "promene" dela nove vlasti. Nije ni cudo sto je njegov glavni i odgovorni urednik, posle svega, partijski neobojen, odbio mesto zamenika ministra za informacije - resora koji "smrdi" na stari sistem i na cijem je celu covek koji nema mnogo toga bliskog sa albanskom partijom koja ga je na tu poziciju i dovela.
AIM Skopje
ISO RUSI