DRZAVA FASADNOG PRAVA

Ljudska prava u SRJ

Fond za humanitarno pravo u svom godisnjem izvestaju navodi da se stanje ljudskih prava u prosloj godini u SR Jugoslaviji pogorsalo u odnosu na prethodni period. Narocito su teska i drasticna krsenja prava na zivot, prava na pravicno sudjenje i slobodu izrazavanja

AIM, PODGORICA, 17. 1. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Oktobra prosle godine, sada vec bivsi narodni poslanik i ministarka u srpskoj vladi Rada Trajkovic, sa govornice Savezne skupstine zapretila je da ce se u slucaju NATO intervencije Srbi znati da obracunaju sa "helsinskim komitetima i nekakvom Natasom Kandic". Tih dana i njen tadasnji partijski sef Vojislav Seselj, lider radikala, pretio je nezavisnim medijima i aktivistima nevladinih organizacija za ljudska prava, porucujuci im da u slucaju napada "nema sta dobro da ocekuju".

Zasto su nevladine organizacije trn u oku rezimu u zemlji u kojoj vecina gradjana ne shvata znacaj ljudskih prava, i koja ih zahvaljujuci uspesnoj medijskoj manipulaciji uglavnom dozivljava kao mesanje medjunarodne zajednice u unutrasnje stvari zemlje, ili kao "zabavu dokonih"?

Deo odgovora se mozda krije u upornosti aktivista za ljudska prava, koji pomno istrazuju i beleze sve oblike ugrozavanja ljudskih prava. A vlast koja se odrzava na "kratkom pamcenju" naroda nije, izgleda, rada da trpi ni te "recke".

Jedna od najuglednijih nevladinih organizacija koja od

1. godine dokumentovano proziva rezim za krsenje ljudskih prava, je Fond za humanitarno pravo iz Beograda. U medjuvremenu, je ova organizacija prosirila delatnost i na sudsku zastitu zrtava.

U najnovijem, godisnjem izvestaju Fonda za humanitarno pravo o stanju ljudskih prava u 1998. godini, konstatuje se da, kad je rec o ljudskim pravima, stanje pogorsalo u odnosu na ranije godine, i da su narocito cesta i drasticna krsenja prava na zivot i fizicku sigurnost. U tome je presudnu ulogu odigralo zaostravanje krize i pocetak oruzanih sukoba na Kosovu. Na oko 50 stranica izvestaja sistematizovani su brojni primeri (pre svega na Kosovu) krsenja Ustavom zagarantovanih prava na zivot, prava na posteno javno sudjenje, ugrozavanja slobode od prinudnog nestanka, mucenja i drugih oblika necovecnog kaznjavanja i postupanja, ugrozavanja akademskih i slobode izrazavanja misli, savesti i veroispovesti, diskriminacija na osnovu etnicke pripadnosti, odnosa vlasti prema izbeglim i raseljenim, prema ljudskim pravima uopste...

Prevedeno na jezik cinjenica to znaci sledece: zivot je nasilno (na Kosovu) izgubilo 2.000 ljudi. "Uz pripadnike Oslobodilacke vojske Kosova koji su poginuli u oruzanom sukobu, ubijen je protivno odredbama medjunarodnog prava - veliki broj civila", navodi se (brojem, cesto i imenima zrtava) u izvestaju Fonda za humanitarno pravo, i dodaje da je "prema brojnim svedocenjima do kojih su dosli FHP i druge nevladine organizacije, policija odgovorna za namerna ubistva i vansudska pogubljenja veceg broja albanskih civila u selima Donji Prekaz, Cirez, Likosani, Ljubenic i Golubovac". Ubistva su se desavala, najcesce, neposredno nakon pogibije veceg broja pripadnika MUP.

Tokom sukoba na Kosovu, prema podacima Fonda, ubijeno je oko 30 srpskih i crnogorskih civila, a "postoji osnovana sumnja da je oko 100 nestalih Srba i Crnogoraca ubijeno nakon otmice". Pripadnici OVK ubili su i vise desetina Albanaca zaposlenih u drzavnim sluzbama, pod optuzbom da su kolaboracionisti srpskih vlasti, ali FHP ne poseduje pouzdane podatke o broju zrtava.

U izvestaju se navodi i da je "u masovnoj grobnici u selu Glodjani, bazi OVK-a, policija otkrila 34 lesa, medju kojima je bilo i Srba i Albanaca. Vlasti tvrde i da u blizini sela Klecka i u rudniku Volujak pronasle masovne grobnice Srba i Crnogoraca. Do sada, medjutim, nema ekspertskih nalaza o identitetu zrtava, ni pouzdanih dokaza o pociniocima".

Kao jedan od karakteristicnih oblika krsenja ljudskih prava u toku oruzanog sukoba na Kosovu bili su i prinudni nestanci ljudi. "Odgovornost za nestanke snose kako policija Republike Srbije tako i OVK", konstatuje se u izvestaju Fonda. Istrazivanjima FHP utvrdjeno je da se do kraja jula cetrdesetosomorici Albanaca gubi svaki trag nakon hapsenja, 22 su nestala pod nerazjasnjenim okolnostima, najmanje 50 Albanaca nestalo je nakon borbi OVK i policije u Orahovcu. Prema podacima Fonda do kraja godine, neizvesna je sudbina cetrdesetdvojice Srba i Crnogoraca, za ciji nestanak odgovornost snosi OVK, kao i 64 Srba i Crnogoraca, osam Roma i jednog Muslimana koji su nestali pod nerazjasnjenim okolnostima.

Natasa Kandic, izvrsni direktor Fonda za humanitarno pravo, na primedbe da se u izvestaju ne pominju podaci Ministarstva unutrasnjih poslova, objasnjava da je to zato sto se podaci Fonda zasnivaju na neposrednom istrazivanju, a od MUP-a nikada nisu uspeli da dobiju nijednu informaciju (sem saopstenja), niti da dodju do ministra unutrasnjih poslova.

U povodu navodnog dokumenta CIE o stranim placenicima u Jugoslavijipokaznu vezbu "obracuna s neprijateljima" ovih dana upravo demonstriraju i potpredsednici srpske vlade (Seselj, Markovic i Bojic) predstavljajuci vladajucu koaliciju kao jedinog zastitnika "srpskih nacionalnih interesa", utrkujuci se u razotkrivanju "placenika".

Dobar deo izvestaja Fonda posvecen je upravo uskracivanju akademskih sloboda i prava na slobodu izrazavanja, kao direktna posledica donosenja dva, javnosti dobro poznata zakona: o informisanju i univerzitetu. Time su vlasti u Srbiji preduzele najozbiljniji pokusaj gusenja nezavisnih medija i stavljanja pod punu kontrolu sest drzavnih univerziteta u republici.

Vec prvi slucajevi primene novog republickog medijskog zakona, i postupci koji su ih pratili, postali su nepregledne su antologije nezakonitih radnji: od retroaktivnog vazenja, preko ogranicenja prava na odbranu i narusavanja ustavom garantovanih prava i sloboda, pa do zavrsnice s nedozvoljenom plenidbom imovine i novina. Zakon o univerzitetu, po svemu sudeci, ne vazi za sve. Neki dekani se strogo pridrzavaju njegovog slova, ima i onih koji su fleksibilniji i tolerantno tumace njegove odredbe, a celnici neih fakulteta prosto se utrkuju u sto rigoroznijoj primeni i otpustanju profesora. Upravo to i jeste poseban aspekt srpskog (bez)zakonodavstva.

Poseban odeljak izvestaja posvecuje se policijskoj torturi prema uhapsenima ili privedenima. Tako je zabelezeno da je u toku protekle godine registrovano je oko 500 slucajeva mucenja, svirepog ili necovecnog postupanja od strane policije, od cega je najveci broj registrovan na Kosovu. Ima ozbiljnih indicija da je smrt sestorice Albanaca i jednog Srbina u pritvoru nastupila kao posledica mucenja. U dva druga slucaja policija je lemilicom, odnosno nozem, "upisivala" reci i znakove na kozi zrtava nesrpske nacionalnosti. Inace, istrazivanja pojedinacnih slucajeva (navedenih poimenice u izvestju) pokazuju da policija sistematski praktikuje, samaranje, udaranje pesnicama, i bukvalno premlacivanje zatvorenika kundacima i palicama...

Tuzilastvo, sudovi i disciplinski organi unutar same policije, ne istrazuju navode o mucenjima i nista ne preduzimaju na kaznjavanju odgovornih. Kao pozitivan pomak belezi se otpustanje sa posla petorice policajaca MUP Crne Gore zbog batinanja jednog pritvorenog gradjanina u Niksicu.

Ono sto je vidljivo iz izvestaja, jeste da u Srbiji pravni sistem i pravna drzava, vladavina prava, zaista, ne postoji ni na jednom nivou. Cinjenica je da odredbe o ljudskim pravima u ustavima SR Jugoslavije i dveju republika ne zaostaju bitnije za medjunarodnim standardima zastite ljudskih prava. Problemi, medjutim, nastaju u zakonskoj konkretizaciji ustavnih nacela. Ili, kako slikovito nedavno rekao profesor Pravnog fakulteta dr Zoran Tomic: "Zivimo u drzavi fasadnog prava gde se cak i ustavno proklamovane slobode i prava jednom rukom daju, a drugom gotovo u isti mah, uzimaju".

Vesna Bjekic (AIM)