OBRAZOVANJE PRED REFORMAMA

AIM JUNIOR Skoplje

Uporedo sa brojnim transformacijama u drustvenom sistemu Makedonije, posle perioda moniznma, pocelo se sa transformacijama i u obrazovnom sistemu. Kao i u svakoj drugoj oblasti i u obrazovnom sistemu te transformacije su pracene "brojnim bolovima".

Tokom ovog vremena je bilo prioritetno da Ministarstvo za obrazovanje i fizicku kulturu zajedno sa Republickim pedagoskim zavodnom izvrsi ideolosko rasterecenje udzbenika sto u sadasnjem trenutku predstavlja prevazidjenu fazu u obrazovnom sistemu. U ovom pravcu je bilo i brojnih primedbi posebno tokom pripreme skolskih udzbenika koji su namenjeni svim etniteima u Makedoniji. Brojne primedbe su bile upucene na tekstove iz istorije kada je od strane Nezavisnog Udruzenja istoricara koji okuplja one albanske nacionalnosti zatrazeno da skolski udzbenici koji se ticu ovog predmeta obuhvate vise materije iz istorije nacionaliteta. Trenja u ovom pogledu nastavljaju se i sada.

Iako skolski udzbenici vec naveliko dozivljavaju transformacije, izvrsena je njihovo ideolosko rasterecenje i prikladnija sistematizacija predmeta, ipak prema brojnim profesorima ovi tekstovi su daleko od stabilnog modela koji bi obezbedjivao lakse prisvajanje nastavnih predmeta.

U pravcu obrazovne konsolidacije u Republici Makedoniji pre izvesnog vremena je od strane Republickog pedagoskog zavoda pocelo sa primenom projekta "Rasterecenje ucenika" sto u praksi, prema recima sefa Pedagoskog zavoda, regionalna jedinica u Tetovu, A. Muratija vec nailazi na brojne teskoce, kako zbog nedostatka finansijskih sredstava tako i "tradicionalnog" mentaliteta kojim robuju neki od nastavnika.

Jedna druga komponenta koja stalno tangira obrazovni proces u velikom broju skola u Republici Makedoniji, posebno u srednjim, je nedostatak objekata za izvodjenje nastave, sto kao posledicu ima da veliki broj ucenika koji su primljeni u odredjenim skolama su primorani da obrazovni proces odvijaju u veoma neprikladnim uslovima. Veoma je veliki priliv ucenika koji nastavljaju srednju skolu, dok su s druge strane lokali veoma ograniceni za prihvat svoh onih koji dobijaju "vize" za te skole. Ovo onemogucava da mnogi projekti koji se smatraju reformskim u obrazovanju pronadju primenu i u praksi. Ovo vredi i za jedan od ovih projekata tj. "interaktivnu nastavu" koji prema rukovodiocima ovih institucija ostaju kao projekti buducnosti. Stanje u ovom pravcu u srednjim skolama u Tetovu je alarmantno. Skoro svi direktori srednjih skola kao u horu izjavljuju da samo jednu skolsku klupu u ucionici gde se broj ucenika krece i do 45 deli tri ucenika, koji se fakticki bore za teritoriju unutar razreda. Upravnici ovih institucija izlaz vide u izgradnji srednje medicinske skole u Tetovu, gde bi fakticki sa prelaskom ucenika tu, oslobodili brojni nastavni lokali, ali izgleda da ce ovaj problem jos dugo ostati neresen zbog toga sto je Ustavni sud Makedonije doneo odluku da se izgradnja ovog objekta privremeno obustavi. Ovo se jednostavno desava iz politickih razloga. Jedan od inicijatora protiv izgradnje ovog objekta je i politicar T. Bombaj koji je poznat kao politicar koji je u kontinuitetu pokazivao netrpeljivost Albanaca na obrazovnom planu. Kao bivsi direktor srednje skole za vreme komunizma, on je svojim odlukama isterao brojne ucenike i profesore iz srednjih skola. Direktor Gimnazije u Tetovu L. Sejfullahu koji takodje vidi resenje ovog problema u izgradnji srednje medicinske skole, cime bi se stvorio prostor u njenim starim lokalima, u vezi sa ovim problemom je misljenja da nastava u odvojenim paralelama daleko od skolskog centra, uslovljava istovremeno i nemogucnost upravnih organa da kontrolisu vodjenje nastavnog procesa, a isto tako to onemogucava i ucenike da prate prakticnu nastavu zato sto se kabineti nalaze u skolskom centru. Uostalom, zbog nedostatka nastavnih lokala, ucenici Gimnazije u Tetovu su primorani da nastavu pohadjaju u objketima obdanista i osnovne skole. Isto misljenje dele i odgovorni za nastavu u tekstilnoj skoli, S. XHaferri. Ucenici srednje medicinske skole su primorani da nastavu pohadjaju u lokalima osnovne skole gde se nastava odavno odvija u tri smene. Medjutim, profesori obrazlazu to konstatacijom da je bolje da se nastava vodi na ovaj nacin nego da oni ostanu van skolskih klupa, jer po njima zainteresovani za nastavak srednje skole nisu krivi za ove probleme. Krivica je ipak do onih koji su do sada tvrdili da "vrse reforme u obrazovanju".

Posebna tema bila bi i prakticni oblici nastave koji se aktuleno nigde ne primenjuju, iako je to kako tvrde nastavnici najpozeljniji oblik nastave. Izgleda da ce jos dugo ucenici biti optereceni samo teorijom i lekcijama zapisanim u sveskama koje im diktiraju nastavnici. Ovo stanje vlada kako u osnovnim tako i srednjim skolama. Retke su skole koje primenjuju neki oblik intenzivne nastave. U takvim slucajevima one po pravilu dobijaju pomoc inostranih institucija.

AIM Tetovo Bardhyl ZAJMI