NOVA POMETNJA MEDjU MONARHISTIMA

AIM Sofija, 16.01.1998

TreCa poseta domovini bugarskog cara Simeona II koji zivi u izgnanstvu ponovo je pokrenula politicke snage. Privatna poseta Simeona, njegove supruge Margarite i jedine cerke Kaline izazvala je nove sporove oko toga da li republicka uprava u Bugarskoj ne treba da bude zamenjena monarhistickom i koja su u stvari prava carske porodice u postkomunistickoj Republici Bugarskoj.

Na dan dolaska cara i njegove porodice vrhovni tuzilac Ivan Tatarcev podneo je zahtev Ustavnom sudu da referendum iz 1946.g. bude proglasen nevazecim. Tada je mlada komunisticka drzava organizovala taj referendum o karakteru upravljanja u vezi sa usvajanjem novog ustava zemlje. Glasaci su velikom vecinom odbacili monarhiju. Medjutim, mnogi danasnji politicari i istoricari su misljenja da je rezultat glasanja bio unapred resen, posto referendum nije odrzan u fer uslovima. Tako da bi Simeon s punim pravom mogao da pretenduje za carski tron, tvrde oni.

Potez tuzioca Tatarceva koji je inace pocasni predsednik bugarskog VMRO bio je kao grom s vedra neba za prorepublicki raspolozene politicare, pa i za vecinu pravnika. Prema ljudima iz njegovog okruzenja na to ga je podstakla Renera Indzova - bivsi premijer sluzbene vlade. Ona je danas aktivni clan kluba "Simeon II", osnovanog u Helsinkiju 1997.g. sa osnovnim zadatkom da se reafirmisu vrednosti monarhije. "Kod sadasnje krize parlamentarne republike u Bugarskoj nije vazno ko je na koga uticao. Vazno je obaviti posao", izjavila je Indzova povodom zahteva Tatarceva.

Pored svih ostalih, iznenadjen je bio i Simeonov lobi u parlamentu. Njegove interese je do sada indirektno zastupala cetvrta po velicini poslanicka grupa - Ujedinjenje za nacionalni spas (ONS). Koalicija okuplja razlicite po svom karakteru partije, medju kojima i monarhisticke. Monarhisti su priznali da ih je Tatarcev preduhitrio. "Odobravamo njegov potez i nismo ljubomorni. Tatarcev je veliki pravnik i verovatno je razmotrio stvari sa svih strana. I mi smo u ONS-u planirali nesto u tom smislu, ali nismo to do sada ucinili da ne bi smo pridali politicku obojenost ideji o ponistenju nezakonitog referenduma", izjavio je ekonomski ekspert ONS Venceslav Dimitrov. Rukovodstvo "Federacije Carstvo Bugarska", jednog od brojnih koalicionih partnera Udruzenja za nacionalni spas takodje je bilo zadovoljno potezom Tatarceva posto se prakticno zalozio za njihove interese.

Sporno je pitanje koliko je sadasnji Ustavni sud nadlezan da resi taj spor. Inace, on je stvoren da bi nadgledao postovanje zakona u skladu sa Ustavom iz 1991.g. pa su zbog toga pravnici podeljeni oko pitanja da li Ustavni sud ima pravo da se izjasnjava u vezi sa zakonima donetim pre usvajanja novog ustava. "Motivi drzavnog tuzioca su osnovani, zahtev je opravdan", tvrdi najpoznatiji pravnik iz poslanicke grupe ONS Aleksandar Dzerov. Medjutim, vecina njegovih kolega - pravnika u parlamentu smatraju da se Ustavni sud ne moze baviti razmatranjem protivustavnosti starih zakona. Istog su misljenja i strucnjaci vladajuceg Saveza demokratskih snaga (SDS), kao i opozicione Socijalisticke partije (BSP). "Ma kako se ustavne sudije izjasnile, iz toga ne sledi promena forme drzavnog upravljanja", smatra potpredsednik Pravnog odbora u parlamentu Janaki Stoilov iz BSP, jedan od stvaralaca aktuelnog Ustava Bugarske i predavac ustavnog prava na Sofijskom univerzitetu "Sv. Kliment Ohridski". "Jedino parlament moze da se izjasni po tom pitanju", smatra i Teodosije Simeonov iz SDS. Clanovi Ustavnog suda takodje dele misljenje da se njihova pravomocja svode na tumacenje normativnih akata u skladu sa aktuelnim ustavom.

Vrhovni tuzilac, medjutim, nasao je motiv da bi atakovao referendum. Prema njemu ukidanje monarhije i uvodjenje novog drzavnog upravljanja pre vise od 52 godine bili su u nadleznosti Velike narodne skupstine, a ne 26. obicne narodne skupstine. "Niti Trnovski (prvi ustav posle oslobodjenja Bugarske od turskog ropstva), niti danasnji Ustav dopustaju da se referendumskim putem menja oblik drzavnog upravljanja zemlje", osnovna je teza Tatarceva. "Nasi pravnici smatraju da je referendum iz 1946.g. nelegitiman i stoga mora biti ponisten, a ne sazivati novi referendum. Potez Tatarceva je pravno dobro argumentisan", izjavio je spiker Federacije "Carstvo Bugarska" Georgi Tahov.

Ipak, prema mnogim posmatracima Tatarcev i Indzova ucinili su pogresan potez jer bi se njihov zahtev mogao protumaciti i kao provokaciju protiv cara. Razloga za to daje cinjenica da je on podnet Ustavnom sudu na dan dolaska Simeona koji je mnogo pre toga izricito naglasio da je ova njegova poseta iskljucivo privatnog karaktera. S druge strane, ovim svojim potezom Tatarcev je ponovo iritirao svoje politicke neprijatelje iz SDS koji vec godinu i po vode protiv njega nemilosrdan rat koji se ipak blizi svom kraju jer mandat Tatarceva istice u ovoj godini.

U leto 1998. posedi carske porodice koje je nakada konfiskovala komunisticka vlast, zvanicno su vraceni Simeonu i njegovim naslednicima. Monarh je dobio nekoliko rezidencija iz doba upravljanja svog oca Borisa III koje su za vreme komunisticke vlasti koriscene kao odmaralista i lovne baze tadasnjih celnika. Prilikom sadasnje posete Simeon je prvi put zeleo da proslavi Bozic i Novu godinu u porodicnim posedima - Banska Bistrica u odmaralistu Borovec, Krizim kraj Plovdiva i Banja kraj Karlova.

Svojim potezom Tatarcev je naljutio svoje protivnike iz vladajuceg SDS. Ministar drzavne administracije Mario Tagarinski je izjavio da doticni posedi jos uvek nisu vlasnistvo cara Simeona jer njihovo vracanje jos uvek nije pravno regulisano. O tim rezidencijama jos uvek brine drzava, tako da ce Simeon II morati da plati svoj boravak u njima za vreme novogodisnjih praznika. Ukoliko resi da ih primi natrag, onda ce morati da placa poreze na njih kao i svi ostali bugarski gradjani, naglasio je Tagarinski.

Prvih desetak dana svoje posete Simeon je odbijao da se ukljuci u polemike oko njegove buducnosti i prepustio se aktivnom odmoru i skijanju. Sreo se jedino sa predsednikom Petrom Stojanovim i premijerom Ivanom Kostovim. Izgleda da ce Simeon i ovog puta uspeti da bude na visini, iznad svih politickih trvenja i prepucavanja u kojima se njegovo ime i ugled koriste jedino za ostvarenje necijih licnih ambicija i ciljeva.

AIM SOFIJA

GEORGI FILIPOV