DEMACI, COSJA I BUKOSI, JEDAN ZA DRUGIM U TIRANI

1. januara, ujutu, avion albanske kompanije ADA AIR dovezao je u Tiranu politickog predstavnika OVK Adema Demacija. Informacija iz premijerovog ureda za stampu je objasnjavala da je rec o "konsiltacijama oko krize na Kosovu".

Dan nakon odlaska Demacija, u Tirani se pojavio nakon relativno dugog odsustva, akademik Rexhep Cosja, predsednik Ujedinjeng demokraskog pokreta. A dan posle odlaska Cosje ponovo je u glavni albanski grad doputovao premijer kosovske vlade u egzilu Bukosi.

Sva tri kosovska lidera su se susrela sa najvisim drzavnim zvanicnicima Albanije, dali su intervjue TV kanalima i neocekivano su zauzeli prve stranice novina u Tirani. Svoj trojici je ponudjen isti protokol i zvanicni tretman, mozda da bi se izbegli nesporazumi. Prvo pitanje koje se postvalja zbog cega su se najvisi lideri Kosova ponovo vratili u Albaniju? Ili drugacije, zasto je Albanija iznova ocenjena kao faktor u resavanju kosovske krize, kada je vec izvesno vreme izgledalo da je ona ostvaljena po strani ili pak da je defaktorizovana zbog unutrasnjih nemira. U ambijentu gde svaki potez unutrasnje i spoljne politike se smatra da je orijentisan od strane zapadnih ambasada akreditovanih u glavnom gradu, vest o dolasku Demacija se odjednom prikljucila i to bez ikavog komentara medjunarodnoj strategiji za ukljucivanje Tirane u proces ujedinjavanja i spajanja svih onih koji su od uticaja na Kosovu, oko jednog projekta koji bi oznacio kraj zbrke u stavovima oko krize buduceg statusa pokrajine ili drugacije kraj "krize predstavljanja" Albanaca na Kosovu u pregovorima sa madjunarodnim faktorom.

Nije bilo diplomatskih dvoumljenja niti nejasnih izjava. Tirana je ponudila vecu ulogu u krizi. Tirana je ponudila podrsku za pravo naroda Kosova na samoopredeljenje, ali uvazavajuci granice. Medjutim, zvanicnici u Tirani su zatrazili od kosovskih lidera da medjusobno saradjuju i izadju sa jedinstvenim zajednickim stavovima. Tirana je ponudila posredovanje za realizaciju ove ideje.

Ovakav stav, u najmanju ruku za sada, izgleda da je naisla kod kosovskih lidera na vecu podrsku nego sto se to ocekivalo, sto je u Albaniji komentarisano kao "prvi korak u pravom smeru". Demaci je prihvatio u razgovoru sa premijerom Majkoom da se susretne sa Ibrahimom Rugovom "za boljitak Kosova i procesa resavanja krize". Ovu izjavu politickog predstavnika OVK sledio je kasnije jos moderiraniji stav Redzepa Cosje koji je izjavio albanskim zvanicnicima da ocekuje "centralnu ulogu Albanije u prevazilazenju krize i pronalazenju kompromisa medju stranama". S druge strane Bukosi se u TV intervjuu izjasnio u prilog stvaranja zajednicke Platforme svih politickih faktora na Kosovu. Potrebno je da svi budemo sposobni da sednemo i to postignemo, rekao je Bukosi.

Izjave kosovskih lidera izazvale su odmereni entuzijazam u Tirani. Medjutim, ipak rebus dijaloga Tirana - Pristina, ne moze se reci da je u potpunosti resen. Pre nekoliko dana predsednik Albanije Maidani je pozvao Rugovu u zvanicnu posetu Tirani. Prvi signali iz Pristini potvrdjuju da ce biti tesko da kosovski predsednik pokaze istu spremnost za saradnju sa Tiranom, kao sto su to pokazali njegovi protivnici -Demaci i Cosja ili pak kriticno raspolozeni premijer Bukosi.

U stvari jos od aprila prosle godine, vremena kada su se izmedju dva glavna grada razmenile i poslednje poruke, Rugova je zadrzao hladan i distanciran stav sa albanskim vladama. Otvoreno pozicioniran protiv moderirane i ekstravagantne linije Fatosa Nanoa koji se u jesen 1997. godine na grckom ostrvu Krit sreo sa Milosevicem, Ibrahim Rugova se u Tirani smatra najtezim interlokutorom u procesu zblizavanja svealbanskih stavova.

Postoje brojni razlozi zbog cega je Rugovin stav takav, medjutim, moze se reci da je medju cesto i prizemnim motivima koji udaljuju zvanicni lidership Kosova od politike maticne drzave zelja za protagonizmom ili za ekskluzivnoscu u pregovorima sa medjunarodnim faktorom. Primenjujuci konstantnu cutnju, Rugova je odabaro put ignorisanja uloge koja bi mogla Albanija odigrati, cak nije dosao ni da poseti kosovske izbeglice koje su preplavile Albaniju maja prosle godine i kasnije.

Iako se Rugova jos nije izjasnio o pozivu koji mu je uputio Meidani, posmatraci u Tirani su misljenja da postoje male sanse da dodje odmah nakon Demacija i Cosje. Medjutim, ako su Demaci i Cosja dosli u Tiranu na sugestije medjunarodnih faktora, pre ili kasnije i Rugova ce biti primoran da dodje, dodaju posmatraci.

Diplomatski izvori u Tirani komentarisu da je aktuelni trenutak kroz koji prolazi kosovski lider veoma kritican. Rugova prolazi kroz veoma velike teskoce u prilagodjavanju situaciji koja Kosovo sve vise predstavlja kao ratno popriste, nego li kao neku laboratoriju politickih formula. U ovakvim uslovima zapadnoevropski krugovi su prvi stavili u opticaj ideju da je u aktuelnim uslovima upravo Rugova taj koji treba da vrsi odredjene ustupke prema Demaciju i Cosji. U ovom kontekstu Rugova ce postepeno prihvatiti i vecu ulogu Tirane u nastojanjima za ujedinjevanje kosovskog politickog faktora, svo vreme dok takav proces bude blokiran u Pristini.

Ova nova uloga Tirane cini se da je olaksana padom politickih tenzija u zemlji posle susreta Majko - Berisa. Cak i samo njihovo zblizavanje je motivisano pre svega potrebama koordinacije stavova oko Kosova. Tokom poseta u Tirani, Demaci i Bukosi su se susreli i sa liderom opozicije Berisom koji je veoma uticajan na Kosovu. Cosja, ljuti protivnik Berise iako se nije susreo sa njim, u intervjuu datom dnevniku "Koha jone" je izjavio da "on ne iskljucuje susrete sa bilo kime". Sa svoje strane Demaci, ostar kriticar Nanoa je posetio ovog poslednjeg u njegovoj kuci, cak se nije ustrucavao da zatrazi oprostaj zbog nekih prethodnih izjava.

Ali, diplomatska inicijativa Tirane ima i drugu stranu medalje. Dugo vreme albansko rukovodstvo se ustrucavalo da preduzme diplomatske inicijative za priblizavanje sa kosovskom politickom klasom. Jos od odbacivanja Nanoove ponude od strane Pristine na prolece 1998. godine za organizovanje redovnog konsultativnog okruglog stola na liniji Medidani - Nano i Rugova - Bukosi, mogucnost saradnje izmedju dve strane granice se stalno smanjivala, paralelno sa respektivnim udaljavanjem koncepata o resenju krize, o privremenom statusu Kosova i perspektivi dijaloga sa Beogradom.

Samo pre nekoliko dana, dobro obavesteni izvori su dali do znanja da se radi na preduzimanju inicijative za organizovanje susreta sa svim glavnim kosovskim liderima i to po mogucnosti u Tirani. Ta inicijativa uzima u obzir i brojne zahteve zapadnih kancelarija upucene poslednjih meseci za neku zblizavajucu ulogu Tirane u kosovskoj krizi. Odmah posle objavljivanja te inicijative, ured OEBS-a u Tirani je izrazio spremnost da pronadje format i odgovorajucu agendu susreta koji bi kako izgleda imao i akademski fon.

U takvoj jednoj sredini sa stalnom evolucijom, izvori javljaju da albanska vlada radi na pripremi definitivnog projekta koji bi prema predvidjanjima imao dva glavna dela: predlog oko tehnicke procedure stvaranja zajednickog predstavljackog tela kosovske strane kao i razradjenu formulu o resavanju krize.

Doznaje se da je do sada bilo nekoliko verzija oko mesta i verzija susreta, ali Tirana bi zelela da se ovaj proces zavrsi pre kraja ovog meseca, kada bi glavni lideri Kosova trebali da doputuju u Bec na poziv Kontakt grupe. Tu ce se konkretno videti koliko bi mogao biti blizu dan kada ce Rugova Demaci i Cosja, tri velika "musketara" kosovske politike, izaci sa jedinstvenim stavom pred medjunarodnom zajednicom i srpskom vladom.

Arben KOLA