NEMA VISE TRGOVINE

Podgorica Jan 15, 1999

Srbija i Crna Gora

Ovo bi mogla biti godina politickih promena na vanrednim saveznim izborima ili raspad Jugoslavije

AIM, PODOGORICA, 15. 1. 1999. (Od dopisnika AIm iz Beograda)

Ako se godina poznaje po januaru, u 1999. sigurno nece biti dosadno, bar na politickoj sceni. Potpredsednici Vlade Srbije krenuli su u hajku na "domace izdajnike" ne libeci se vise cak da diletantski falsifikuju navodni dokument CIA-e o pomoci ovdasnjoj politickoj alternativi, medijima, nevladinim organizacijama i sindikatima. Na drugoj strani, Milosevic instalira nove osigurace svoje vlasti, pa ce se tako i za Srpski pokret obnove konacno naci neko ministarsko mesto u saveznoj vladi .U drugom delu Jugoslavije, Milo Djukanovic pokusava da nadje paretnere u Srbiji ne bi li ofanzivnije krenuo u rasciscavanje odnosa na federalnom vrhu.

Kako je pocelo, moglo bi se posumnjati da smo usli u godinu politickog raspleta. Tok dogadjaja, po svemu sudeci odredice situacija na Kosovu, koja u ovom trenutku pre sluti na skori rat, nego politicki sporazum. Ma kako da se kosovski cvor rasplete Milosevic nece sam preuzeti odgovoronost jer je vec odavno porodicno drustvo prosirio sa radikalima Vojislava Seselja a sada nagovestava i cvrscu vezu sa Srpskim pokretnom obonve Vuka Draskovica. Osim toga, cini se da je opet bar za neko vreme odlozio ozbiljan razgovor s crnogorskim predsednikom na temu funkcionisanja savezne drzave. Nit koja spaja dve federalne jedinice izgleda da se priblizila do tacke prekida.

Naime, ucesce legitimnih predstavnika crnogorske vlasti u saveznim institucijama danas se svodi jos na Vojsku Jugoslavije i Narodnu banku. Pocetkom godine Djukanovic je najavio da Crna Gora ocekuje ravnopravan tretman u federaciji i da trazi polovinu za svoje predstavnike u najvaznijim saveznim ustanovama. Novogodisnji sastanak lidera crnogorske vladajuce koalicije Da zivimo bolje i srpskog vanparlamentarnog Saveza za promene (koji cine tridesetak stranaka i udruzenja ukljucijuci i Demokratsku stranku i gradjanski savez) oznacio je prvi zvanican korak crnogorske vlasti ka trazenju saveznika u Srbiji za "politiku pozitivne agresije prema stanju u zajednickoj drzavi.

Ako je suditi po Djukanovicevim recima da "Crna Gora ne zeli da bude ravnopravna u podeli autokratkse vlasti s Milosevicem", moglo bi se zakljuciti da je crnogorski predsednik digao ruke od eventualne politicke nagodbe s prvim covekom SRJ. On je otvoreno najavio da" Crna Gora trazi partnera u Srbiji za prekompoziciju politickih snaga u toj republici." Celnici crnogorske i srpske opozicije sporazumeli su se o saradnji koja, kako su najvili, treba da bude cvrsca u susret vanrednim saveznim izborima, koje ocekuju ove godine.

Iako se stice utisak da Savez za promene, bar u ovom trenutku, tesko moze biti pravi oslonac promena u Srbiji, nacin na koji se poslednjih dana rezim obrusio na lidere ove koalicije upucuje na gotovo panican strah u redovima srpske vlasti. Poslednji napad vezuje se za vec pomenuti navodni dokument CIE, koji je celniku JUL-a Ivanu Markovicu bio povod da imenom i prezimenom prozove upravo lidere Saveza kao strane placenike.

Strah sigurno delom potice i od gubljenja strpljenja medjunarodne zajednice, pre svega Amerikanaca, za Milosevicevu pojacanu unutrasnju represiju i dugotrajnu neodgovornu politiku prema Kosovu.

U Savezu za promene okupilo se gotovo sve sto je ostalo od srpske opozicije. Medjutim, cinjnica je da su se u ovom drustvu nasle i "babe i zabe" i da unutar koalicije predstoji jos dosta rada na konsolidaciji i politickom profilisanju.

Nebojsa Covic, (bivsi lider SPS-a, najuren iz stranke jer je se nije solidariosao sa izbornom kradjom od pre dve godine), u ovom trenutku koordinator Saveza za promene, ne skriva da ima jos dosta posla na unutrasnjem organizovanju ovog sarolikog drustva. Ipak, on je uveren da je Savez pravi partner crnogorskoj vlasti. U izjavi za AIM, Covic kaze da politicko partnerstvo ne treba ceniti sa stanovista parlamentarne snege dve koalicije. Naime, on ukazuje da savezna drzava postoji jos jedino na papiru, posto nijedno vece Savezne skupstine prakticno ne funkcionise. Na republickom nivou parlamentarna vlast se svodi, kako kaze, na puko podizanje ruku.

Po njegovom uverenju, vanredni savezni izbori su realni. Covic objasnjava da jedna federalna jedinica zapravo ne ucestvuje u radu savezne drzave i da ima pravo da trazi izlazak pred birace. Sve drugo nadalje moze samo da dovede do razbijanja sadasnje Jugoslavije, a zivotni interes Crne Gore je ostanak u zajednickoj drzavi, smatra Covic. Koordinator Saveza za promene kaze da iako smatra da je relno ocekivati vanredne izbore u ovoj godini, ne skriva da dolazak do njih nece biti ni malo lak. Situacija u kojoj se zemlja nalazi iziskuje demokratske promene do kojih treba da se dodje na demokratski nacin. Pri tome, on ne iskljucuje ni drugaciji put, ukoliko demokratski bude sprecen. Po njegovom misljenju, kljucno u razgovoru celnika dve koalicije je da s Milosevicem nema vise politicke trgovine.

Nebojsa Covic racuna na politicku zrelost gradjana. Uveren je da je energija iz protesta 1996-97. jos prisutna i da opozicione stranke treba da je politicki animiraju. On istice da ne vidi drugi nacin: `Ako to sadasnji politicari nisu u stanju, onda treba da se povuku sa scene i ustupe mesto za to sposobnijim ljudima koji ce moci da iznesu novu politiku. Mi zivimo u vremenu u kome se raspadamo kao drzava i kao narod i toga oni koji se bave politikom moraju da budu svesni, naglasava Covic.

Vesna Vujic (AIM)