ALBANIJA: PUTOVANJE SA MOROM SMRTI

Recnik albanskog jezika je obogacen jednim novim smislom reci "maska". U hronikama stampe sada se obicno koristi izraz "maske su opljackale kola koja su saobracala iz Tirane u Drac". Maske izlaze nocu, ali neretko i danju, zaustvaljaju putnicke automobile i autobuse i pljackaju putnike. Maske blokiraju puteve koji vode na Jug i postavljaju barikade. Maske otimaju biznismene ili decu i traze teske "globe".

U stvari, maske su postale razlog tome da zemlja zivi u svojevrsnoj neproglasenoj zabrani kretanja prvim mrakom. Niko nocu ne putuje putevima izmedju dva grada. Drzava je i dalje nemocna u odnosu na maske. Crna hronika prosle godine je uistinu crna. Jedan od najpoznatijih biznismena u glavnom gradu otet je usred bela dana na samo 20 kilometara od Tirane, vracajuci tako u fokus paznje moru koja prati svakoga koji putuje nesigurnim putevima Albanije. Jedno putovanje autobuskom linijom Tirana - Atina zavrseno je ubistvom policajca i pljackom na desetine putnika. Dok se autobus vracao u albanski glavni grad jedna zlocinacka banda koja je usla u autobus jos na grckoj teritoriji ubila je policajca koji je pratio autobus u nastojanju da se sacuvaju putnici od iznenadjenja na putu i kasnije je terorisala i opljackala putnike. I kao za ironiju sudbine, cuvar reda je platio svojim zivotom mnogo skuplje nego putnici kojima je bila potrebna zastita, a kojima su samo dzepovi ostali prazni.

Ali, za razliku od obicnih prica o zlocinima tokom poslednjih godina u Albaniji koje su se zavrsavale stereotipnom frazom "autori zlocina su se udaljili u nepoznatom pravcu", policija je uspela da otkrije i uhapsi bandu ubica i pljackasa samo nakon 36 sati od ovog dogadjaja. Svakako, uspeh operacije u kojoj su ucestvovale i specijalne snage iz Tirane je veoma mali da bi ohrabrio gradjane, cak i same policajce kako bi poverovali u pozitivan zaokret u slamanju kriminala u Albaniji. Na stotine gradjana i 93 policajca je izgubilo zivote u sudaru sa pljackasima pod maskama koji jos uvek patroliraju po putevima Albanije, dok je istovremeno protivodgovor cuvara reda ostalo na minimalnim kvotama. Geografija kriminaliteta u zemlji je veoma siroka i niko ne moze sa sigurnoscu reci da li postoji neki segment putne mreze gde se moze putovati bez more od sudara sa kriminalnim maskama.

Dve godine kroz pakao maski

Sve je pocelo nemirima od proleca pretprosle godine kada se drzava predala i kada su bande posebno na jugu zemlje preuzele kontrolu nad nacionalnim putevima, cak i u gradovima. Jos od onih uzasnih i krvavih dana, pljacka putnika moze se smatrati kao jedna nova profesija kojom se hrani deo organizovanog kriminala i onog spontanog u Albaniji. Vlade leve koalicije koje su usledile posle izbora 29. juna, ostale su u krugu nikada ispunjenih obecanja za uspostavu reda, cineci malo ili nimalo u slamanju zlocina uopste, a posebno na "oslobadjanju" puteva pakla. Eliminisanje zlocina bile je glavno obecanje koje je pratilo uspaljenu izbornu kampanju svih partija pred parlamentrane izbore prosle godine. Medjutim, sve je to zaboravljeno i zlocin je do sada izlazio kao pobednik u borbi sa drzavom.

S druge strane treba istaci da nesigurnost na putevima predstavlja samo jedan segment povecanog kriminaliteta u Albaniji. Mir u albanskim gradovima veoma cesto se narusava eksplozijama, dok se zrtve i sukobi vatrenim oruzjem smatraju obicnim dogadjajima. Pre dva meseca Tirana je zivela u panici tritola, posto su ekspolozije postale veoma ceste, kao da su to bili deciji vatromet u vreme praznika. Velika kolicina eksploziva unistila je stan predsednika Ustavnog suda Fehmi Abdiua, dok je druga bomba odnela u vazduh jedan lokal prekoputa sedista Demokratske partije, na samo tri metra od mesta gde je ubijen poslanik Azem Hajdari. I dok su gradovi pronasli svojevrstan predah od kalupa tritola, nekoliko perifernih eksplozija kao metu su imale elektricne stubove visokog napona, koje su izazvale osetne anomalije u snabdevanju populacije elektricnom energijom. Najspektakularniji dogadjaj, jos uvek ne rasvetljen, je spaljivanje fabrike Coca - Cole na periferiji Tirane, u nerazjasnjenim okolnostima. Paklu na putevima u Albaniji nisu izbegli ni stranci. Poznata aktivistikanja humanitarnih organizacija Seli Beker poznata kao "andjeo Mostara" zbog njene humanitarne Misije u Bosni, ranjena je u Tropoji gde je isla da pruzi pomoc izbeglicama sa Kosova. Mnogi drugi su izgubili vozila, novac i sve sto su imali pri sebi, posle napada maski na putevima ili profesionalnih pljackasa u gradovima. U dva slucaja oficiri MAPE koji su dolazili u Tiranu zbog uvezbavanja albanske policije, bili su primorani da predaju automobil i mobilne telefone lopovima u glavnom gradu, dok su istu sudbinu doziveli i radnici diplomatskog kora akreditovanog u Albaniji.

Koji su realni faktori krize

Razbijanje depoa oruzja tokom marta 1997. godine, kada je na hiljade gradjana otelo sta je stiglo i postali vlasnici oruzja razlicitih kalibara, dugo je smatrano jednim od odredjujucih faktora porasta kriminaliteta u Albaniji. Bivsi ministar Ceka je svojevremeno obecavao brzo razoruzanje stupanjem na duznost, ali uspeo je da prikupi samo jednu smesnu kolicinu oruzja, uglavnom velikih kalibara i puske, koje su ljudi predali vise iz razloga sto im nije bilo od koristi, nego da bi odgovorili na poziv Vlade. Neslavan zavrsetak nekadasnje kampanje za razoruzanje jasno je pokazao da je potrebno traziti druge puteve za zaustavljanje zamaha kriminalnih bandi u Albaniji.

Medjutim, iako se ne moze negirati njegov uticaj masovno naoruzanje populacije u stvari nije glavni razlog visokog kriminaliteta u zemlji. Vise nego lagodnost koju ima kriminalac u nabavci oruzja za zlocin, izazov bandita upucen policiji je imao u osnovi veliko slabljenje autoriteta drzave u Albaniji. Dva kabineta Nanoa i novi kabinet 31-njeg Majkoa dokazali su da je veoma malo uradjeno u vracanju porusene normalnosti tokom nemira pre dve godine kada se pocelo sa ponizavanjem policajaca od strane gomile agresivnih demonstranata, koji su kasnije i postali plen bandi koje su preuzele kontrolu nad situacijom. Novi kabinet Majkoa se svakako oseca mnogo krhkijim i sa manje autoriteta nego prethodna vlada Nanoa koja je otisla krajem septembra.

Vec od 29. juna, opozicija je upucivala snazne optuzbe zbog inkriminisanja policijskih segmenata, koje po njoj sacinjavaju kontigenti bandi proizaslih iz nemira 1997. godine. Demokratska partija i njeni saveznici su optuzivali Vladu da je nagradila zlocince u nemirima tokom marta - juna 1997. godine, koji su i pomogli vladinu koaliciju da dodje na vlast. Medjutim, sa svoje strane, vlada je optuzivala opoziciju da stoji iza onih koji dizu u vazduh stubove visokog napona. Vlada je isto tako optuzila opoziciju da je svojim stalnim protestima vezala ruke policiji da se ozbiljno pozabavi kriminalnim bandama. Medjutim, istina je da u ovoj reci optuzbi pritiv optuzbi, bande i kriminalci se sve vise osecaju slobodnijima da ubijaju, da se uzimaju taoci ili pljackaju gradjani koji zive pod morem maski.

Napad maski na javni red je ponovo vratio staru debatu u vezi sa primenom smrtne kazne u Albaniji. Iako je smrtna kazna jos uvek na snazi, Albanija je obustavila njenu primenu posle uclanjanja u Savet Evrope 1995. godine. Pre izvesnog vremena, sam premijer Majko se izjasnio u prilog primene smrtne kazne, bez obzira na prepreke koje predstavlja clanstvo u Savet Evrope. S druge starne Republikanska partija je prikupila 400 hiljada potpisa gradjana koji zahtevaju maksimalne kazne za ubice pod maskama.

AIM Tirana Astrit PATOZI