POZIV NA LINC

Kontraobavestajna Srbija

U utorak 12. januara vlada Srbije raskrinkala je tajni plan Centralne obavestajne agencije (CIA) za rusenje Jugoslavije, plutokratske temelje americke demokratije i, usput, nove legije domacih izdajnika

AIM, PODGORICA, 14. 1. 1999. (Od odpisnika AIM iz Beograda)

Vanrednu konferenciju za medije odrzali su Ratko Markovic, Vojislav Seselj i Milovan Bojic, potpredsednici vlade Srbije i, u ovom slucaju, reprezenti vladajuce crveno-crne koalicije Jugoslovenske levice, Socijalisticke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Sva trojica mahala su papirom za koji su tvrdili da predstavlja tajni dokument CIA, upucen americkoj administraciji kao predlog za destabilizaciju Jugoslavije. "Intuitivnim zamahom i dubokom osmisljenoscu", kako je rekao Milovan Bojic, vlada Srbije ne samo sto je razoblicila sadasnje rusitelje, nego ce pomocu ovog dokumenta izdajnici biti otkrivani i ubuduce.

Istog popodneva portparol CIA, Anja Gliser, izjavila je da objavljeni dokument "nimalo ne lici" na papire Agencije, te da u okviru CIA ne postoji nikakav Institut za Balkan. Gotovo istovremeno, javio se i autor "tajnog dokumenta" dr Danijel Server, saradnik Americkog instituta za mir. "Radi se o javnom dokumentu koji sam licno napisao i koji sam predstavio na kongresnom svedocenju pred Helsinskom komisijom 10. decembra u Vasingtonu", izjavio je dr Server za beogradski dnevnik "Blic", dodajuci da je pomenutoj prezentaciji prisustvovao i otpravnik poslova jugoslovenske ambasade u SAD, te da je top secret papir vec nedeljama dostupan na Internetu.

Drzavni i vlastima bliski elektronski mediji su tokom popodneva i u udarnim vecernjim emisijama vise puta ponavljali zestoko istupanje trojice potpredsednika vlade. Vesti koje demantuju autorstvo, poreklo i tajnost dokumenta nisu objavljene ni narednog dana, osim u nezavisnim medijima.

Lazni tajni dokument nepostojeceg balkanskog instituta CIA sadrzi procenu sredstava neophodnih da se tokom 1999. godine u SR Jugoslaviji pomognu demokratske promene - uz istovremeno sirenje diplomatske inicijative i formiranje medjunarodne grupe za podrsku. Korisnici ukupno oko 35 miliona dolara - sto je znacajno povecanje u odnosu na 15 miliona koje je americka administracija ulozila tokom 1998. - trebalo bi da budu nevladine organizacije, gradjanska udruzenja i inicijative, nezavisni mediji, sindikati, nevladine obrazovne institucije i programi, nezavisno sudstvo, politicke stranke, biracki odbori i omladinske organizacije. "Supertajni" dokument koji je otkrila vlada Srbije zavrsava se pozivom svima da svoje komentare na njegov sadrzaj i teme dostave na adrese Americkog instituta i drugih organizacija takodje otvorenih za misljenja i sugestije.

Umesto toga, vlada Srbije odlucila je da javnost o svojim otkricima i stavovima obavesti nastupom trojice potpredsednika. Ratko Markovic, profesor ustavnog prava - takodje jedan od tvoraca vazeceg ustava SR Jugoslavije, ovlasceni tumac "konzumiranosti" predsednickog mandata Slobodana Milosevica pre no sto ce potonji osvanuti na mestu predsednika Jugoslavije, sef drzavnih pregovaraca Srbije sa Albancima, profesor Policijske akademije, itd. citajuci pred TV kameramam vec spreman tekst, objasnio je da su "spijunaza, bombe i podmicivanja sredstva za ostvarivanje najsvetijih ciljeva covecanstva: svetskog mira i demokratske vladavine". Ukratko, vlada Srbije razotkrila je ovdasnjoj javnosti, po Markovicu, americki cenovnik za nametanje premijera u Republici Srpskoj, potkupljivanje gradjana Srbije, opozicionih stranaka (jer, tajnim dokumentom bacena je "senka i sumnja na autenticnu politicku opozicuju u nasoj zemlji", opoziciju koja je, inace u svetu, po dr Markovicu, "prirodna politicka pojava") i kupovinu svega drugog sto "moze da kupi za svoje dolare". Ali, zakljucio je dr Markovic, "mi imamo bogatstva koja ni Amerika ne moze da kupi, zato sto nema toliko dolara da plati koliko ona vrede. Ta bogatstva su nacionalna cast i obraz".

Obelodanjujuci americki dokument vrhunske tajnosti, objasnio je Vojislav Seselj, vlada Srbije otkriva da je on "od velikog znacaja za svetsku istoriju" jer objasnjava ne samo americko ponasanje prema "nasoj zemlji", nego i prema istocnoj Evropi, "pa i celom svetu". Vojislav Seselj osecao se te veceri kao riba u vodi. Prilika da "tumaci" zaveru protiv drzave jedva se razlikovala od onih u kojima je, neposredno pred pocetak raspada SFRJ, javno obelodanjivao imena novinara-izdajnika, onih cije se prezime ne zavrsava na "ic" ili, ako su i "ici", majke, tetke, supruznici, preci i potomci su im nesto drugo. Ovog utorka, Seselj nije imenovao placenike, ali je zato "izdajnicima" indirektno zapretio. "Njihov je problem jr kako ce okolina, kako ce njihovi sugradjani, kako ce njihovi sunarodnici, kako ce njihova rodbina i dosadasnji prijatelji gledati na njihove aktivnosti. A kako ce izdajnicima biti u takvim uslovima, neka sami razmisljaju". Vec poznata legla izdajnika "top secret dokument CIA" Seselju je samo potvrdio; ali samo u dva slucaja njegova optuzba je bila usmerena na pojedince: u sudstvu izdajnika "jednog imamo u Vrhovnom sudu, jednog u Ustavnom sudu".

"Srbija i SRJ ne izmisljaju neprijatelje", rekao je dr Bojic: "Oni se sami javljaju i to debelo placaju", tj. sadrzaj "tajnog dokumenta CIA" je "samo inicijalna kapisla ili startna osnova novca ciji je zadatak da ohrabri nezadovoljne, stimulise pobunjene, pronadje i potplati izdajnike, podmiti gradjane, porobi narod".

Dan kasnije, samo drzavni i njima bliski mediji nisu znali da je slavno razotkrivanje zavere CIA protiv trojice potpredsednika i "njihove" drzave puklo kao mehur od sapunice. Nesto precizniju identifikaciju neprijatelja uzeo je na sebe portparol Jugoslovenske levice, Ivan Markovic. Po njemu, saveznici SAD su Vuk Obradovic ("veciti dezerter"), Zoran Djindjic ("veciti placenik"), Nebojsa Covic ("karijerista"), Milan Panic, Vesna Pesic ("bivsi") i mediji "koji lazu" (Blic, Danas, Evropljanin, Monitor, Vreme). Patriotski savez Beograda apelovao je - posredstvom drzavne televizije da "pravna drzava objavi spiskove onih koji primaju novac od CIA".

Lista neprijatelja koju je objavio portparol Jugoslovenske levice zanimljiva je samo utoliko sto fokus suzava na politicke organizacije koje je isti Ivan Markovic do juce nazivao beznacajnim. Izuzev Zorana Djindjica i Demokratske stranke, svi navedeni aktivno su - kao pojedinci ili lideri manjih stranaka demokratske orijentacije - ukljuceni u Savez za promene, pokret koji predvodi bivsi jugoslovenski premijer, americki biznismen i "americki covek" Milan Panic. Drugim recima, ta, jos neoformljena, koalicija unutrasnjih i spoljnih snaga - politickih stranaka generalno smestenih u socijaldemokratski program, iznutra; i nekolicine poslovno uspesnih emigranata i njihovih fondacija, spolja - "procitana" je kao ozbiljan, mada "izdajnicki" izazov srpskim vlastima.

U svojoj (nado)budnosti, vlada Srbije je sebi ponovo dopustila luksuz blamaze svetskih razmera. S druge strane, listu neprijatelja srpska vlada je, sopstvenim citanjem navodno tajnog dokumenta CIA, prosirila do otvorene sumnje u svakog drzavljanina Srbije koji nema porodicu, komsije ili sugradjane spremne da ga kao izdajnika - cinkare. Otuda se, na kraju, posle manje od 72 sata od "istorijskog otkrica" vlade Srbije, moze reci da je ono namenjeno prvenstveno unutrasnjoj upotrebi, zastrasivanju sopstvenih drzavljana, zatim "brace" preko Drine koja nisu odusevljena zbivanjima u Republici Srpskoj i, najzad, crnogorskoj braci koja ovo "otkrice" nisu primetila. Lista pitanja na koja se u ovom trenutku ne moze odgovoriti, nije zakljucena. Dan posle "istorijskog razoblicavanja" vlada SR Jugoslavije smenila je saveznog ministra za informisanje Gorana Matica, ostavljajuci mu, ipak i do daljeg, brigu o istom. Goran Matic je istaknuti funkcioner Jugoslovenske levice, a "kazna" bi mogla znaciti da neko u celoj ovoj mutnoj prici svoj deo posla nije obavio kako valja. Uprkos teskim recima, cinjenica da je jedan javni i javnosti dostupan papir podmetnut vladi - ili najmanje trojici doktora u njoj - kao top secret dokument izazvala je uglavnom smeh. To, naravno, ne znaci da aranzeri ovakvih zbivanja nisu smrtno ozbiljni.

Aleksandar Ciric (AIM)