MADJARSKI BOZICNI IZAZOVI

Podgorica Jan 11, 1999

Dijalog Kasa - Milosevic, godinu posle

AIM, PODGORICA, 11. 1. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Savez vojvodjanskih Madjara (SVM) se ne zadovoljava tapsanjem po ramenu, vec trazi konkretne rezultate, kaze Jozef Kasa, predsednik najjace stranke Madjara u Vojvodini, razocaran jednogodisnjim saldom razgovora u Belom dvoru, ali i spremno uzvraca, nudeci politickoj javnosti Sporazum o politickim okvirima samouprave u Vojvodini

Ne, nisam se pokajao - rekao je pre godinu dana Jozef Kasa, lider najjace stranke Madjara u Vojvodini, koji se cim je seo na Milosevicevo kanabe, suocio sa sumnjama i podozrenjima, pa i otvorenim optuzbama o kolaboraciji sa rezimom, kako u redovima sunarodnika i politickih rivala, tako i medju srpskom opozicijom. Pregovore je trebalo otpoceti, jer je proteklih godina Madjare u Vojvodini sustiglo toliko uskracenih prava, toliko diskriminacije i pritisaka, pojasnjavao je jos predsednik Saveza vojvodjnskih Madjara razloge za dijalog sa domacinom Belog dvora. Dijalog sa Milosevicem Kasa je zapoceo spustajuci mu na sto fasciklu koja je imala da dokaze pocetnu recenicu, po kojoj je upravo za vreme desetogodisnje vladavine sagovornika doslo do znatnog pogorsanja polozaja ove manjine.

I premda je povodom isporucenih zahteva jos tada sebi dozvolio tek oprezni optimizam, danas, godinu posle dva uzastopna razgovora na kanabetu, Kasa ne krije razocarenje njihovim rezultatima: Sada mogu da kazem da se malo sta, ili gotovo nista nije ostvarilo od onog sto je Milosevic tada ocenio kao nas osnovani zahtev. Ipak, po sopstvenim recima, ni sada se ne kaje, i dodaje: moja je obaveza bila i jeste da pokusam da razgovaram sa onima koji to hoce, mi smo imali krajnje posten pristup, a ako neko nece takvu raspravu onda ja tu nista ne mogu...Rezultati su gotovo ravni nuli. Jer, sem otvaranja isturenog odeljenja somborske Pedagoske akademije u Subotici, gde se od prosle jeseni na madjrskom jeziku skoluje pedesetak buducih ucitelja, za razliku od ranija cetiri - sto je, dakako, veoma vazno - nista, ama bas nista konkretno se nije ostvarilo od gomile obecanja...

Da li je onda ova prica o jednogodisnjem dijalogu vlasti i madjrske manjine - sem za jedno odeljenje buducih ucitelja i njihove potonje djake - posve gubitnicka? Ko je sta dobio, ko izgubio? Da li se, dakle, pokazalo jedino to da su bili u pravu oni koji su pre godinu dana - a ozbiljno zaostravanje kosovske situacije uveliko je bilo na vidiku - upozoravali da se radi tek o Milosevicevoj nameri da se pred medjuarodnom zajednicom predstavi kao pregovarac koji je spreman za razgovore sa manjinama. Uostalom, predsednik SRJ i sam je pruzio nedavno dokaze za tu tezu, pohvalivsi Madjre u intervjuu Vasington postu, jer su se po njegovom sudu sasvim lepo uklopili. I prakticno imaju sve sto im je potrebno. Na Kasino neskriveno cudenje: Mene to ne zanima, interesuje me, recimo, da dobijemo madjrske skole, a on - neka mase cime hoce - umeo je da odvrati suboticki lordmer prinudjen da tokom cele godine stalno odbija optuzbe da se, eto, prodao socijalistima, da mu Gorica Gajevic (celnik SPS) pise saopstenja, da se odrekao opozicionarstva, da trguje Vojvodinom...A, madjarske skole nije dobio, niti sta drugo. Sem jednog odeljenja.

Tesko bi, medjutim, saldo mogao da ostane samo na ovome. Jer, ako je Milosevic sa malo truda i dobio (pa iskoristio) mogucnost da mase sa dijalogom koji ga u principu najmanje kosta ( jer su madarski zahtevi uz dobru volju relativno lako i bez vece politicke nelagode po njega resivi) godinu posle taj adut izgleda prilicno potrosen. Uostalom, nece vise ni moci da tvrdi kako za neke probleme i zahteve nije ni znao. Kao sto je to po Kasinom svedocenju ucinio pre godinu dana, pa cak prekoreo saradnike zasto je trebalo da dodje dotle da se toliko uskracuje pravo upotrebe madjarskog jezika. Konacno, u najmanu ruku bi trebalo da objasni zbog cega je onda predlog poslanicke grupe SVM o izmenama republickog zakona o sluzbenoj upotrebi jezika naisao na poptuno gluve usi.

Osim toga, ako Kasa i nije mogao da odoli izazovu da pre godinu dana, o bozicnim praznicima, dvaput sedne na najcuveniji trosed u zemlji, ocigledno je i to da je ne samo overio svoje nesumnjivo liderstvo u politickim redovima vojvodanskih Madjara. Tokom proteklih deset godina ucesca u politickom zivotu Kasa je potvrdio da je u dobroj meri ispekao zanat pragmaticara. Onog, koji ce sesti na kanabe, ali, isto tako, i javno izreci da predsednik nije odrzao rec, da je cak slagao, pa i demonstrirati pred generalstabom, povodom slanja vojnika na Kosovo..

O tome da nije lisen vestine real-politicara, uostalom, Kasa ponajbolje svedoci ovih dana, opet oko bozicnih praznika, sve uzalud cekajuci da se Milosevic seti zajednickog dogovora da se vide na godisnjicu pocetka dijaloga, kako bi sumirali sta je sve, ili sta nije ostvareno od obecanog. Tako, paralelno sa svakodnevnim telefoniranjem u predsednicki kabinet koje je barem sve dosad ostalo bez odjeka, on u javnost lansira novi bozicni izazov u vidu predloga Sporazuma o politickim okvirima samouprave u Vojvodini. Izazov je, po Kasi i njegovoj stranci i u trenutku (sada je istorijski), i u konceptu (napustanje strogo nacionalnog u resavanju manjinskih pitanja, odnosno ukrstanjem nacionalnog i demokratskog organizovanja pokrajine), i u adresantima kojima je ovaj otvoreni dokument upucen.

Izazvan, dakle, nije samo Milosevic i njegova vlast, vec i opozicione stranke (SVM se ne zadovoljava samo tapsanjem po ramenu, vec trazi konkretne rezultate, a mi cemo razgovarati i saradjivati sa svakim ko to hoce, a ako vlast nece, mi tu nista ne mozemo. Razgovaracemo sa onima koji hoce), kao i suparnicke madjarske stranke (i dalje smo otvoreni), a, konacno, i medjnarodna zajednica (kosvoski problem treba zapecatiti a ne resavati teoretska konfliktna mesta...). Ostaje, naravno, tek da se vidi kakvu ce sudbinu doziveti koncept koji uporedo ima nameru da ozivi autonomiju Vojvodine, uvede dvodomnost njene skupstine sa vecem gradana i vecem nacionalnih zajednica i formiranje posebnih nacionalnih saveta za nacionalne zajednice, koji bi odlucivali o svojim jezickim, kulturnim i obrazovnim pravima, te ustanovljenje institucije ombudsmana u skupstini.

Izazov je zasad prihvatio predsednik Demokratske zajednice vojodjanskih Madjara dr Sandor Pal, najavljujuci tako i nesto izmenjenu stranacku proporciju na madjrskoj politickoj sceni Vojvodine pridruzivsi se Kasi. Njegov predlog o povratku vojvodjanskoj autonomijipozdravlja i vise takozvanih autonomaskih stranaka.

Zuzana Serences (AIM)

PS: tekst saljem po dogovoru sa Milenom Putnik, uz pozdrav Z.S.