POVRATAK ALBANIJE U ISLAMSKU KONFERENCIJU

Parlamentrana Komisija za inostrane poslove jednoglasno je odlucila da zatrazi od albanskog parlamenta jacanje odnosa Albanije sa Islamskom Konferencijom u skladu sa tek usvojenim Ustavom, cineci da se moralnim pobednikom oseca arhitekta uclanjivanja u ovu organizaciju lider opozicije Salji Berisa. Godinama zaredom, Berisa je tesko optuzivan od strane socijalista i drugih partnera koalicije za razmestanje Albanije iz Evrope i vracanje orijentu. I glavni razlog je bio upravo pristup Islamskoj Konferenciji putem predsednickog dekreta 1993. godine. Sada, posle 18 meseci na vlasti leva kolacija opravdava poziv za intenziviranje odnosa sa Islamskom Konferencijom, koristeci isti recnik i iste argumente koje je Berisa koristio pre pet godina.

Clan parlamentrane Komisije za inostrane poslove socijalista Jonuz Begaj je rekao da je "jacanje odnosa sa Konferencijom u nacionalnom interesu Albanije, u intersu ekonomskog razvoja zemlje i u skladu sa diplomatskom Platformom Albanije, tj. evroatlanskom integracijom". I ministar za informisanje Musa Ulqini, govoreci u ime Vlade, dao je do zanja da intenziviranje odnosa sa Konferencijom uopste ne zadire u dobre odnose Albanije sa evropskim institucijama. S druge strane, lider opozicije Berisa je izjavio da su "socijalisti izgubili nadu u pomoc od Evrope i sada traze novac od islamskog sveta".

Posle dolaska na vlast leve vladine koalicije 29. juna 1997. godine, pitanje uclanjenja u Islamsku Konferenciju je precutano. Vlada vodjena od premijera Fatosa Nanoa je nastojala da tretira odnose sa islamskim zemljama ne u okvirima ove konferencije vec vise kao bilateralne odnose. Cak i tokom ovog perioda nisu bili retki glasovi koji su zahtevali da Albanija izadje iz Konferencije. Tirana nije ucestvovala na Samitu u Teheranu i iako nije izdata neka deklaracija o njenom povlacenju iz Islamske Konferencije, Albanija je i dalje tu bila prisutna samo formalno. "Socijalisticka alergija" prema Konferenciji nije dolazila samo zbog maglovitog i polutajnog uclanjenja koje je izveo Berisa 1993. godine (ne informisuci o tome Parlament), vec i usled veoma uskih odnosa bivse albanske tajne sluzbe sa nekim islamskim sluzbama, cije su zemlje pod sumnjom da podrzavaju terorizam. Bivsi rukovodilac albanske tajne sluzbe bio je nadahnuti muslimanski vernik i posle odlaska iz Albanije nasao je utociste u jednoj od islamskih zemalja, za koju se kaze da je sponzorisala medjunarodni terorizam. Nastojanja aktuelne vlade za njegovu ekstradiciju bila su uzaludna.

Tokom mandata Nanoa, desilo se nekoliko incidenata koje su izveli oni koji su bili pod sumnjom da su teroristi i koji su nasili utociste u Albaniji u vreme Berise, ali i posle izbora 1997. godine. I medjunarodni incidenti izmedju islamskih terorista i SAD uticali su na ovu hladnu klimu. Albanska Vlada pokazala se odlucnom u borbi protiv terorizma i sledeci u korak izjave americke vlade oko ovog pitanja. Albanska policija i albanska tajna sluzba u saradnji sa zapadnim sluzbama i posebno sa americkom CIA izvrsile su seriju operacija, koje su dovele do hapsenja i ekstradicije islamskih teroristickih elemenata iz Albanije. Americka ambasada u Tirani je zatvorena na odredjeno vreme i jos uvek deluje sa ogranicenim osobljem upravo zbog pretnji islamskog terorizma. Ove cinjenice cini se da su vec sada i u rukama parlamentrane Komisije za inostrane poslove. Njen clan Jonuz Begaj kaze da materijali koji su dostavljeni komisiji iz Turske i od strane nekih islamskih ambasada potvrdjuju sumnje da su u Albaniji nasli utociste veoma opasni islamski teroristi. "Berisa je zloupotrebio odnose sa ovom Konferencijom" - zakljucuje Begaj.

Novi premijer Pandeli Majko koji je dosao na vlast u oktobru, posle ostavke premijera Fatosa Nanoa, nacinio je prve korake za ponovno zblizavanje sa Islamskom Konferencijom. Tokom njegove prve posete ministarstvu inostranih poslova, Majko je rekao da Albanija treba ponovo razmotri u novom svetlu odnose sa Konferencijom, dajuci do znanja da treba zaustaviti antiislamsku propagandu i da se bez predrasuda gleda na odnose sa Islamskom Konferencijom. Izgleda da je novi premijer shvatio da je polje pred njim ocisceno od mina. Tokom vladanja Nanoa vec su bile zavrsene sve policijske antiteroristicke operacije i ekstradirani svi osumnjiceni, iako jos uvek kontrola na aerodromima i na granici za sve drzavljane koji dolaze iz Islamskih zemalja ostaje veoma ostra.

Korak dalje u ovom pravcu napravio je i predsednik parlamentrane Komisije za spoljne poslove Sadri Godo, koji je posle enigmaticne posete Iranu pre nekoliko meseci izjavio da se upoznao sa statusom Konferencije i da od clanska Albanije u nju Albanija nece nista lose imati. Jedan diplomata u ministarstvu inostranih poslova Albanije je izjavio da status Albanije u Islamskoj Konferenciji jos uvek nije jasan i da nijedan zvanican dokument nije stigao u ministarstvo da bi se razjasnio zvanican polozaj Albanije. Niko nezna kakvih obaveza ima Albanija uclanjivanjem u ovu Konferenciju.

Do sada Albanija nije dobila nikakvu pomoc od strane Islamske Konferencije. Evropa i dalje ostaje glavni donator. Jedina pomoc su bile neke Rezolucije Konferencije o Kosovu koje su isticale pravo naroda Kosova na samoopredeljenje. Islamske zemlje i dalje ostaju skepticne oko odnosa sa Albanijom. Aprila meseca predvidjena turneja premijera Nanoa u nekoliko arapskih zemalja otkazana je u poslednjem trenutku. Isto se ponovilo pre nekoliko dana sa planiranom turnejom u tom regionu ministra inostranih poslova Miloa. Osim sa dosadasnjim stavovima Tirane, deo islamskih zemalja izgleda da su nezadovoljne i intenziviranjem odnosa izmedju Albanije i Izraela. Tokom mandata Nanoa, Tirana je zatvorila ambasade u Pakistanu i Kuala Lumpuru i otvorila ambasadu u Tel Avivu.

Vracanje ovoj temi otvorio je jos jednom staru debatu o tome da li Albanija treba da bude na zapadu ili na istoku. Poslednji komunistricki predsednik Ramiz Aljia je 1989. godine podsetio Albance i svet da "Albanija nije ni Istok ni Zapad", sto mnogi ljudi, sada u novoj realnosti integracija prevode da je Albanija izmedju Istoka i Zapada. Istorijski, kako sa kulturnog gledista tako i geopolitickog. Zemlja orlova je bila zemlja - most, cas se povode prema Istoku, cas prema Zapadu. Sada vec mnogi ljudi izrazavaju nepoverenje u brojne dzamije koje su preplavile zemlju i u bezbrojne islamske fondacije koje deluju na terenu. Ali, svakako, ovu realnost je veoma tesko odstraniti kada je veliki deo populacije muslimanskog porekla. Stavise i inicijative za ponovnu izgradnju starog puta - Istok - Zapad, koji je danas nazvan terminom "Koridor 8" (Istambul - Sofija - Skoplje - Drac) i koji povezuje dve razlicite civilizacije namecu da Albanija i dalje ostane most povezivanja izmedju dva sveta.

Ako sledeci vek, kako se obicno kaze bude vek sukoba civilizacija, mostovi su prvi na udaru. Znacajno je to sto su Albanci napokon stigli do zakljucka da bilo sta da se desi, odnosi sa evropskim institucijama su prevashodne. Drugi znacajan aspekat tice se transparencije. Ovo vracanje Islamskoj Konferenciji i islamskom svetu uopste se vrsi otvoreno, razlicito od 1993. godine kada osim jednog coveka niko nije znao gde se to Albanija uclanila i kakve obaveze ima. Ovoga puta, finalnu odluku ce doneti legitimna institucija: Albanski Parlament.

Andi BEJTJA