AMNESTIJA I ZA "BABE" I ZA "ZABE"

AIM Skopje, 06.01.1999

Nova makedonska vlada koja je tek zakoracila u drugi mesec svog formiranja, vec je priredila prvo razocaranje i istovremeno i prvo nezadovoljstvo za domacu javnost. Obecanje da ce gostivarski gradonacalnik Rufi Osmani i njegov kolega iz susedne tetovske opstine, zajedno sa predsednicima opstinskih saveta, biti oslobodjeni od izdrzavanja zatvorske kazne i novogodisnje praznike docekati u svojim kucama, ipak se nije ostvarilo. Glavni razlog za ovo jeste predsednik Makedonije, Kiro Gligorov, koji do 31 decembra prosle godine nije potpisao zakon koji su u poslednjoj nedelji decembra izglasali novi makedonski parlamentarci. Iako rok za potpisanje ukaza nije odredjen, sto znaci da predsednik moze odugovlaciti potpisivanje u nedogled, ima neoficijalnih najava da Gligorov nece potpisati zakon, za koji su glasali 75 poslanika, ukljucujuci i one iz opozicione PDP, te da ce svoje razloge uskoro javno obznaniti.

Zakon za amnestiju jeste jedan od prvih zakona koji je predlozila nova makedonska vlada sastavljena od dve tzv. radikalne partije sa etnickim predznakom (makedonske - VMRO-DPMNE i albanske - Demokratska Partija Albanaca u Makedoniji- DPA) i jedne gradjanske partije (Demokratska Alternativa, DA). Ovaj zakon predvidja kompletno oslobadjanje od izdrzavanja zatvorske kazne osoba koje su pocinila krivicna dela "izazivanje rasne i religiozne mrznje, razdora i netrpeljivosti", "neizvrsavanje sudske odluke" i osobe osudjene zbog "organiziranja otpora". Istovremeno zakon predvidja redukciju neizdrzanog dela kazne svih zatvorenika, ukljucujuci i one za kriminalna dela, sa izuzetkom osudjenih na dozivotan zatvor. Po ovoj osnovi, za jednu cetvrtinu ce biti smanjene kazne svim zatvorenicima koji su po prvi put dospeli iza resetaka (njih oko 600 od ukupno 937 zatvorenika koliko ih ima u makedonskim zatvorima), za 15 otsto za zatvorenike koji su "ponavljaci" krivicnih dela i 10 otsto za pocinioce krivicnih dela kao sto su nedozvoljeno posedovanje oruzja ili rasprskivackih materijala, neovlascena proizvodnja i pustanje u promet narkoticnih droga, psihotropnih supstanci, i sl. Lica koja su osudjena zbog krivicnih dela protiv casti i ugleda, a koja nisu zapocela izdrzavanje zatvorske kazne, kazna ce im biti zamenjena paricnom kaznom u visini od 10.000 denara (oko 320 DEM).

Prema recima ministra za pravdu, Vlado Kambovski (DA), cije stajaliste je podrzavao i sam premijer, Ljubco Georgievski (VMRO-DPMNE), ovaj zakon pretstavlja odgovor na nedavno usvojenu rezoluciju Evropskog parlamenta ali i izraz humanosti nove vlade. Medjutim, donosenje samog zakona je izazvao zustre polemike u Parlamentu. Poslanici iz dojucerasne vladajuce partije (SDSM) su optuzili novopecene vlastrdsce da ne vode racuna o zastiti drzavnih interesa, samo da bi zadovoljila zahteve koalicionog partnera iz albanskog politickog bloka - DPA. Time aludirajuci na cinjenicu da su dvojica spomenutih gradonacalnika (osudjeni zbog "nezakonskog" isticanja "strane zastave" - albanske zastave na teritoriji Makedonije), clanovi ove albanske partije.

Mnogo ostriji u osudi vladinog predloga bili su mediumi, ukljucujuci i tzv. "provladine" (odreda privatni) koji su donedavno bili opozicioni. Po ovom pitanju oni su bili daleko blizi stavovima Socijaldemokrata nego stavovima VMRO-DPMNE za ciju politiku su se otvoreno zalagali pa cak i javno priznali (najeksplicitniji je bio skopski "Dnevnik" koji je ovo zalaganje cak i istaknuo u uvodnom komentaru zajedno sa ostrim kritikama na racun vlade povodom ovog predlog zakona). "Dnevnik" je javno pozvao predsednika Makedonije da ne potpise ukaz kojim bi se ozvanicio ovaj "skandalozni zakon". Pritom se pravi jasna distinkcija izmedju dela zakona koji predvidja oslobadjanje osoba koje su osudjene zbog dela koja bi se mogla svesti pod zajednickim imeniteljom - "verbalni delikt" (koji su i bili povod u spomenute rezoluciji Evropskog parlamenta).

Ono sto prosto cudi domacu javnost, ukljucujuci i Albance, koji su bili najzainteresovaniji za jedan ovakav zakon (gradonacalnici i predsednici saveta dvaju gradova sa vecinskom albanskom populacijom, leze u zatvoru , prakticno, zbog verbalnog delikta), jeste to sto su ovim zakonu za amnestiju pomesane "babe i zabe". Odnosno i politicki zatvorenici i ordinarni kriminalci, medju kojima i preprodavci droge. Ako se zna da su testovi u nekim skolama u Makedoniji pokazali da je svaki treci ucenik probao drogu, onda je jasnije odakle potice revolt koji je ovaj zakon izazvao. Kao ilustracija ove situacije moze sluziti i podatak da su prema nekim anketama gradjani Makedonije kao najznacajniji dogadjaj u proslom periodu ocenili otkrivanje jednog tona marihuane, ostavivsi u drugom planu cak i dolazak NATO vojnika. Iako su pretstavnici vlasti pokusali da sve ovo objasne humanistickim motivima, tesko je verovati da ce iko podrzati zakon kojim se amnestiraju preprodavci droge ili oruzja.

Pored drugih varijanti koje tretiraju "pozadinu" ovog zakona, ovakav pristup makedonske vlade kad je rec o amnestiji, se moze protumaciti i kao taktickim potezom kako bi se izbegla ostrica kritika od svojih pristalica (ovo se posebno odnosi na VMRO-DPMNE kao "najmakedonskije partije") sa predznakom "izdaja makedonskih interesa" u korist Albanaca. Naime, amnestijom svih zatvorenika pod plastom humanosti, a ne samo politickih zatvorenika, nova vlast je htela da izbegne politicki karakter amnestije, pogotovo sto su politicki zatvorenici uglavnom pripadnici albanske zajednice. Sa druge strane, iako se to ne istice, otvoreno se aludira na nedobronamernost zakona. Iako je ovaj zakon bio podrzan i od strane Partije za Demokratski Prosperitet koja se nalazi u opoziciji, u albanskim politickim kuloarima u Makedoniji se cak sumnja da je citava prica oko zakona igra kojom se zeli zadovoljiti albanska javnost (predlozenjem zakona i njegovim usvajanjem u Parlamentu, kao sto je i bilo ucinjeno), medjutim tako da zatvorenici ipak ostanu tamo gde se i nalaze - u zatvoru (time sto bi se zakon povukao zbog reakcije javnosti)! Ukoliko bi se ovaj scenario ostvario nema sumnje da bi to bio kraj idile izmedju "radikala" iz dve etnicke zajednice koji su svojim politickim "brakom" nesumnjivo relaksirali msuetnicke odnose u zemlji i zemlja bi se nasla u staroj spirali nepoverenja koja je razlog velikog broja nevolja.

Za sada, cini se da je resenost vlade jasna i da ona nije sklona niskim udarcima prema svojim koalicionim partnerima, a pogotovo ne prema svom albanskom partneru koji pretstavlja vizu za medjunarodnu prijemcivost. Po slovu Ustava, ako predsednik odbija da potpise ukaz, zakon se vraca na "popravni" u Parlament i nakon njegovog ponovnog izglasavanja (sa ili bez korekcija) predsednik je duzan potpisati zakon. Iako su novogodisnji praznici ovaj dogadjaj stavili u drugi plan, moze se ocekivati da ce javnost podrzati inicijativu protiv dela zakona u kome se predvidja delimicna amnestija i za kriminalce. Hoce li vlada, odnosno Parlament korigirati zakon po meri predsednika, ostaje da se vidi nakon sto predsednik bude obznanio svoje primedbe. Sudeci po onome sto je do sada receno, moze se pretpostaviti da ce predsednik odbiti zakon u celini sto ce znaciti prvi veliki ispit za "kohabitaciju". A sta ce se desiti ako parlament bude istrajao na svome i ponovo bude glasao za isti zakon, moze se samo pretpostaviti. Najkompliciranija varijanta bi bila da predsednik odbije da potpise eventualno "popravljeni" zakon iako bi bio obavezan na to.

Valja potsetiti da je 1999-ta izborna godina u kojoj se izbire novi predsednik drzave. Gligorov (koji je odradio dva mandata) je vec objavio da se otkazuje od dalje trke. Pre ovoga Gligorov je vec odbio da potpise dva zakona, ali bez tezih posledica za politicki mozaik. Hoce li ovog puta biti posledica i kakve ce one biti ostaje da se vidi.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI