NEISTRAZENI ZLOCINI

(Za AIM Podgoricu pise dopisnik iz Pristine)

Ekipa finskih eksperata za sudsku medicinu, nije cestito ni zapocela svoja istrazivanja o zlocinima koji su pocinjeni na teritoriji Kosova, odnosno ekshumacijom tela ubijenih, za koja se smatra da su sahranjena u masovnim grobnicama, a vec se vratila odakle je i dosla. Prvih dana po dolasku, posto je obisla nekoliko lokacija na kojima su po tvrdnjama zvanicnih vlasti ubijeni srpski civili, mada je tek nekoliko njih identifikovala rodbina na osnovu delova odece, dalji obilazak i upoznavanje sa "terenom" bilo je na neki nacin spreceno od strane mehanizama srpskog rezima. Tako su to doziveli finski patolozi i njihov sef Helena Ranta.

Naime, posto je negirano pravo Haskom tribunalu, jugoslovenske vlasti su nakon velikog pritiska medjunarodne zajednice i medjunarodnih nevladinih organizacija za zastitu ljudskih prava ciji su se clanovi na licu mesta upoznali sa klasicnim masakrima civilne populacije (o cemu poseduju podrobnu foto i pisanu dokumantaciju na osnovu autenticnog svedocenja), a kako je prezentirano srpskoj javnosti, pozvale nezavisne finske patologe i forenticare da istraze sest lokacija u centralnom i zapadnom regionu Kosova: Gornje Obrinje, Golubovac, Klecka, Glodjane, Volujak i Orahovac. Sudeci po ovome, lako je bilo zakljuciti da su vlasti nametnule neprincipijelnu selekciju kriznih lokacija, pokusavajuci tako da zabasure one poput Donjeg Prekaza, Cireza, Likosana, Pokleka, Ljubenica, gde su izvrseni teski zlocini, od masakara do streljanja. O silovanjima jos uvek niko javno ne govori. Tek u poverenju pojedini istrazivaci nevladinih organizacija progovore po koju rec. A u njihovim ocenama preovladjuje rec - masovno... Upravo takvo, dakle nametanje vlasti sugerise i prirodu istrage za koju je zainteresovana Vlada u Beogradu.

Patolozi iz Finske, medjutim, nisu pali u zamku. Oni su obisli Klecku, Glodjane i Volujak, a njihove prve korake na rasvetljavanju onoga sto se dogodilo pratili su i srpski patolozi. Kada je trebalo da zapocnu istragu na lokaciji sela Gornje Obrinje, gde je na najbeskrupulozniji nacin masakriran 21 clan porodice Deljijaj (medju kojima je bilo i dece), gospodja Ranta i finski ambasador u Beogradu Timo Lahelma, zaduzen za ljudska prava, suocili su se sa svojevrsnom ucenom. Ili ce policija njih i istraznog sudiju Okruznog suda u Pristini Danicu Marinkovic pratiti do lokacije koja je pod kontrolom UCK ili istrazivanja nece biti.

Uzalud je nekoliko novinara, kamera, fotoreportera i clanova nevladinih organizacija cekalo u Gornjem Obrinju na mestu gde su sahranjena tela jedne albanske porodice, kako bi zabelezili pocetak istrage. No, ubrzo je bilo jasno da se u tom trenutku nalaze na pogresnom mestu. U susednom selu Trstenik se vodila zustra rasprava sa gospodjom Marinkovic i policijom. Da je sve na Kosovu dozvoljeno dovoljno kazuje i trenutak kada je jedan policajac otvorio automobil u kojem je sedeo ambasador Lahelma, oteo mu fotoaparat iz ruke i izvadio film. Ovog pripadnika MUP-a Srbije nije u naumu ili naredbi sprecavalo sto su njegova kola imala inostrane tablice za oznakom ambasade, sto Finska moze optuziti srpske vlasti za nepostovanje diplomatskog imuniteta. Timo Lahelma, vidno razocaran, po odlasku iz Pristine je izjavio da se nece odustati od istrage u Gornjem Obrinju, a da ce u Finskoj njihovim zvanicnicima podneti izvestaj o ovome sto se dogodilo. Posto je izrazio potrebu da se mora pronaci drugaciji pristup "citavoj ovoj stvari", Lahelma je takodje dodao: "Sada nam je poznato sta je ovde realno, cak i bolje nego mnogim drugima". A po prici glavnih aktera, Helene Rante i istraznog sudije Danice Marinkovic, ovaj problem je gledan iz dva ugla. Ranta je tvrdila s jedne strane da ih je policija zaustavila kod sela Trstenik kada im je saopsteno da dalje ne mogu bez policijske pratnje jer se, prenela je Ranta, vlasti brinu za njihovu bezbednost. Iako su predocili, nastavila je ona da mogu o sebi da se brinu, nije im dozvoljeno da nastave put.

S druge strane, Marinkoviceva je izjavila da joj je kod sela Trstenik navodno finski ambasador za ljudska prava Lahelma rekao da dalje ona ne moze da ide sa njima, jer se na ulazu u selo nalazi rampa i kontrola od strane naoruznih lica, odnosno da Finci imaju propusnicu i da mogu da idu bezbedno, ali bez nje. Ona je na to odgovorila da po Zakonu o Krivicnom postupku, ekshumaciju vrsi istrazni sudija sa ekipom za uvidjaje, a da oni sami ne mogu da izvrse istraznu radnju, jer ako je i zavrse bez njihovog prisustva, ona nece biti legitimna jer nije u skladu sa Zakonom. Danica MArinkovic je cak isla dalje i tvrdila da policija nije sprecila njihov dalji put, tvrdeci da je razgovor sa Fincima vodila licno ona kao ovlasceno lice koje je krenulo na uvidjaj i eshumaciju, dodajuci da su pripadnici policije morali da obezbede teren kako bi se izvrsile radnje o kojima je postojao dogovor. I dok je Marinkoviceva iznela misljenje da kosovski Albanci nece moci da ucestvuju i prisustvuju ekshumaciji, finski patolozi su dan pre nego sto su se uputili prema Gornjem Obrinju stupili u kontakt sa predstavnicima OVK. Prema tvrdnjama stranih novinara koji su bili u pratnji gospodje Rante ili cekali ekipu eksperata u Gornjem Obrinju prenose da je jedan od lokalnih komandanata OVK, Gani Koci, garantovao bezbednost patologa, ali nije zeleo da na teritoriji Gornjeg Obrinja pusti srpsku policiju, a posebno ne istraznog sudiju Danicu Marinkovic (koja je vodila mnoge za kosovske Albance bolne istrage i za koju se zna da je pod njenom naredbom zatvoren, a zatim pretucen, poznati kosovski advokat Destan Rukici, koji je na kraju zavrsio u bolnici, jer su mu potpuno otkazali bubrezi). Ranta i Lahelma su izjavljivali medjutim da ne postoji nikakav sporazum koji bi obavezivao njenu 19-clanu grupu da ih prati policija, medjutim, nisu im pomogli ni razgovori sa lokalnim srpskim zvanicnicima, nacelnikom kosovskog okruga, Veljkom Odalovicem, i predsednikom Privremenog izvrsnog veca, Zoranom Andjelkovicem, koji su ponovili: Bez pratnje policije ne mogu nastaviti sa njihovim radom.

Medijska predstava oko pocetka istrage u Gornjem Obrinju, pokazala je kakvu je ulogu srpska vlast namenila finskim ekspertima i sta se zelelo promovisati kada su zlocini na Kosovu u pitanju. Mozda je upravo ovo dokazalo da su za vrsenje smislenih istraga ratnih zlocina potrebne drugacije okolnosti od onih koje danas vladaju na Kosovu. Mozda i onakve koje bi bile povoljnije, a koje tesko da mogu da obezbede nenaoruzani verifikatori OEBS-a. Upravo je iskustvo istrage u Vukovaru pokazalo da je istraga omogucena tek posle potpunog povlacenja srpskih snaga. Do tada, istraga ratnih zlocina i gonjenje odgovornih ostace u domenu misije koja se granici sa nemogucim.

Finska ekipa za sudsku medicinu, u medjuvremenu ceka dalje sugestije EU pod cijim pokroviteljstvom radi, a koja je odobrila sumu od 950 000 ekija za program ekshumacije eventualnih masovnih grobnica na Kosovu koje bi se ponovo istrazivale, planirano je, tokom sledece godine. Rezultate istrage bi pored lokalnih optinskih sudova dobio i Savet ministara EU. Na negiranje prava Haskom tribunalu da istrazuje zlocine na Kosovu, u diplomatskim evropskim krugovima odgovaraju da ukoliko on bude pokazao zainteresovanost, onda taj izvestaj mogu i dobiti. Jer kako se podvlaci, puna saradnja sa Tribunalom nije samo obaveza svih drzava, vec i svih medjunarodnih organizacija, ukljucujuci tu i EU.

I dok je lokacija Gornje Obrinje za sada zatvoreno poglavlje, sto je najverovatnije bio i cilj, posebno kada je poznato da se radi o masakru koji je oznacio preokret u dotadasnjim stavovima medjunarodne zajednice po pitanju vlasti u Beogradu, jer je najozbiljnije zapreceno vojnom intervencijom, otvara se novo. Upravo je, tvrdi se, pronadjena masovna grobnica nedaleko od Urosevca, 30-tak kilometara od Pristine, gde je pronadjeno 11 bezivotnih tela kosovskih Albanaca, odnosno osmoro dece i dve zene. Radi se o porodici Aslani koja je u jednom traktoru dok je krajem avgusta prosle godine bezala sa poprista borbi pogodjena granatom od strane srpskih oruzanih snaga. Verifikatori OEBS-a su posetili ovo mesto i sa ovim slucajem upoznali medjunarodne cinioce. Srpski politicari medjutim vec optuzuju. Potpredsednik srpske vlade i prvi covek Radikalne stranke Vojislav Seselj je rekao: Predstavnici medjunarodne zajednice su dosli da gledaju nekakve masovne grobnice kod Urosevca, a ne da konstatuju ko vrsi zlocine. I tako u krug, kao da neciji zivot manje vredi od necijeg drugog, druge nacionalnosti...

Besim ABAZI