SVEKOLIKI PICVAJZ

Ko je Brano Miljus

Miljus nije presao Drinu da bi sastavio vladu vec da bi razbio koaliciju 'Sloga', koja nije zasluzila da opstane nijednim svojim potezom, vec prostom logikom da Milosevic i Krajisnik jos ne misle da su napravili sve katastrofalne stvari u RS koje su naumili da naprave

Banjaluka, 4. januar 1999. godine (AIM)

Slobodan Milosevic u RS i dalje funkcionise kao neka vrsta Duha Svetog: jos uvijek ima sposobnost da svojim politickim protivnicima pravi malu djecu bez tjelesnog dodira. Upravo tako osjecali su se Biljana Plavsic i Milorad Dodik kada je predsednik RS Nikola Poplasen poslednjeg dana stare godine za mandatara imenovao Branu Miljusa, covjeka poznatog jedino po tome sto je prije 20 godina sasvim slucajno zapoceo transformaciju Vojislava Seselja od uzornog komuniste do raspusnog vojvode. Naravno, Miloseviceve prste u Miljusevom izboru prepoznali su svi kojima je jasno da u RS definitivno nema politicara koji moze da izvede manevar te vrste. I svoje protivnike i pristalice tako je ispomijerao da je Dodik tek cetvrtog dana posto je cuo za Miljusa, iskljucujuci ga iz svoje SNSD, progovorio kako "postoji ozbiljna potreba da se utvrdi konkretna namjera" sta se tim izborom htjelo. Cijelo Milosevicevo zamesateljstvo postaje nesto jasnije tek kada se odgovori na pitanje ko je je Brano Miljus.

OMLADINAC: Rodjen 1950. godine u Sanskom Mostu, Miljus je po zemljackoj liniji sedamdesetih bio perspektivan omladinski kadar Hamdije Pozderca. Kao kroz sir prolazeci kroz hijerarhiju omladinskih organizacija, Miljus se prvi put spotakao '79. na bizarnoj stvari vezanoj za njegov magistarski rad. Posto je tada bio obicaj da losi djaci dvojke dobijaju tek ako za temu pismenog iz srpskog uzmu Tita, jednako tome studenti zauzeti politickom karijerom otimali su se za teme iz samoupravljanja. Svjestan da poslije Edvarda Kardelja o tome nema vise sta novo da se kaze (a valja govoriti), Miljus je u svom radu, kako su obicaji nalagali, jednostavno prepisao neumrlog klasika samoupravljanja. To se nije dopalo njegovom tada anonimnom kolegi Vojislavu Seselju, pa je podigao dzevu zaboravljajuci da time ne tuce u celo samo Miljusa vec i mentora Pozderca. Naravno, proveo se prilicno lose. I perspektivnog omladinca Miljusa napustila je sreca: vec sledece godine bio je odredjen da preda stafetu Josipu Brozu, ali ga je ovaj uspjesno izbjegao tako sto je na vrijeme umro i Miljus mu je dar jugoslovenske omladine polozio na grob, isti onaj kraj koga se deceniju kasnije Seselj pojavio sa glogovim kocem namjeran da pokojnika proburazi zbog uroka.

Pa ipak omladinac simpaticnog lika kome se smijesila blistava karijera postaje predmet ogovaranja kao covjek uhvacen sa rukama u pekmezu (Kardelju). Jos uvijek, medjutim, iza sebe ima mocnog Pozderca tako da ne brine mnogo. U drugoj polovini osamdesetih Branko Mikulic i klan Dizdarevica, zbog afere Agrokomerc, Pozderca izbacuju iz igre. Miljus nestaje na recikliranju u nekom komitetu, bez ranijih izgleda, ali sa solidnim uhljebljenjem i dovoljno vremena da proucava Kardelja, sto pokazuje da su komunisti prema gubitnicima u svojim redovima bili surovi i galantni, dok su njihovi nacionalisticki naslednici bili samo surovi.

DIPLOMATIJA: Za neupucene, brojna druzenja omladinskih funkcionera sedamdesetih i osamdesetih, kada su svako malo organizovali simpozijume po luksuznim ljetovalistima, skijaskim centrima i banjama za lijecenje nerotkinja, bila su dobar nacin da najpovlastenija kasta u bivsoj Jugoslaviji uspostavi sistem veza koji nikada nije sasvim pukao. Po jednoj takvoj vezi Miljus napusta Sarajevo s pocetka rata i zaposljava se u Ministarstvu inostranih poslova SRJ. Tamo ga pamte kao covjeka "bez velikih ideja, ali sa dobrim vezama, lojalnog i simpaticnog". Za vrijeme rata za njega na Palama nije bilo mjesta buduci da su njegov komunisticki pedigre i trivijalna afera sa Seseljem imali karakter nacionalne izdaje. Ali nije se zalio: obavio je za to vrijeme za Milosevica nekoliko poslova, koji su se, tvrde izvori AIM-a u jugoslovenskoj diplomatiji, odnose na "kontakte sa antiesdeesovskim politicarima u RS, ali i na neke vazne veze u Sarajevu". Drzeci te veze, Miljus je nekoliko puta bio u prilici da se vidi sa Milosevicem, sto ga je u Ministrastvu sacuvalo od onih koji nisu bili skloni bosanskim i hrvatskim izbjeglickim kadrovima. Najvazniji Miljusev posao tokom rata, tvrde isti izvori, bilo je uspostavljanje veze izmedju Milosevica i Fikreta Abdica, koja je saptembra '93. rezultovala sporazumom Milosevic-Abdic-Karadzic. Jos jedan od vaznijih Miljusevih poslova u RS bilo je stvaranje stranke Nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, sa kojim ga je vezivalo ranije poznanstvo sa omladinskih skupova. Operaciju uvodjenja socijaldemokratije u RS i stvaranja prve probeogradske parlamentarne politicke snage u RS u vrijeme kada Radovan Karadzic na kanabetu nije vise bio rado vidjen gost, podrzao je Milosevic, ideoloski dio zavrsio je Nenad Kecmanovic, operativni Brano Miljus, kao prvi sef Glavnog odbora SNSD, dok je Dodiku preostalo da bude istureni igrac i da - dok je Babo bio Babo a Borislav Mikelic vlasnik najvise pecata medju zapadnodrinskim Srbima - obezbedi logisticku podrsku poslujuci izmedju Beograda i Velike Kladuse preko Laktasa. Miljus je u svemu tome bio je neka vrsta oficira za vezu: samo do prije nedelju dana u Dodikovom kabinetu bio je rado vidjen gost, koga su, kada su se posvadjali sa Milosevicem, tamo dozivljavali kao neku vrstu Milorada Vucelica, koji ce se izmedju gazde i prijateljstva opredijeliti za hedonisticku varijantu. Pa ipak, za razliku od egocentricnog Vucelica, Miljus je samo neinventivni vojnik partije. Naravno, ne bilo koje vec, kazu izvori u Beogradu, JUL-a, koji se - iako grupa anacionalnih ljubitelja glamura, krupnog drzavnog biznisa i privilegija - obicno pojavljuje kada su Srbi medju sobom dovoljno zakrvljeni da ih mire stavljajuci im se na celo.

MISIJA: Svjestan da mu je zapalo da izvrsi najvazniji zadatak karijere, poslije koga ce mozda zazaliti za vremenima kad su ga hvatali da prepisuje Kardelja, Miljus je mandat prihvatio disciplinovano, ali i kao konacan Seseljev oprostaj, usvajajuci vojvodinu retoriku i najavljujuci svoju vladu kao izraz srpskog "svekolikog pomirenja". Naravno, nije Miljus dosao da bi bilo koga mirio. Naprotiv. Nije, dakle, pitanje hoce li on uspjeti da skupi podrsku poslanicke vecine svojoj vladi, vec hoce li definitivno razvaliti koaliciju Sloga, grupu stranaka koju na okupu drze jos samo Vestendorpova neostvariva obecanja i, jos vise, ostvarive prijetnje. Krenimo redom. Svojim izborom mandatara Milosevic je na cistinu istjerao socijaliste, koji ga vec podugo nerviraju izjavljujuci mu u Beogradu lojalnost, dok se Vestendorpu i Kauzlaricu kunu kako nisu ni citali ona cuvena 233 Miloseviceva odgovora Vasington postu. Milosevic igra s tim da apsolutno kontrolise dio socijalistickih poslanika, s tim da ona prododikovska polovina racuna da bi u slucaju raspada stranke dio njihovih akcija pao nesrazmerno vise od pokazane nadmoci nad protivnickom strujom. Zato su socijalisti Miljusevim izborom definitivno isterani na cistinu: ili ce podrzati Milosevica, koji ne moze mnogo da im pomogne, ali moze da ih unisti, ili Vestendorpa, koji ne moze da ih unisti, ali moze da im pomogne. Na drugoj strani, Biljana Plavsic ima puno pravo da bude sokirana Miljusevim izborom, ali svoju ulogu u tome ne moze da zanemari. Naime, kada je za rusenje Krajisnika i pravljenje vlade trazila podrsku Milosevica i kada je propustila priliku da potpuno prekomponuje srpsku politicku scenu izmicuci je Milosevicevom uticaju, ona se pouzdala u obecanje Medlin Olbrajt kako ce Vasington naterati predsednika SRJ da podrzi reforme u RS. Tada je Plavsiceva, vjerujuci da ce postati Karadzic ako mu otme sluzavku, kljucnim reformistima imenovala provjerene kadrove iz Milosevicevog sinjela ne shvatajuci tri stvari: da djavo ne stanuje na Palama nego u Beogradu; da je zato s reformama ostala na pola puta; i da bi antiesdeesovka revolucija na kraju mogla postati ne samo socijalisticka nego i julovska. Ista stvar je sa Dodikom: moze njemu Miljus da smeta sto zivi u SRJ i sto je fiktivno prijavljen u Brckom, ali kada mu je ovaj u Laktasima pravio stranku, nije postavljao to pitanje. Drugim rijecima, i Plavsiceva i Dodik potpuno su u pravu kada kazu da je izbor Miljusa farsa i katastrofa, ali, ako u svemu tome ne vide svoju ulogu, tada nisu nista vise od pijuna u jednoj sahovskoj partiji u kojoj im se u jednom trenutku ucinilo da bi mogli isterati kraljicu.

POMETNJA: Miljus, dakle, nije tu da bi sastavio vladu. On je presao Drinu da bi razbio koaliciju Sloga, koja i nije zasluzila da opstane nijednim svojim potezom, vec prostom logikom da Milosevic i Krajisnik jos ne misle da su napravili sve katastrofalne stvari u RS koje su naumili da naprave. Miljus je tu da bi Vestendorpu pokazao da Beograd, istina, ne moze postaviti svog mandatara u RS, ali da moze srusiti njegovog. On je tu da bi Dodiku dokazao da Milosevic jos uvijek upravlja bar jednom njegovom rukom, i to desnom, onom koja ga je jos za korak udaljila od premijerskog mjesta. Miljus je tu da bi od Nikole Poplasena napravio uzornog julovca kakvog je Milovan Bojic napravio od Vojislava Seselja. On je tu da bi Momi Krajisniku objasnio da je zapravo potpredsednik stranke po imenu SDS-pokret za Jugoslaviju. Rjecju, Miljus je tu da bi otpoceo korjenito poregrupisavanje citave politicke scene u RS. Dakle, njegovu zvaku u srpskom "svekolikom pomirenju" treba citati kao pricu o svekolikom picvajzu. A u to ce i pravi mandatar.

Zeljko Cvijanovic (AIM)