PRETI SE I ALBANSKIM MEDIJIMA!

(Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

U protekla dva meseca krhkog primirja cini se da je posebno zaostren propagandni rat, posebno u cilju diskreditacije suprotne strane. Dok se u stampi na albanskom jeziku mogu uglavnom procitati vesti ili komentari o akcijama kako se kaze vojno policijskih snaga protiv albanskog stanovnistva, o njihovim ubistvima, ranjavanjima, maltretiranjima, hapsenjima, sudjenjima, u rezimskoj stampi se govori o teroristima, separatistima, bandama, ubicama. Mozda se iz ovog ugla mogu sagledati pretnje republickog ministra za informacije Aleksandra Vucica koje su usledile posle poznatih sudskih postupaka i onoga sto se desavalo sa nezavisnom stampom u Srbiji. Ovoga puta on je zapretio albanskim stampanim medijima, postojecim i nepostojecim, da promene uredjivacku politiku i da se registruju oni listovi koji to nisu uradili do sada, optuzujuci ih za ugrozavanje ustavnog i teritorijalnoig integriteta zemlje, i za sirenje netolerancije i medjunacionalne, rasne i verske mrznje".

Bez navodjenja bilo kakvog konkretnog teksta ili sadrzaja, svima je zapreceno da ce doci pod udar srpskog Zakona o informisanju, donetom po hitnom postuku oktobra ove godine. Prakticno, pretnja je upucena dnevnicima Bujku i Koha Ditore, a zatim i dnevnom listu Kosova Sot. Bujku je nastradao istog dana. Prestao je da izlazi bez ikakve policijske intervencije. Istoga dana, kada je doslo upozorenje iz Beograda, na petom spratu Doma stampe gde je smestena njegova redakcija nije bilo struje, a mnogim njegovim radnicima nije bio dozvoljen ulazak u zgradu. Dom stampe je pod kontrolom rezimskog NIP Panorama. Dnevnik Koha Ditore nije zavisan, kao Bujku, od usluga Panorame, ali u Kohi Ditore strahuju od prisilne policijske intervencije i zabrane. Na pretnje iz Beograda izdavac Kohe Ditore Veton Surroi odgovorio je da je promena uredjivacke politike nemoguca i da ce dnevnik Koha Ditore nastaviti kao i do sada.

Iako se doznaje da list Bujku ima dugovanja, od vise stotina hiljada dinara, javnosti su poznate i visegodisnje tvrdnje zaposlenih da im prodajna mreza Panorame nikada nije isplatila zaradjeno. U ovom kontekstu nije najjasnije da li je stupila na snagu zabrana izlazenja ovog lista ili su zaposleni u NIP Panorama uz blagoslov "onih gore" na ovaj nacin pokusali da dobiju novac. Od pretnji iz Beograda do sada nijednom listu, osim upozorenja koja su dobili faksom, nije zabranjen rad. Medjutim, i ovo sto se dogodilo sa listom Bujku bilo je dovoljno da se izazove panika. Uostalom, i ovdasnji analiticari su skloni misljenju da najave oko mera prema albanskoj stampi posmatraju ne samo u sklopu infomisanja, vec i u svetlu buducih dogadjaja koji se mogu ocekivati na politickom planu. Eksperiment sa listom Bujku, ovde se dozivaljava kao generalna proba, odnosno prebacivanje loptice sa ministarstva za informisanje na NIP Panorama.

I pored velike zabrinutosti gotovo komicno su prepricavane pretnje Aleksandra Vucica i onim listovima koji su odavno prestali sa izlazenjem ili pak tek planiraju da se pojave na kioscima. Tako je upozorenje stiglo i nedeljniku "Koha" i "Fjala Jone" koji se mesecima ne stampaju. Dnevni list "Zeri i dites", koji je planiran da se stampa kao dnevni list aktulene redakcije nedeljnika "Zeri", takodje je dobio upozorenje...

Urednici albanskih listova su nakon cetvrtog dana neizlaska lista "Bujku" odrazli svoju konferenciju za stampu. Glavni i odgovorni urednik lista Bujku, Binak Keljmendi, je rekao da su nakon upozorenja vlade Srbije da se Bujku registruje kao dnevni list, odgovorni u javno izdavackom preduzecu Panorama naredili da se redakciji iskljuci struja i tako onemoguci priprema ovog lista. Binaku je istakao da nova registracija ne dolazi u obzir, jer su oni nastavili kontinuitet registrovanog i zabranjenog lista "Rilindja", ali i dodao da preduzece "Panorama" stalno trazi novac od Bujkua, i da oni nemaju toliko para da bi, kako se izrazio, utolio njene apetite. I to je jedan od razloga zbog cega Bujku do sada nije mogao da stigne do ruku citaoca, rekao je Keljmendi dodajuci da ce jos jednom pokusati da se utoli jedan njihov mali apetit, kako bi se list ponovo stampao bez promena u uredjivackoj politici. Uglavnom su, medjutim, novinari od urednika drugih listova koji se stampaju na ovim prostorima mogli da cuju politicke ocene i konstatacije.

Sekretar komisije za informisanje pri DSK Miljazim Krasnici je izneo procenu da su "neki stratezi unistenja albanske stampe ukalkulisali vremenski period da bi se amortizovala javnost, a zatim preslo na zabranu izlazenja drugih listova". Krasnici je jos rekao da se ove mere preduzimaju u vreme kada se sprovodi, kako je ocenio, policijski i vojni teror protiv albanskog naroda, sto samo po sebi, manje znacajnim cini zatvaranje albanskih listova. Enver Maljoku, odgovorni urednik vecernjeg lista "Informatori" je istakao da od svih listova na Kosovu u stvari srpske vlasti traze da se i ovo delimicno informisanje, jer elektronskih medija nema, uvuce pod njen sistem, primoravajuci da se prihvati srpski sistem i srpski zakoni. Ne iskljucujuci mogucnost izricanja velikih kazni ili pak zabrani stampanje listova na albanskom jeziku, Maljoku je ocenio da bi eventualni uspeh Srbije u ovoj oblasti otvorio put za nove neuspehe kosovske politike i mogucnost vise za Beograd da se stvori opsta anarhija i haos na Kosovu. "Ako se nastavi sa pretnjama, albanski novinari ce biti primorani da stampaju listove u brdima i selima na teritorijama pod kontrolom OVK, a onda ce se jednog dana i stampa u gradovima rasturati uz pomoc vojnika ili uz njihovu zastitu". Baton Hadziu iz "Koha Ditore" je rekao da je ova redakcija u poslednjih nekoliko meseci primila nekoliko pretecih pisama, i posecivana od, kako kaze on, tajne policije, a da su im se pripisivale i afere, poput onih da su urednici ovog lista imali intimne veze sa Majom Gojkovic iz radikalne stranke. Hadziu je jos rekao da je stav redakcije "Koha Ditore" da se ne odustaje od uredjivacke politike, slobodne reci i tacne informacije, bez obzira na pretnje. Urednici listova su skloni misljenju da ce ukidanje stampe na albanskom jeziku predstavljati u stvari kontinuitet srpskog rezima u gasenju nezavisne stampe u Srbiji, odnosno da je pokusaj da se spreci protok informacije koje dolaze sa Kosova, cime se stvara veci prostor za manipulaciju sopstvenog auditorijuma. Glasnogovornik Ibrahima Rugove, Dzemailj Mustafa je ocenio da se "Srbija svojim pretecim najavama prema listu "Bujku" priprema da preduzme nove akcije i vrsi dalji teror protiv albanskog naroda na Kosovu u odsustvu svedoka koji bi o tome mogli da informisu".

Iako nakon vise dana cutanja, kao i u slucaju nezavisne stampe u Srbiji, ipak su se, cini se stidljivo, oglasili i neke medjunarodne organizacije i pojedinci. Sef verifikacione Misije OEBS-a na Kosovu, Vilijem Voker, je u razgovoru sa novinarima istakao da razvoji oko medija na albanskom jeziku tokom poslednjih dana daju povoda OEBS- u i njenoj Verifikacionoj Misiji za zabrinutost u vezi sa stanjem slobode izrazavanja na Kosovu i ocenio da, nezavisno od zvanicnih razloga, sprecavanje stampanja lista "Bujku" ide na stetu nastojanjima ove Misije za stvaranje mirnih uslova za politicko resenje konflikta na Kosovu. Isto misljenje deli i americki pomocnik drzavnog sekretara za demokratiju, ljudska prava i rad Harold Koh, koji je izjavio da je ovo napad na pravo slobode stampe i gazenje standarda ljudskih prava koji se ne mogu tolerisati. "Ironicno vladino pismo optuzuje novine za podsticanje netolerancije, za sta u prvom redu treba okriviti sam rezim u Beogradu, koji salje jezive poruke svim novinarima kako niko ne bi mogao da radi bez straha", izjavio je on.

No, uprkos reakcijama, zamenik ministra za informisanje Radmila Visic je najavila i pocetak primene procedure protiv onih medija na albanskom jeziku, koji se ne pridrzavaju zakona o informisanju. "Najkraci rok je sedam dana i mislim da ce ovih dana zapoceti postupak protiv onih koji zele da podsticu pobunu naroda, da ga vode prema secesionizmu", izjavila je ona. Gospodja Visic je misljenja da je Zakon o informisanju pogodio samo one listove koji su "izdali svoj narod, autoritet, moral, drzavu i istinu", poput dnevnika "Danas", "Nasa borba", "Dnevni telegraf" itd.

Cini se da se i u Srbiji i na Kosovu kaznene mere prema stampi vezuju za potpisani sporazum Milosevic - Holbruk. Neretko se po kosovskim politickim kuloarima citira izjava Slobodana Milosevica, izrecena nakon jednog u nizu susreta sa Ricardom Holbrukom, da su on i Holbruk bili saglasni da su "mediji ti koji sprecavaju politicpki proces u resavanju kosovske krize". Otuda nezavisni posmatraci i procenjuju da izmedju medjunarodne zajednice i Beograda, tj. Holbruka i Milosevica postoji nepisani sporazum koji blagosilja gusenje nezavisnih medija, koji "kvare" poverljiv sistem razgovora i sporazuma. Nakon udara na listove u Srbiji smatralo se da postoji i sporazum koji bi postedeo medije na Kosovu. Ministar Vucic je u vise navrata izjavljivao da se stampa na Kosovu nece dirati kako bi se pokazala dobra namera i volja pred medjunarodnom zajednicom za resavanjem pitanja Kosova politickim putem. Ipak se cini da ce pritisak na unutrasnjoj srpskoj sceni uciniti svoje...

Glasine koje kruze su u stvari najzanimljivije. Jedna, da ce vec u ponedeljak na kioscima da se pojavi list na albanskom jeziku "Bujku", i druga da ce srpska vlada preduzeti mere da se na kioscima vec narednih dana ne pojave listovi "Koha ditore" i "Kosova sot". Bilo sta od ovoga da se dogodi, bice i odgovor daljeg tretmana stampe na Kosovu od strane vlasti u Beogradu. Za sada preovladava strah da ce se nakon prestanka emitovanja satelitskog programa u Tirani gde su se tretirali dogadjaji sa Kosova na ovim prostorima, nakon 1990 godine, priprema jos jedan informativni mrak.

Arbnora BERISHA