BUGARSKA JE UKINULA SMRTNU KAZNU

AIM Sofija, 28.12.1998 Spor da li da smrtna kazna u Bugarskoj i dalje ostane na snazi ili da bude ukinuta resen je u korist zivota. Tacku je stavio parlament koji je glasao da smrtna kazna bude definitivno ukinuta. Za njeno ukidanje glasalo je 96 poslanika, dok su 22 bila protiv. Od sada pa nadalje najteza kazna ce biti dozivotna robija bez prava na pomilovanje.

Donosenje ove odluke poklopilo se sa obelezavanjem 50-godisnjice usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. "Danasnji dan je istorijski za Bugarsku", izjavio je predstavnik opozicije, inace jedan od vodecih pravnika u parlamentu, Ljuben Kornezov. Nesto kasnije je gospodja Leni Fiser kao predstavnik Evropskog parlamenta pozdravila poslanike telegramom.

Vec izrecene smrtne kazne, medjutim, nece automatski biti zamenjene dozivotnim zatvorom. Jedino bugarski predsednik Petar Stijanov imace pravo da to uradi. Trenutno 27 osudjenih na smrt ocekuje izvrsavanje presude. "Trazio bih pomilovanje za osudjene na smrt kojima je odbijena amnestija", izjavio je sa svoje strane potpredednik zemlje Todor Kavaldzijev. On je jos na pocetku svog mandata dobio to pravo.

Inace, prvi put nakon duzeg vremena poslanici su glasali prema svojoj savesti, a ne prema partijskoj boji. Ovom prilikom lideri poslanickih grupa nisu izdavali naredjenja. Sve parlamentarno zastupljene snage razmatrale su zajednicku poziciju mada u krajnjoj liniji nisu istupili zajednickim stavom. Ideja je bila da svojim glasanjem izabranici naroda ispolje politicku hrabrost i jasno izraze svoju poziciju.

Neki su poslanici ipak zatrazili da smrtna kazna i dalje ostane na snazi za teske ratne zlocine, izdaju domovine i nuklearne atentate. "U vanrednim situacijama Ustav predvidja vanredno zakonodavstvo", izjavila je sef poslanicke grupe Saveza demokratskih snaga Ekaterina Mihajlova i tako je problem resen.

Spor "za" ili "protiv" smrtne kazne star je koliko i postkomunisticka istorija Bugarske. Trenutno u zatvorima ima 27 osudjenih na smrt. Od 1989.g. naovamo nije izvrcena nijedna smrtna kazna. Poslednji koji je streljan bio je Lazar Celenkov, osudjen na smrt zbog serije ubistava. Godine 1990. tadasnji predsednik Petar Mladenov, a zatim i Veliko narodno sobranje nametnuli su moratorijum na izvrsenje smrtnih kazni. Otada nije bilo egzekucija, ali u sudovima se i dalje izricu smrtne kazne. Nijedna politicka vlast u tom periodu nije zelela da preuzme odgovornost za ukidanje smrtne kazne.

Prethodno ispitivanje pokazalo je da u svim poslanickim grupama ima protivnika definitivnog ukidanja smrtne kazne. Na jednoj strani su oni koji tvrde da drzava ne moze biti ubica. Na drugoj su zastitnici smrtne kazne koji traze zasluzenu kaznu za pocinjene teske zlocine.

Osnovni problem prilikom razmatranja ovog pitanja je bio kakav ce biti efekat ukidanja smrtne kazne na ukupni rast kriminala. Banditi ne razmisljaju o tome kako ce ih kazniti, nego racunaju da ih nece uhvatiti - zato izmena zakona nece uticati na rast kriminala, tvrdili su protivnici smrtne kazne. Pitanje je dosta bolno u drzavi sa jednim od najvecih stepena kriminala u Istocnoj Evropi.

Mnogi posmatraci misle da brzo resavanje tog pitanja ima svoje opravdanje. Na pocetku svog mandata kabinet Kostova takodje nije bio sklon da cini korake u pravcu ukidanja smrtne kazne. U izjavi od 22. maja premijer je naglasio da ce smrtna kazna nestati kada nestane kriminal. "Na toj etapi drustvo je negativno raspolozeno prema ukidanju smrtne kazne. Ono ce sa razumevanjem docekati ovu meru tek kada banditi prestanu da ga uznemiravaju", izjavio je tada Kostov.

Danas izgleda da je vise sklon na kompromis. "Ja sam religiozan covek, koji ne moze da zamisli kako ce nekom oduzeti zivot, iz bilo kog razloga", izjavio je Kostov neposredno pre glasanja u parlamentu.

Verovatno je izvrsen i odredjeni pritisak spolja da bi se problem jednom zauvek resio. Bugarski politicari prilikom svojih poseta u zemljama EU redovno dobijaju kritike zbog svoje nespremnosti da zauzmu odlucan stav. Vecina drzavnika je svesna da Evropa insistira na ukidanju smrtne kazne pre no sto budu ucinjeni prvi realni koraci ka integrisanju Bugarske u EU. Sesti protokol Evropske konvencije o pravima coveka je kategorican - clan 1. proglasava ukidanje smrtne kazne. Bugarska je odavno ratifikovala konvenciju, ali se nije pridruzila tom protokolu. Jedna od verzija za neodlucnost politicara je strah da ne izgube simpatije biraca.

Uprkos kategoricnoj odluci parlamenta, ipak je ostala rak-rana koja je veoma bolna za deo drustva. Sta ce se dogoditi sa ubicama dece? Upravo to je bio razlog da nezavisni poslanik Hristo Ivanov zatrazi ukidanje moratorijuma na smrtnu kaznu upravo par dana u ocI donosenja odluke. Povod je bila zestoka smrt dvoje dece i jednog mladica iz Velikog Trnova. Istu poziciju podrzava i ministar unutrasnjih poslova Bogomil Bonev. "Zlocin prema maloletnicima zasluzuje najtezu kaznu", smatra on. Poslanici su minutom cutanja odali postu ubijenoj deci, ali pocinioci nece biti streljani. Trenutno je 149 dece u zemlji proglaseno nestalim, a 35 od njih - nestalim bez traga. Politicka elita je podeljena kada je rec o tome kako treba postupati sa ubicama dece, ali ipak preovladjuje misljenje da ne treba ciniti izuzetke.

Neki su se pravnici cak zalozili za radikalniju varijantu odluke parlamenta. Oni tvrde da treba da se pruziti sansa za pomilovanje osudjenim na smrt koji su vec izlezali 20 ili 25 godina. Oni traze da specijalna komisija eksperata - lekara, kriminologa, psihologa i pravnika procenjuje da li zatvorenik poseduje odgovaraju}e kvalitete da bi bio pusten na slobodu Ili jos uvek predstavlja opasnost po drustvo. Za sada taj predlog izgleda isuvise radikalan za ljude koji su uspeli da se kategoricno izjasne protiv smrtne kazne posle devet godina kolebanja. AIM Sofija

GEORGI FILIPOV