KOSOVSKO PRIMIRJE SA OGROMNOM ZRTVAMA!

(Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

Izgleda kao da se klimavo kosovsko primirje odrzava pre svega zbog toga sto sukobljene strane racunaju na ostvarivanje svojih politickih i vojnih ciljeva i u njenim okvirima. Da nije tako ne bi tokom ovog meseca bilo preko 60 ljudskih zrtava. I samo to je dovoljno za ucestale sumnje i pitanja o funkcionisanju i sudbini primirja. Strane diplomate, ukljucujuci i posmatrace, odnosno verifikatore, primirje smatraju kljucnim polazistem za bilo kakav prodor ka politickom resenju. Verovatno zbog toga su toliko angazovani u javnom predstavljanju primirja u pozitivnijem svetlu nego sto to izgleda u stvarnosti. Lako je pretpostaviti da su u pitanju dobre namere: da se produzi zivot primirju, da se ubede obe strane kako je i to bolje nego rat i da se pruze veci izgledi diplomatiji.

Ako je rec o dobrim namerama, to znaci da se cine pokusaji kako bi se na ovakvom primirju gradio pregovaracki proces. Primirje ne mora odmah da donosi politicke, odnosno diplomatske rezultate, ali moralo bi da donese znacajnija smirivanja, mozda i poboljsanja. Na Kosovu toga jos nema i to samo po sebi namece razmisljanja o ozbiljnim kontradikcijama koje postoje izmedju diplomatskih opisa situacije, s jedne i stvarnog stanja i dostignuca u pregovarackom procesu, ukljucujuci i napore za ucvrscivanje primirja, s druge strane. Na Kosovu je bilo velikih zrtva tokom ovog meseca u dva velika vala nasilja: U pogranicnom pojasu sa Albanijom kada je ubijeno 36 kosovskih Albanaca koji su pokusali da predju na teritoriju Kosova, a drugi kada je ubijeno sest mladica srpske nacionalnosti u jedno kaficu u Peci. Po nasilju nad ljudskim zivotima, ova dva talasa bila su na nivou dnevnih ljudskih gubitaka tokom najzescih oruzanih sukoba. Naravno, za odrzavanje atmosfere ratnih tenzija nisu bez znacaja ni gotovo svakodnevna pojedinacna ubistva.

Osim eventualnog uklanjanja opasnosti od humanitarne katastrofe, primirje nije promenilo sustinske procese i pojave koje su pocetkom godine prerasle u ratni sukob. Sta vise, u protekla dva meseca beleze se pojave koje dodatno pogorsavaju izglede u trazenju mirnog resenja. Prekinute su obimnije ratne operacije, ali ne i oruzani sukobi. Nastavljeni su uglavnom izvodjenjem atentata i postavljanjem zaseda. To nisu novine u kosovskom ratu, ali od izuzetnog znacaja za moguci razvoj situacije je cinjenica sto se ova taktika priblizila ili se izvodi u velikim urbanim centrima. Kao sto je poznato kod ovih oblika sukoba tesko je odrediti izvrsioce i precizirati motive napada.

U uzavreloj kosovskoj situaciji sukobi ove vrste lako mogu prerasti u opsti ratni haos u kome nece biti moguce odrediti linije frontova i sukoba. Dodatni teret za velike gradove i za ukupni razvoj situacije postaju sve ucestaliji nasilnicki ispadi manjih ili vecih razmera, a koliko je poznato do sada je samo u Urosevcu doslo do sporadicnih srpsko - albanskih fizickih obracuna. Ali, gotovo u svim gradovima zabelezeni su manji ili veci poremecaji u sitnom biznisu, u radu skola i nekih drugih sluzbi, a najvise je pretrpela ionako ogranicena sloboda kretanja ljudi, pre svega Albanaca.

Znacajan pokazatelj trenutne politicke situacije i uopste atmosfere pred pregovore koji se najavljuju najkasnije za pocetak januara, predstavlja ponovni izlazak Srba na ulice kosovskih gradova. Neposredni motivi su nedavna ubistva sedmorice kosovskih Srba, sest mladica u Peci i potredsednika SO Kosovo Polje Zvinka Bijanica. Medjutim, ponovno "budjenje naroda" u obliku svakodnevnih protesta i demonstracija primeceno je nesto ranije. Prethodnica sadasnjih protesta bio je takozvani mars mira, kada je vise stotina orahovcana krenulo put Dragobilja (Glavni stab UCK) organizovan u cilju da se bilo sta sazna o sudbini blizu sto kosovskih Srba koje je, po njima kidnapovala UCK. Stice se utisak da se ovaj veoma slozeni i tragicni problem kosovskog sukoba (albanske organizacije vode na evidenciji oko 770 Albanaca koje je, po njimna kidnapovala srpska policija) vesto koristi ili dodaje drugim akutnim problemima u cilju daljeg trovanja opste atmosfere. Na poslednjim skupovima kosovskih Srba veoma je vidljiv pokusaj maksimalne instrumentalizacije kosovskog pitanja. Kao veoma prisutna pojava u srpskom politickom zivotu u proteklih 20 -tak godina, upotreba Kosova uvek je bila visestrano politicki motivisana. Posto kosovske Srbe pokrecu i vode vlasti i srpske organizacije, tek ce se videti stvarni motivi najnovijeg pokretanja naroda.

Iz brojnih javnih istupanja obicnih ljudi, politicara, zvanicnika, organizacija i udruzenja koje zauzimaju znacajan prostor u radotelevizijskim programima i novinama, vec sada se moze reci da je deo narodne i politicke energije usmeren na, najblaze receno, sirenje nepoverenja i netolerancije prema stranim posmatracima, odnosno verifikatorima OEBS-a. Sam sef misije Vilijem Voker doziveo nezgodi kada su trojica ljudi u civilu (za jednog se kasnije ustanovilo da je policajac) nasrnula na njegovo obezbedjenje, da bi zatim jedan od njih uperio pistolj i bombu u njega. Verovatno ga je ovaj slucaj i neveo da izjavi da se ni on ne oseca sigurnim u sadasnjim okolnostima. Trenutno, tesko je proceniti da li je srpska narodna energija protiv stranaca ogranicena na upozorenje i vrsenje pritisaka na njih ili je mozda usmerena na eventualno stvaranje atmosfere za odluku o njihovom odlasku. Medjutim, lako je oceniti da sve to nije doprinos atmosferi pregovora i makar i delimicnom smirivanju.

Albanci smatraju da je njima daleko gore nego Srbima, cak i u fizickom smislu, navodeci da je od preko 60 ubijenih tokom ovog meseca vise od 50 albanske nacionalnosti. Vecina njih je bilo naoruzano, ali je medju ubijenima bilo i dosta civila. Mada se u propagandi, posebno srpskoj, uniforma koristi u velikim razmerama, u ovoj vrsti sukoba, odnosno na Kosovu, ona nema gotovo nikakav znacaj. U cilju prebacivanja odgovornosti na drugu stranu svako moze koristiti bilo ciju i bilo kakvu uniformu u svojim oruzanim akcijama. U evidencijama albanskih organizacija mogu se naci podaci da se tokom ove godine zbog krivicnih dela terorizma ili udruzivanja protiv drzave vodi istraga ili je vec kaznjeno izmedju 1 500 i 2 000 Albanaca, zatim o desetinama hiljada srusenih albanskih domova, preko 180 hiljada beskucnika, kriticnoj humanitarnoj situaciji, temeljitom etnickom ciscenju nekih delova Kosova, nastavljanju represije, ogranicenoj slobodi kretanja ljudi i roba... Na albanskoj strani se ocenjuje da bi eventualni albanski protesti u ovoj situaciji bili nemoguci i apsurdni.

Otprilike tako izgleda situacija "na terenu" pred pocetak srpsko - albanskih pregovora koje strani diplomati najavljuju najkasnije za peti januar. Uprkos optimisticnijih opisa i oni su zabrinuti zbog nepovoljnog stanja. Ali, diplomati procenjuju da u trci sa vremenom treba iskoristiti postojece uslove tim pre sto nema bas mnogo izgleda da postanu pogodniji za pregovore. Zbog toga su diplomati usmereni pre svega na politicke strukture, odnosno njihovo "obradjivanje" za prihvatanje pregovora. Zanimljivo je pri tome videti sta oni sustinski zahtevaju od jedne, a sta od druge strane.

Izgleda da je u tom pogledu u povoljnijoj situaciji srpska strana. Ono sto bi mogli da budu njeni vitalni interesi, spoljne i unutrasnje granice SR Jugoslavije i njenih federalnih jedinica i pravni poredak, unapred su zasticeni okvirima koje velike sile postavljaju u samom pristupu pregovorima. Iako govore o pregovorima bez prethodnih uslova i bez prejudiciranja krajnjeg rezultata, albanskoj strani se unapred postavlja uslov da u pregovorima ne moze da postavi zahtev za nezavisnoscu. Takodje, na uvijen, ali ne do kraja jasan nacin od albanskih predstavnika zahteva se da do odredjenog stepena postuju i pravni, odnosno ustavni poredak Srbije. Ni u jednom od dosadasnjih americkih projekata o kosovskom resenju nije bilo predlozeno predstavljanje Kosova u Vecu republika sadasnje SRJ. Zbog toga, sustina srpskih otpora pregovorima, iako se u svakodnevnoj propagandi predstavlja drugacije, trebalo bi da se sastoji u stepenu autonomije koju Kosovo treba da dobije u okvirima globalne srpske jurisdikcije. U tim okvirima krece se autonomija velikih sila za Kosovo i to je zapravo sustina spora izmedju velikih sila i Beograda.

Pozicije predstavnika Albanaca su daleko komplikovanije. Oni su pretrpeli velike ljudske i materijalne gubitke u proteklih 10-tak godina, posebno tokom ovogodisnjeg oruzanog sukoba i kao slabija strana moraju vise da se oslanjaju na medjunarodne cinioce. Medjutim, sustinu albanskih teskoca cini njihova teznja za bitnom izmenom polozaja Kosova i Albanaca koja je nemoguca bez dubokih promena postojeceg poretka, odnosno pravnog sistema Srbije i Jugoslavije. Iako se smatra da je taj sistem Kosovu nametnut silom oruzja, upravo to stanje velike sile smatraju jedinom legalnom i polaznom osnovom za bilo kakvo izlazenje u susret albanskim zahtevima. Spremnost na prihvatanje pregovora i izvlacenje maksimuma u ovim okvirima je sustina unutaralbanskih podela i trenutnih dilema oko prihvatanja pregovora. Tendencija polarizacije albanskog politickog spektra u dva politicka bloka prisutna nekoliko godina unazad, tek ove godine je dobila konacnu fizionomiju.

Najsira albanska javnost i dalje veruje javnoj retorici politicara i jos ne shvata da medju njima ima ozbiljnih razlika u pristupu kosovskom resenju. Medjutim, realnost je takva da se na jednom polu nalazi Rugova sa svojim Demokratskim savezom Kosova i grupom njemu bliskih partija, a na drugom je Adem Demaci sa UCK-om i grupom partija koje su se nedavno udruzile u Ujedinjeni demokratski pokret.

Grubo receno Rugova je spreman na pregovore u ovim okvirima i zbog toga uziva nepodeljenu podrsku svih znacajnih medjunarodnih cinilaca. Demaci nije spreman na pregovore pod bilo kakvim uslovima i zbog toga je, zajedno sa UCK-om, izlozen snaznim pritiscima velikih sila. Od UCK-a, odnosno Demacija zahteva se da stanu iza Rugovine politike. Prevedena na obican jezik to je sustina diplomatskih formulacija za prikljucivanje Rugovinoj pregovarackoj ekipi ili za ujedinjavanje celog politickog spektra kako bi Albanci "govorili jednim glasom". Ovo poslednje ovde se prevodi i kao zahtev, pa cak i ultimatum da svi govore onako kako govori Rugova, odnosno velike sile.

Ocigledno je zaostravanje retorike zapadnih diplomata prema UCK-u. Najizrazenije su nedovoljno potvrdjene kritike zbog nepostovanja primirja, zatim sumnje, odnosno aluzije da je mozda odgovorna za ubistva koja nisu razjasnjena i uopstene kritike zbog pojavljivanja njenih pripadnika na javnim mestima. Neke diplomate su nedavno izjavile da ne moze da racuna na ucestvovanje u jedinstvenom albanskom pregovarackom telu ni u pregovarackom procesu ukoliko trajno ne odustane od oruzanog otpora. Izjave ove vrste neki tumace kao prethodnicu buducih zahteva za razoruzavanjem UCK-a i\ili kao pretnju i drugim merama izolacije i slabljenja. Medju takvim merama moze biti i zeleno svetlo srpskim snagama da preduzmu nove oruzane akcije, mozda manjih razmera od onih koje su bile preduzete proslog leta.

Medju albanskim politicarima govori se ovih dana o mogucem kompromisu u cilju postizanja nekog minimalnog unutaralbanskog jedinstva i jedinstvenog istupanja u buducim pregovorima. Demaci je kao kompromis predlozio uporedo stvaranje jedinstvene pregovaracke ekipe i drugih opstepolitickih i predstavnickih institucija. Predsednik Ujedinjenog demokratskog pokreta Rexhep Qosja pristao je na stvaranje jedinstvene albanske pregovaracke ekipe pod uslovom da ona bude rezultat politickog dogovora. To znaci da Rugova i institucije mogu da budu deo te ekipe, ali ne i njegova kapa. Pre sadasnjeg duzeg boravka u inostranstvu, Rugova je rekao da Kosovu nisu potrebne nove institucije jer ono vec ima parlament, vladu i predsednika.

Po onome sto je poznato stavovi za postizanje makar i minimalnog unutaralbanskog jedinstva vrlo su udaljeni. Ali ne treba iskljuciti promene u poslednjem trenutku. Mnogo sta ce zavisiti od toga sta ce uraditi Amerikanci. Vremena nema, a svaki dogovor koji ne bi obavezivao sve Albance, pre svega Demacija i UCK, smatra se da bi unapred bio osudjen na neuspeh ili da treba da se sprovede silom oruzja. Medju albanskim akterima i posmatracima ima procena da je sve ovo nedomisljena i zbrzana improvizacija nakon neuspeha visemesecnog diplomatskog posredovanja, cak panicna reakcija na ubrzano pogorsavanje stanja na terenu i priblizavanje proleca za kada gotovo svi predvidjaju obnovu ratnog sukoba, verovatno na celom kosovskom prostoru.

Fehim REXHEPI