ZAHTEVANJE REPUBLIKE

Vojvodina

AIM, PODGORICA, 24. 12. 1998 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Autonomija vise nije dovoljna, Vojvodina mora biti republika federalne Srbije. Postoji novo stanje, na staro se vise ne moze, treba traziti nova resenja, uz eticko nacelo "ono sto trazis za sebe moras dopustiti i drugom". Tako Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) obrazlaze svoj strateski "povratak korenima". Ideja je glasno vracena na scenu samo nekoliko dana posto su poslanicima ove stranke Nenadu Canku i Branislavu Pomoriskom i reformisti Ratimiru Svircevicu u blic proceduri, na osnovu kontroverznih dokumenata - za koje osteceni tvrde da su falsifikat - oduzeti mandati u Skupstini Srbije i time, jos jednom, obesmisljena ideja izbora.

"Samo federalna Srbija, sa republikom Vojvodinom moze biti stabilna drzava u regionu" kaze za AIM Nenad Canak, uz opasku da je Vojvodini stalno bila "moneta za potkosurivanje" zato sto se racuna s tim da je ovde svet miran, pa nece primetiti da su mu opljackali pare, pobili i rasterali mladost, stare doterali na prosjacki stap... "To vise nece moci, mi to, malo, necemo dati".

Dok redja elemente za opis stanja - da u Srbiji pravni sistem ne postoji, da ne postoje zakoni koji se odnose na sve, da u Skupstini Srbije nema, ne opozicije, nego cak ni drugacijeg misljenja od onog koje rezim sprovodi - Nenad Canak koristi sintagmu "sav jad parlamentarizma u Srbiji" i skupstinu opisuje kao "prosireni sastanak poslusnka raznih stranaka, koje imaju po naredjenju, da dizu ruku za ono sto Vlada odluci". Time odgovara i na pitanje: zasto autonomasi odustaju od autonomije. Federalisticka inicijativa polazi od teze da su za trajne i stabilne politicke odnose, na Balkanu osobito, potrebni jasni pojmovi, a da su autonomije u praksi cesto samo prelazna faza - ili ka njihovom ukidanju, ili ka vecoj samostalnosti - a sam pojam neodredjen i podlozan tumacenju. Pri tome onaj sto daje misli da daje previse, a onaj ko dobija smatra da je dobio premalo.

Ideja o Vojvodini kao republici sadasnje ili neke moguce federacije nije nova. O njoj se u Vojvodini uglavnom nije govorilo ni preterano glasno ni politicki artikulisano, ali je postojala. Istrazivanja javnog mnjenja su belezila visok procenat (cak i do 20% u junu, odnosno 17,5% u avgustu prosle godine) onih koji smatraju da Vojvodina treba da bude federalna jedinica savezne Jugoslavije. Taj procenat se menjao i, prema novembarskoj sondazi, 12 odsto Novosadjana misli da Vojvodina treba da bude samostalna u SRJ. Zanimljivo je da gotovo svaki peti stanovnik Novog Sada misli da Vojvodina treba da ima ono sto je imala po Ustavu iz 1974, a tada je bila, autonomna u Srbiji i konsitutent SFRJ. Samo tri odsto misli da autonomiju treba potpuno ukinuti, 15,5% smatra da nista ne treba menjati, a svaki deseti ne zna odgovor na pitanje o sadasnjim i mogucim nadleznostima pokrajine. Po istrazivanju agencije "Scan", sedam od deset Novosadjana trazi vise autonomije za pokrajinu, a svaki treci bi voleo ekonomski samostalnu Vojvodinu.

Trebalo je da prodje gotovo deset godina da ravnicarski usporena Vojvodina savlada "strah od autonomije" usadjivan sistematicnim diferencijacijama posle dolaska Slobodana Milosevica na vlast u Srbiji, da se relativizuje pogrdno zancenje reci "autonomas" i da Vojvodjani kolko tolko shvate da je oduzimanjem autonomije pokrajina detaljno osiromasena, posluzivsi kao otvorena ostava iz koje se uzima sve, a vraca na kasicicu. Cetiri "automomaska" poslanika u skupstini Srbije, i pored masovnog bojkota poslednjih republickih izbora, rezultat su formirane svesti o pogubnim posledicama centralizacije republike.

Nova ideja na politickom trzistu bice test i za mnostvo "unutar opcije": od reformista Mileta Isakova do ljudi okupljenih u veoma raznolik Vojvodjanski pokret kojim dominira Vojvodjanski klub i ciji je spiritus movens nekadasnji komuninsticki funkcioner Zivan Berisavljevic i nekoliko politickih ljudi bliskih njemu po idejama, a i po godinama, i koji je vec izjavio da "nije vazno kako se nesto zove, nego sta sadrzi". Ako bude ikakve unutrasnje polemike o ovoj temi ona se moze ocekivati vise u imenovanju nego u definisanju oblika drzavnosti koji garantuje pravo na samostalno odlucivanje o razvoju i novcu, odnosno da li je autonomija dovoljan garant za to, ili danasnja Srbija trazi strozije kriterijume. Za ocekivati je da ce, u nekom buducem merenju specificnih tezina, autonomaska opcija biti "meksa" varijanta istog.

Vojvodini se, naime, dogodilo da su sve stranke pocele da lice jedna na drugu - svi koji nisu uz rezim su, manje ili vise, autonomasi, a na izborima, ako misle da glasaju za opoziciju Vojvodjani zaokruzuju sve gde pise "Vojvodina". Kad je pokrajinski odbor Djindjicevih demokrata ponudio letos ideju referenduma o ekonomskoj samostalnosti Vojvodine, to je dozivljeno i kao neka vrsta eufemizma za rec koja nije izgovorena. LSV, ocito, racuna na profit iz ovog provociranja ideja. Dobitak je i to sto ce se - razlikovati.

Federalisticka provokacija je, bez sumnje, upucena rezimu, ali i drugima. Manje, mozda, onom sto se nekad smatralo opozicijom u Srbiji i sto je opstajavalo razradjujuci prezvakane nacional-teme rezima ili se takmiceci s njim u nacionalizmu da bi zavrsilo u njegovom predsoblju. Vise, mozda, novim opozicionim savezima u Srbiji.

Milena Putnik (AIM)

antrfile

VOJVODINA IMA...

Vojvodina se prostire na 21.506 kvadratnih kilometara plodne ravnice, sto je vise od Crne Gore, skoro kao Slovenija ili Makedonija, a vrlo blizu polovini povrsine Holandije, Svajcarske ili Danske. Imala je (1991) 2.012.517 stanovnika priblizno koliko Slovenija i Makedonija. Tradicionalno je imigraciono podrucje s najvecim procenatom gradskog stanovnistva u Jugoslaviji. Primila je tri cetvrtine izbeglica posle svih ratova u kojma "Srbija nije ucestvovala". Po nacionalnoj raznolikosti svog stanovnistva (27 nacionalnosti) predstavlja svojevrstan etnicki fenomen. Ima 1.628.000 hektara obradivog zemljista; daje 64% jugoslovenskih trzisnih viskova psenice, 73% kukuruza, 72% secerne repe, 84% suncokreta i soja. Ima oko 1.400 plovnih kilometara - Dunavom, Tisom, Savom, Tamisem i kanalom Dunav-Tisa-Dunav.

Kome pada rejting

U novembarskom istrazivanju Scana od 19,7% Novosadjana koji su ranije glasali za Milosevicev SPS, sad bi im glas dalo samo 16,8 odsto. Velik i temeljan pad poverenja beleze radikali (SRS) - 58 odsto njihovih biraca ne bi ponovo danas glasalo za SRS, a i odnos prema V. Seselju se promenio. Polovina ispitanih ga stavlja na negativnu listu politicara, samo cetvrtina na pozitivnu. LSV bi danas dobila 0,9 odsto glasova vise nego ranije.