TERET BEZBEDNOSTI U RUKAMA NATO!

AIM Skopje, 23.12.1998

Desetak dana nakon oficijalnog pocetka misije snaga za izvlacenje eventualno ugrozenih verifikatora OEBS-a na Kosovu, koji je u Kumanovu oznacio komandant juznog krila NATO pakta, general Dzejms Ellis, njihov broj na teritoriji Makedonije je vec dostigao dve trecine od planiranih 1.800 vojnika, odnosno 1200. Francuske snage, koje su medju prvima pocele dolaziti u Makedoniji oko desetog decembra, do sada su dostigle broj od 800 vojnika, sto je i razumljivo s obzirom da je dogovoreno da oni sacinjavaju polovinu od ukupnog broja. Prema izjavama iz Brisela broj "ekstraktora" ce biti kompletiran do kraja ove godine, ili eventualno prve nedelje sledece godine. Nakon italijanskih i njemackih, francuzima su se pridruzili i 150 britanskih vojnika, ciji je kontingent stigao tokom 19 i 20 decembra, a koji ce zajedno sa italijanskim i holandskim vojnicima biti smesteni u blizini skopskog aerodroma Petrovec. Sto se tice stacioniranja trupa, Francuzi su smesteni u specijalno za njih opremljenoj kasarni jos u vreme kada se "nije znalo" hoce li (sada vec bivsa) makedonska vlada prihvatiti ove snage. Ova kasarna, koja se na neki nacin racuna i kao glavni centar snaga za izvlacenje, nalazi se u Kumanovu, grad na samoj granici sa SRJ, dok su nemacke snage smestene u Tetovu, gradu na zapadu Makedonije. Ova tri grada, Skopje, Kumanovo i Tetovo, prostiru se na liniji istok-zapad paralelno sa makedonskom drzavnom granicom prema SRJ odnosno Kosovu i pretstavljaju idealne tacke za brzu akciju u bilo kom delu Kosova u najkracem mogucem roku.

Prihvat ovih snaga, u kojima inace nema Amerikanaca, sto pretstavlja iznenadjenje i razlog vise za sirenje "konspirativnih teorija" svih vrsta, ipak nije protekao tako glatko, kao sto se i moglo ocekivati. Ovih dana skopski hoteli su bukvalno pretvoreni u "kasarne". Tamo su se smestili italijanski i britanski vojnici, i oni ce tu provesti najmanje dva meseca, sve dok se ne opreme objekti za smestaj u blizini skopskog aerodroma. Medjutim, to ni izdaleka nije najveci problem sa kojim se suocava nova vlada zbog dolaska NATO snaga za izvlacenje. Ozbiljne dileme je izazvala izjava jugoslovenskog predsednika Milosevica za "Vashington Post" u kome je najavio da ce svako prelazenje jugoslovenske granice od strane "ekstraktora" biti tretirano kao agresija i da ce se skladno tome i odgovoriti. Ova pretnja u Makedoniji je izazvala dodatnu uznemirenost, a ponegde i pravi strah, posebno od moguce srpske odmazde kada strane trupe jednoga dana budu otisle. Miloseviceva izjava je u politickim kuloarima u Skopju bila protumacena kao opomena da ce odmazda biti usmerena upravo prema zemlji sa cije teritorije bi Nato-vojnici "ugrozili" teritorijalni integritet SRJ, odnosno prema Makedoniji cije granice Beograd do dan danas nije priznao. U odbrani makedonskih stavova, pored predsednika Gligorova koji je jos jednom ponovio poznate stavove da je Makedonija prihvatila snage za izvlacenje zbog njihovog humanitarnog i mirovnog karaktera i posto su one u suglasnosti sa dogovorom Milosevic - Holbruk, ustao je i prvi covek makedonskog ministarstva odbrane Nikola Kljusev, inace svojevremeno prvi premijer samostalne Makedonije. Nakon povratka iz Brisela, gde je ucestvovao na ministarskom sastanku drzava clanica NATO i Partnerstva za mir, Kljusev je na elegantan nacin "vruci kesten", o mogucem sporu ili cak konfliktu sa Beogradom, prebacio na teren NATO-a. U Skopje je Kljusev izneo stav "da cemo kao domacini sa citavom duznom paznjom biti dobri organizatori servisa jedinica NATO stacioniranih u Makedoniji", i pritom je naglasio "da citavu diplomatsku aktivnost sa nasim severnim susedom ostavljamo da vrsi NATO"! Drugim recima, prvi covek makedonske odbrane je izveo neobican potez koji Makedoniju stavlja u inferioran polozaj, ali istovremeno obezbedjuje mirniji san za tek ustolicenu vlast.

Iako se makedonska vlada distancirala od eventualnih akcija NATO prema jugoslovenskoj teritoriji, ona istovremeno pokusava da izvuce maksimum od davanja dozvole za prisustvo njenih snaga na teritoriji Makedonije. Pored ekonomskih efekata, koji se ocekuju preko investicija NATO u renoviranju starih i gradjenju novih vojnih objekata i uvodjenja savremene infrastrukture, posebno na polju komunikacija, koje ce u svakom slucaju ostati na teritoriji Makedonije, nova vlada ubrzano radi na tome da NATO prihvati ulogu garanta bezbednosti zemlje. Kao ilustracija ovakve mogucnosti, ovih dana u Skopju su se pojavile spekulacije da ce vlada zatraziti ukidanje misije UN, Unpredep, ciji mandat zavrsava 28 februara sledece godine. U misiji UN u Skopju za sada ne komentiraju ove spekulacije, ali indikativno je to sto tri meseca nakon odlaska sa duznosti civilnog sefa misije, jos nije naznacen njegov naslednik i izgleda izvesno da nece ni biti imenovan. Druga znacajna indikacija o realnoj mogucnosti da Unpredep bude "otpusten sa duznosti cuvara stabilnosti" Makedonije i zamenjen NATO snagama i politickim garancijama je i to sto, iako je broj mirovnjaka trebao biti dopunjen za 300 vojnika jos ove jeseni, to do sada nije ucinjeno!

Mogucnost da NATO preuzme ulogu garanta stabilnosti Makedonije indirektno je najavio i novi premijer, Ljubco Georgievski, koji je davanje dozvole za dolazak NATO-snaga uslovio potpisivanjem Memoranduma za saradnju izmedju Skopja i Brisela, koji bi mogao biti i konkretan dogovor. Iako se za sada o tome javno ne govori, koreni ovakve mogucnosti trebaju se traziti jos u vreme kada su se Rusi uporno suprotstavljali ideji za produzivanje mandata Unpredepa i otvoreno pretili stavljanjem veto-a na takvu odluku. Sve dosad ovaj veto nije upotrebljen, ali i bivsa makedonska vlada je prilicno glasno razmisljala da sudbinu stabilnosti zemlje preseli iz Nju Jorka u Brisel, gde Rusi nemaju uticaj, a jos manje pravo veta. Zamena Unpredepa NATO-m, pri cemu bi saradnja sa ovim zadnjim bila potkrepljena i konkretnim dogovorom bez mogucnosti uticaja srpskog sponzora Rusije, Makedonija bi resila i strah od srpske odmazde u slucaju da "ekstraktori" moraju upraznjavati aktivnost zbog koje su i poslani na teren. Za sada se cini da ova mogucnost ima realne izglede da se ostvari, ali glavna rec ce ipak pripasti Briselu koji je u izvesnoj prednosti. Posto su trupe vec na terenu, mogucnost od ucene sa makedonske strane su minimalne, sto znaci da ce sada na delu nastupiti = dobra volja. Do sada su "euro-atlantske" snage uvek bile blagonaklone prema Makedoniji, a hoce li i ovog puta biti takve ipak ostaje da se vidi.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI