FABRIKOVANJE PODRSKE

Slabi li Milosevic

Ukupno cetiri gromoglasne kampanje podrske predsedniku SRJ u poslednjih osam meseci nagovestavaju da se on mozda ne oseca bas najbezbednije

AIM, PODOGORICA, 20. 12. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Stavovi Slobodana Milosevica izraz su narodne volje;Predsednik Milosevic izrazio najdublja patriotska osecanja gradjana svoje zemlje; Puna podrska - tri su naslova objavljena samo na jednoj stranici beogradske Politike 16. decembra. Ko zna koliko stotina puta ponovljene konstatacije da predsednik govori dusom svih cestitih gradjana Jugoslavije trebalo bi da predstavljaju izraz opstenarodne podrske koju je Milosevic zavredeo time sto je dao intervju Vasington Postu i Njusviku, i to u jeku valjda najzesce antiamericke kampanje koju njegov rezim orkestrira u poslednjih deset godina.

Predsednik je sam inicirao taj intervju objavljen 13. decembra u Postu i nekoliko dana kasnije u Njusviku - sto je posebno zanimljivo, s obzirom da je poznato da je Milosevic za deset godina vladavine dao svega nekoliko intervjua kako domacim (rezimskim, razume se), tako i stranim medijima. To je beogradskom nedeljniku Vreme potvrdila Lali Vejmut, novinar koja je intervju pravila, objasnivsi da ju je nazvao jedan prijatelj u Njujorku i sugerisao da ode u Beograd, jer je Milosevic spreman da razgovara.

Predsednikov cilj je, izgleda, bio dvojak. Prvo, da pokaze cvrstinu domacoj javnosti koja sve glasnije suska da je izdao Kosovo, rekavsi da je ta pokrajina srpska i da ce tako i ostati. Usput je trenirao strogocu i po ostalim spornim pitanjima

• skandaloznim zakonima o informisanju i univerzitetu, na primer. S druge strane, dok se Milosevicevi dvorjani busaju u patriotske grudi izjavljujuci da plan americkog posrednika Kristofera Hila za Kosovo nije vredan pomena, sam predsednik u pomenutom intervjuu pomirljivo kaze da taj plan treba dograditi. Istovremeno sa proizvodjenjem antiamericke histerije koja povodom tragicnog ubistva sestorice nenaoruzanih mladica srpske nacionalnosti u jednom kaficu u Peci tumaci da je neduzne mladice koji su mirno ispijali sok ubila, zapravo, Amerika , Milosevic na novinarsko pitanje sta misli o Klintonu i njegovoj administracije znatno smirenije odgovara da SAD kao jedina svetska supersila ima jednu slabost, a to je da veruje da se sve moze resiti silom.

Dok su Post i Njusvik objavili skracene verzije dvoipocasovnog intervjua u kojem je Vejmut postavila ukupno 233 pitanja, Politika je - verovatno dobivsi magnetofonski zapis od samog Milosevica - objavila vise-manje integralnu verziju na citavih sest strana. Izvodi su objavljivani i emitovani u svim mogucim medijima, a lavinu podrske iz drzavnih medija nije uspela da istisne ni americko-britanska akcija protiv Milosevicevog prijatelja Sadama Huseina.

Ova udvornica ekstaza nadovezala se na slicnu, zapocetu

1. decembra Deklaracijom Skupstine SRJ kojom se osudjuju pritisci, pretnje i mesanje SAD u unutrasnje poslove SRJ. Kad je americki izaslanik Ricard Holbruk u oktobru tokom maratonskih pregovora u Beogradu ubedio Slobodana Milosevica da prihvati ustupke kakvi su retko kad trazeni od neke suverene zemlje (NATO spijunski avioni nadlecu ne samo Kosovo, nego i srpski vazdusni prostor 25 kilometara uz Kosovo uz obavezu da tokom tih letova budu iskljuceni radari protivvazdusne odbrane VJ, 2000 verifikatora OEBS mogu na sopstveni zahtev ici u patrole sa jugoslovenskim granicarima i policijom) - to ocigledno nisu bili pritisci i pretnje. Naprotiv, i tad su pro-rezimski mediji, bili preplavljeni zahvalnoscu i divljenjem prema predsedniku koji nas je spasao bombardovanja za koje je NATO pokazivao izuzetnu raspolozenost.

Pritisci, pretnje i mesanje u unutrasnje poslove SRJ otkriveni su i osudjeni kad su Amerikanci odjednom poceli nedvosmisleno da Milosevica proglasavaju za - kako neko rece - tehnoloski visak. Dzejms Rubin, portparol Stejt departmenta izjavio je, naime, pocetkom decembra da Miloseviceva moc slabi, da je on bio u centru svake krize u prethodnoj Jugoslaviji tokom poslednje decenije, odnosno da on nije samo deo problema. Milosevic jeste problem. Nekoliko dana kasnije, americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt je, povodom rezimskog udara na medije u Srbiji, tu Republiku smestila u drustvo sa Severnom Korejom, Libijom, Irakom i Kubom, ciji lideri pokusavaju da istinu vode na lancu, kao psa, da je dele kao komad hleba i da je modeliraju kao glinu. Zatim je u Briselu Olbrajtova od NATO saveznika zatrazila da podrze demokratsku opoziciju u Srbiji.

Nastupilo je sveopste uzasavanje ponasanjem svetskog serifa. Ogranak Jugoslovenske levice (stranke Miloseviceve supruge Mire Markovic) u Peci saopstio je da odbacuje svaki napad, ma od koga dolazio, na licnost predsednika Milosevica, dok su djakovicki Romi - prema Politici - obelodanili da im jos niko nije obezbedio uslove kao sto im je obezbedila Jugoslavija predvodjena Slobodanom Milosevicem.

U prolece ove godine gradjani Srbije su takodje bili bombardovani zahtevima da bezuslovno podrze Milosevica u trenutku kad se odlucio da raspise cuveni referendum o stranom ucescu u resavanju problema Kosova i Metohije. Posto su vrlo pretecim tonom za veleizdajnike unapred proglaseni svi koji bi se na referendumu eventualno izjasnili u prilog stranog ucesca, Milosevic je mogao da slavi masovnu podrsku svojoj politici. A onda je pola godine kasnije, izigrao takvu podrsku pristajuci da Amerikanci prakticno preuzmu resavanje kosovskog problema u svoje ruke. Bez obzira na nacin kojom predsednik Milosevic manipulise izreziranom podrskom, cinjenica je da bas ovako ucestalih izliva obozavanja mudrog rukovodstva nije bilo od kraja osamdesetih kad se Milosevic uspinjao na vlast. Dok oseca takvu potreba da potvrdi svoju moc - nesto s tom moci izgleda nije u redu. To se da nazreti i iz skandaloznog zakona o materijalnim privilegijama funkcionera nedavno izglasanog u Skupstini Srbije, kojim je Milosevic u stvari kupovao lojalnost poslanika (mada se dosad nije primecivalo da ta lojalnost slabi).

Kako je nedavno primetio Nebojsa Covic, nekadasnji funkcioner SPS i gradonacelnik Beograda (koji je demisionirao u vreme izborne kradje 1996. godine i presao u opoziciju) - Milosevicu predstoje teski dani. Posto su Albanci dosad bojkotovali izbore, vlast je mirno falsifikovala albanske glasove i tako sebi redovno obezbedjivala 40 ( od ukupno 250) mesta u srpskom parlamentu. Sad na Kosovu treba da se odrze izbori pod nadzorom OEBS. Zatim, sa svih strana se trazi odrzavanje vanrednih izbora na svim nivoima, takodje pod kontrolom OEBS. Pa kako ce ih onda rezim pokrasti? Zato se vlast u Srbiji sad protivi svim izborima, osim kosovskih na koje se vec obavezala. Uz to, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic, arhi-neprijatelj Milosevica i njegove zene, sve se bolje kotira u svetu - a Medlin Olbrajt upozorava predsednika SRJ da ni ne pomislja da na Crnogorce salje vojsku za sta ima odredjenih indicija. Mozda su Milosevicu dani zaista odbrojani, ali koliko tih dana ima - zasad je vrlo tesko proceniti. Jos je teze pretpostaviti kako bi njegov odlazak izgledao, a mozda najteze - sta bi se u Srbiji dogadjalo posle toga.

Roksanda Nincic (AIM)