ALBANIJA-BUGARSKA: MOST SA DVA ILI TRI STUBA?
Vec odavno su Tirana i Sofija uspele da uspostave i ocuvaju konstantan novo odnosa. Izmedju dve zemlje nema problema za resavanje. U prvim godinama dekade postkomunisticke tranzicije, na Albaniju se u Sofiji gledalo kao na uspesan primer. Poslednjih godina ove decenije uloge su izmenjene. Bugarska je ta na koju se gleda kao na primer uspeha.
Bez obzira na promene, uspehe ili neuspehe, obe zemlje su cesto hodale istim putem. Prioriteti su manjevise bili isti: priblizavanje NATO, uske veze sa SAD, zajednicke aspiracije za integrisanje u EU, ocuvanje delikatne ekvidistance sa balkanskim susedima, Tirskom i Grckom. Medjutim, dok je Bugarska uspela menjevise da uspesno prevlada krizu iz 1996. godine, Albanija je zapala u anarhiju i jos uvek ne uspeva da izadje na stabilan put razvoja.
Albanski predsednik Meidani je poslednjih dana posetio Sofiju, poseta kojoj je dat veliki publicitet u Tirani. Medjutim, u stvari albansko - bugarski odnosi su bili dobri i u vreme kada je u Albaniji vladao Berisa. 1993. godine, Albanija i Bugarska su potpisale Traktat o prijateljstvu i saradnji, prvi traktat koji je Albanija potpisala sa jednom balkanskom zemljom. Meidanijeva poseta bila je druga poseta jednog predsedika Albanije toj zemlji, sto se desilo samo u odnosima Albanije sa Turskom.
Balkanski most izmedju Tirane i Sofije je stalno funkcionisao. Ali, receno u terminima diplomastkog recnika, politicki odnosi izmedju dve zemlje izgleda da su bolji nego oni ekonomski. Dok je 1993. godine nivo trgovinske razmene dostigao sumu od 50 miliona dolara, aktuelno je taj nivo pao na pola, tj, 25 miliona dolara. Bugarska je peti po redu trgovinski partner Albanije. I zato, u susretima koji su bili predvidjeni tokom posete Meidanija, glavna rec se vodila oko podsticaja trgovinske razmene. U tom sklopu, reaktiviranje Zajednicke ekonomske, tehnicke i naucne komisije, liberalizacija izdavanja viza i konzularne olaksice za trgovce, smatrani su kao koraci koje treba dalje slediti obe strane.
Na albansko - bugarsko prijateljstvo se pozitivno gleda i van Balkana, cak i Evrope, tj., od strane SAD. U balkanskoj viziji jedine svetske super sile izgleda da Albanija i Bugarska predstavljaju dve zemlje kojima treba pruziti podrsku u njihovim moderiranim politikama i koje treba nadgledati ili ograniciti u njihovom eventualnom uticaju na malu Makedoniju, gde obe zemlje imaju svoje interese.
Bugarska i Albanija su bile prve dve zemlje koje su priznale Makedoniju kao nezavisnu drzavu, iako je Tirana imala problem prava Albanaca koji tamo zive, a Sofija problem makedonskog jezika koji ona ne priznaje. "Evropljani nas pitaju na kojem se jeziku sporazumevamo sa Gligorovim", rekao je Stojanov, ne bez humora albanskom predsedniku u susretu na Jalti u okviru crnomorske inicijative, gde ucestvuju i Albanija i Bugarska. Meidani i Stojanov su izbegli pitanje novinara oko poslednjih politickih promena u Makedoniji. "Mi smo razgovarali o nasim problemima i nije na nama da govorimo o nekoj trecoj zemlji", bila je to magicna formula koju su oni ponudili stampi. Medjutim, izgleda da politicke promene u maloj zemlji koja se nalazi izmedju Albanije i Bugarske nisu ostale van paznje sagovornika. U Tiranu, bez obzira na veoma dobre odnose koji su postojali sa Vladom Crvenkovskog, pozitivno je primljen dolazak na vlast Georijevskog. I ako bi se Georgijevski vise orijetisao prema Sofiji kao sto se pretpostavljalo, za Tiranu bi to bilo bolje nego ono sto se smatralo tajnom orijentacijom makedonske levice prema Beogradu.
Medjutim, da li ce zvanicna Sofija i dalje ignorisati glasove nacionalistickih sirena, cak i akademskih krugova koji predvidjaju i aneksiju Makednije u slucaju nekog krvavog konflikta na Kosovu i sire na Balkanu, krugova koji zele da integrisu ovakavo glediste i u doktrinu bezbednosti bugarske drzave? Da li ce Albanija i dalje podrzavati samo poboljsavanje nacionalnog statusa Albanaca u Makedoniji ili ce duvati u trube njihovog odvajanja? Ukljucivanje albanskih nacionalista u novu albansku Vladu predstavlja neku vrstu garancija za mir u albansko - makedonskim odnosima. Tirana je sazela svoje zahteve za prava Albanaca koji zive u Makedoniji u formuli koja predvidja "izgradnju civilne drzave umesto one nacionalne". S druge strane, zvanicna Sofija, u najmanju ruku za sada, izgleda da ne pomislja da vrsi neki uticaj preko nacionalista Gergijevskog, koji i ne izgledaju tako probugarski kao sto se mislilo.
Za obe zemlje je jedno sigurno. Topla i teska americka ruka na plecima starih balkanaca nastojace da zaustavi bilo kakvu vrstu agresivnih nacionalistickih tendencija koje se mogu pojaviti na horizontu. Pa bilo to i preuzevsi pod patronazom izgradnju Koridora osam ili pak izgradnju naftovoda americke kompanije AMBO, u pravcu Bugarska- Skoplje - Valona, kroz koji ce proticati 40 miliona tona bruto nafte, sto ce Bugarskoj doneti godisnju dobit od oko 37 miliona dolara, a Makedonija i Albanija ce imati upola manje. U funkciji ova dva regionalna ekonomska projekta, Koridora osam i naftovoda, polazu se nade i u razvoj bugarsko - makedonskih odnosa kao i onih albansko - makedonskih.
Dakle, izgleda da ce balkanski most Albanija - Bugarska dobiti i treci makedonski stub polazeci od tripartitnih ekonomskih interesa i pod prismotrom SAD koja je kada je rec o Makedoniji dokazala da ne popusta.
Arben KOLA