JUGOSLAVIJA NA POZITIVNOJ NULI

Optimizam bez pokrica

Sprovodjenje ekonomske politike jos nije pocelo, a njeni glavni ciljevi su stavljeni pod sumnju, i od strane ekonomskih ekspreta ocenjeni kao nerealni. Glavni razlog takvog odnosa prema ekonomskoj politici Savezne vlade potice iz zavisnosti domace ekonomije od odnosa sa spoljnim finansijskim i poslovnim svetom.

AIM PODGOGORICA, 17. 12. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Predsednik savezne vlade Momir Bulatovic je ostvarivanje ekonomske politike (koja predvidja porast drustvenog proizvoda za sedam odsto i koji bi u optimanlonm iznosu vredeo 17o milijardi dinara) protekle nedelje uslovio ukidanjem spoljneg zida sankcija, ponovnim uvodjenjem povlastica za jugoslovenski izvoz u zemlje Evropske unije i prestankom zabrane o stranom ulaganju u jugoslovensku privredu. U svega nekoliko dana, iz sveta su medjutim stigli su odgovori da nijedna od ovih pretpostavki saveznog premijera nece biti otklonjena. SAD su dale do znanja da ce spoljni zid sankcija zadrzati najmanje jos sest meseci, Evropska unija ne misli da uvede povlastice na uvoz jugoslovenske robe, a zabrana ulaganja i dalje ostaje na snazi.

Sve te okolnosti upucuju da ce jugoslovenska privreda biti suocena sa teskim uslovima privredjivanja, zbog cega je ugrozen ekonomski razvoj zemlje u celini. U ovoj godini, samo zbog ukidanja izvoznih povlastica jugoslovenski izvoz je izgubio oko 200 miliona dolara. Njegov planirani porast od 28,8 odsto je drasticno odstupio. Najnoviji podaci Instituta za spoljnu trgovinu pokazuju da je spoljnotrgovinska razmena Jugoslavije sa svetom u 11 ovogodisnjih meseci iznosila 6,958 milijardi dolara i povecana je za 1,9 odsto u odnosu na isti period prosle godine. Vrednost izvoza je 2,556 milijardi dolara (porast od 4,5 odsto), a uvoza 4,402 milijardi dolara (povecanje o,4 odsto).

Bez obzira na razmenu u decembru sigurno je da planirani izvoz na godisnjem nivou nece biti moguc, pogotovu sto je njegov u novembru iznosio 26,6 odsto. Jugoslavija je, doduse, smanjila spoljnotrgivinski deficit, ali to je postignuto smanjivanjem uvoza, a ne povecanjem izvoza. Svako smanjivanje uvoza za jugoslovensku ekonomiju ima velike posledice, jer je jugoslovenska privreda uvozno zavisna, pogotovu u energetskom pogledu. Tako na primer kad rade fabrike za proizvodnju vestackog djubriva nema gasa za grejanje i ostalu privredu, i obrnuto.

Prema statistickim podacima Jugoslavija obavlja spoljnotrgovinsku razmenu za 183 zemlje, ali s vecinom drzava ta razmena je simbolicna i ne prelazi 17 miliona dolara. U 45 zemalja nije izvezeno nista, pa se prava ekonomska saradnja svodi na manje od 10 zemalja u koje je izvezeno robe vrednije od 100 miliona dolara. Jugoslovenski izvoz se pretezno sastoji od sirovina. S obzirom da im je cena ove godine pala, a prognoze ne najavljuju povecanje jugoslovenski izvoz ce nastaviti da gubi na tim poslovima.

Zbog unutrasnje i spoljne politike, koju rezim objasnjava nastojanjem da sacuva nezavisnost zemlje, Jugoslavija se ne uklapa u medjunarodne standarde, pa joj je medjunarodna zajednica uvela ogranicenja na podrucju ekonomije. Njeno clanstvo u MMF, Svetskoj banci i Svetskoj trgovinskoj organizaciji je suspendovano. Privreda bi morala 51 odsto novostvorene vrednosti da plasira na svetsko trziste da bi ostvarila neophodna devizna sredstva za ekonomski oporavak i razvoj. Da bi samo uposlila svoje kapacitete, njoj su svake godine potrebne oko 2 milijarde svezeg deviznog kapitala.

Jugoslovenski rezim je prisiljen da se okrene prema nesigurnim izvorima sredstava. Jedan predstavlja inostrane kupce, koji, i pored zabrane ulaganja, koriste tesku ekonomsku situaciju u zemlji, da kupe rentabilne fabrike, poput cementara. Drugi izvor je okrenut prema domacem stanovnistvu, kome su nametnute takse, porezi i druga davanja ne bi li se prikupio novac za privredu i izmirenje najnuznijih socijalnih potreba. Poslednji paket, nameta na gradjanstvo izglasan u republickoj skupstini Srbije "tezak" je sest milijardi dinara.

Na nedavnom skupu jugoslovenskih bankara upozoreno je da privreda SRJ duguje bankama vise od 200 milijardi dinara, sto je opet vise od procenjenog drustvenog proizvoda zemlje za iducu godinu. Silan privredni dug ugrozio je i sam bankarski sistem, pogotovu sto je vec sada izvesno da je dug nenaplativ posto privreda nije nije u situaciji da kroz proizvodnju vrati podignute kredite.

Strahujuci od socijalnih nemira politicke strukture, nemaju smelosti da se upuste u avanturu ukidanja nerentabilnih firmi koja bi ih mogla kostati opstanka na vlasti.

Prema oceni Borke Vucic, jedne od naujuticajnih bankarskih figura u srpskom bankarstvu neizmereni dug od 200 miijardi dinara predstavlja vece ogranicenje za ostvarivanje postavljene ekonomske politike od spoljnjeg zida sankcija. Generalni direktor "Jugobanke" Milos Milosavljevic zatrazio je od centara odlucivanja da odluce sta ce se ubuduce kreditirati: da li pripreme za izvoz ili sam izvoz. Dosadasnja iskustva pokazuju da su mnoge firme uzimale povoljne kredite za izvoz, koje kasnije nisu realizovale. Iako su gubici u privredi pet puta veci od dobiti, nerentabilne firme i dalje opstaju, jer je u njima zaposleno mnogo ljudi.

Podbacaj u ostvarivanju ovogodisnje ekonomske politike reflektovao se na povecanje broja nezaposlenih, iako se broj onih koji ne rade, a vode se kao zaposleni, nije bitnije promenio. Opasnost se nadvila i nad 1,250 miliona penzionera, kojima ce u iducoj godini biti smanjene penzije za 20,9 odsto ukoliko se primeni nova metodologija odnosa plata i penzija. Nova metodologija obuhvata i "zaposlene" radnike koji ne dobijaju platu. U tom slucaju penzije, koje prate sudbinu plata moraju da se smanje. I dok celni ljudi Srbije i Jugoslavije sa puno optimizma govore o ekonomskom razvoju u iducoj godini ekonomisti, okupljeni na svom tradicionalnom godisnjem skupu, salju poruku u kojoj izrazavaju nadu da ce vlast pokazati veci smisao za uvazavanje nauke, odnosno da ce, vec sada korigovati projektovanu ekonomsku politiku u skladu s realnim mogucnostima.

To prakticno znaci da postavljeni ciljevi spadaju u sferu politicke kampanje vlasti, dok, u stvarnosti, nema nijednog oslonca koji obecava bilo kakav razvojni pomak.

Ratomir Petkovic(AIM)