Kritike iz Brisela

Ljubljana Dec 16, 1998

U Sloveniji jos uvek traju polemike podstaknute kritikama koje je Evropska Komisija nedavno uputila Sloveniji, a sve zbog sporog prihvatanja evropskog zakonodavstva i brojnih problema nasledjenih jos iz vremena raspada bivse SFRJ.

Ljubljana, 16.12.1998

Pre nesto manje od jedne decenije slovenacki politicari i biznismeni svakodnevno su punili po dva JAT-ova i dva aviona Adrie Airways (u proseku) za Beograd. Danas tih letova vise nema, a umesto njih pojavili su se letovi za Brisel, koji su svakim danom sve iskorisceniji. Bas zato je Ljubljani tesko pala kritika upucena na racun slovenackog politickog vrha iz sedista nadlezne Evropske komisije; recena Komisija imala je zadatak da proveri kako se pridruzene clanice Evropske Unije spremaju da usklade svoje zakonodavstvo sa evropskim; rezultati su bili porazavajuci, posebno zato sto su negativnu ocenu dobile dve najperspektivnije potencijalne nove clanice Unije - Slovenija i eska.

Ispostavilo se da ima mnogo primedbi na racun Slovenije. Evropski komesar Van den Bruk zakljucio je, izmedju ostalog, da Slovenija i dalje kasni sa uvodjenjem poreza na dodatnu vrednost; i ne samo to - upravo Slovenija ce biti poslednja drzava iz kruga prve grupe kandidata za punopravno clanstvo u Uniji, koja je zaobisla sve rokove i porez na dodatnu vrednost uvodi tek od 1. januara naredne godine. Negativno je ocenjeno i sporo resavanje otvorenog teritorijalnog pitanja izmedju Slovenije i Hrvatske. injenica je da ce jednog dana granice Slovenije predstavljati spoljnu medju Unije, sto je dovoljan razlog da Brisel sa nestrpljenjem iscekuje da Ljubljana povuce efikasne poteze. Nista cudno sto se Slovenija oseca sateranom u cosak: ôUkoliko bi potpuno definisana granica u Piranskom zalivu predstavljala uslov za ulazak Slovenije u EU, onda bi moglo da se desi da Slovenija postane zarobljenik odnosno talac Hrvatske, koja bi na najrazlicitije nacine mogla da odugovlaci sklapanje sporazuma,ö ocenjuje Delo. Da sve bude gore, Slovenija je zaradila packu i zbog odugovlacenja sa reformom u javnoj upravi, sporog rada sudstva kao i zbog nepodmirenih dugova koje od slovenackih drzavnih banaka potrazuju stedise iz drugih republika bivse Jugoslavije.

Komisija je negativno ocenila i napore Slovenije da uskladi svoje zakonodavstvo sa evvropskim, sto je posledica cinjenice da se svaki zakon u parlamentu cita po tri puta, pre nego sto se predje na glasanje. U slovenackim drzavnim organima trenutno ceka da predje uobicajen proceduralni put oko 70 zakona vezanih za prihvatanje evropskog zakonodavstva. Usvajanje svakog pojedinacnog akta je mukotrpno i veoma dugo; tako je, na primer, vladin Ured za evropska pitanja jos pre mesec dana predlozio Drnovsekovom kabinetu da po ubrzanoj proceduri prihvati dvanaest novih "evropskih" zakona. Vlada se, medjutim, do sada odlucila samo za tri, a onda je naporima za brzinom zavrsni udarac zadao parlament, koji je ovo pitanje uvrstio na dnevni red sledece sednice, na kojoj ce se voditi rasprava i o slovenackom budzetu. Nervoza briselske administracije postaje razumljiva kada se pogleda koji su zakoni po sredi

Zakon o pravu vlasanistva nad nekretninama za strance, Zakon o zastiti prirode i Zakon o zastiti kulturnog nasledstva. Zajednicki imenitelj su im ogranicenja, kojim drzava pokusava zaobilaznim putem da zastiti sto veci deo slovenackih nekretnina - kako u pogranicnom pojasu, tako i u kulturno ili prirodno izuzetnim podrucjima.

Predoceni manevar je za stroge "verifikatore" iz Evropske Unije, koji ocenjuju samo usvojene, a ne i zakone koji su se ôzaglaviliö u proceduri - daleko od pozeljnog. Zato je Komisija, inace najvazniji strucni organ Evropske Unije, ocenila da Slovenija, za razliku od eske koja je postigla ôograniceni napredakö, u priblizavanju pravilima Unije - ônije napredovalaö.

Najtezi problem je svakako zaobilazenje dogovora kojim bi se strancima, drzavljanima Evropske Unije, dozvolilo da kupuju nekretnine u Sloveniji, ali i losa regulacija pravila na unutrasnjem trzistu, izvrdavanje zatvaranja djuti fri sopova na granici sa Austrijom i Italijom te prevelika drzavna regulacija, odnosno - pomoc, domacoj privredi. Komisija Evropske Unije ocenila je da je nedopustiv propust, koji se vuce jos iz vremena raspada bivse SFRJ, cinjenica da Slovenija tolerise ogroman zaostatak u resavanju neresenog statusa oko deset hiljada stranaca bez drzavljanstva, te neresen polozaj oko 7.000 Roma. Drnovsek je za ovakvu grdnju iz Brisela pokusao da okrivi opoziciju, iako je ministar za Evropska pitanja Igor Bavcar, inace Drnovsekov partijski drug, priznao da je kritika dobrim delom opravdana.

Sloveniji je ostavljen rok od godinu dana da ispravi glavne nedostatke; vlada je vec najavila radikalne promene - pocev od poslovnika parlamenta, kako bi se omogucilo brze prihvatanje novih zakona. Ima, medjutim, komentatora, koji apeluju na nacionalni ponos i savest, tvrdeci da se iza evropske kritike kriju drugi, parcijalni interesi. Slovenija je, izmedju ostalog, kritikovana i zbog sporog uvodjenja pravila o upotrebi Interneta preko kablovskih sistema, sto je do dana danasnjeg u Evropi zakonom pokrila samo Belgija! Slican je slucaj i sa bescarinskim prodavnicama. Prema opstim pravilima Unije nijedna pridruzena drzava- clanica ne mora da zatvori svoje djuti fri sopove sve dok ne stekne punopravno clanstvo, sa izuzetkom Slovenije, a sve radi pritisaka iz Austrije. Stavise, ni sama Unija nije dosledna u vezi tog pitanja. Djuti fri sopove na drumskim granicama sa susedima jos uvek odrzava i Grcka, iako je clanica EU. Problem je sto se Slovenija tokom pregovora o pridruzenom clanstvu jednostrano obavezala da ce do 1. jula ove godine poceti sa zatvaranjem djuti fri sopova. Ucinjen je i poseban, dodatan napor u smeru koji propagira Evuropa (citaj - Bec), kada slovenacki parlamentarci nisu prihvatili amandman koji bi dozvoljavao izuzece slovenackih djuti fri sopova iz sistema ôtrosarinaö (posebnih poreza), uvedenog novim porezom na dodatnu vrednost. Na taj nacin ce slovenacki djuti fri sopovi biti manje konkurentski od zapadno- evropskih.

Sto naravno, nervira mnoge u Sloveniji.Tako ekonomist Bogomir Kovac upozorava: ôNije svejedno hocemo li da zatvorimo nase djuti fri sopove 2002-ge ili 2007-me godine, sto je mnogo verovatniji datum. Razlika nije mala i veoma precizno mozemo da izracunamo stetu koju cemo platiti kao drustvo, ukoliko prebrzo pristanemo na zatvaranje ovih trgovina. Prostom racunicom dolazimo do cifre od gotovo dve milijarde nemackih maraka prometa. Sa ovakvim nepromisljenim i servilnim konceptom priblizavanja Uniji odricemo se nekim empirijskim ekonomskim prednostima na racun politickih iluzija o brzem ulasku u Evropsku Uniju. Ukljucivanje u Evropsku Uniju mora da bude zadatak koji ima apsolutnu prednost, ali uz to moramo da zastimo nase vlastite ekonomske interese i da ocuvamo pravu meru uspravnosti. Bojim se da cemo u fazi pregovora o ukljucivanju u Evropsku Uniju, zahvaljujuci stetnim dogovorima izmedju Ljubljane i Brisela, prokockati mnogo vaznih ekonomskih potencijala,ö naglasava ekonomista Bogomir Kovac.

Kovac smatra da je problem u tome sto politicari sopstvenim delovanjem mogu da povecaju svoje licno bogatstvo, na racun stete koju ce zbog toga trpeti celo drustvo. ôPoliticar X, koji ucestvuje u pregovorima o pridruzivanju Evropskoj Uniji pristace na kompromis i iz licnog razloga, da se pridruzi briselskoj birokratiji... Kada se zalazemo za Internetovsko povezivanje vidimo da u parlamentu za to nema nikakvog zanimanja. Internet kao komunikacijski sistem nepopularan je za politiku, posto zbog niskih troskova ne donosi nikakvu korist. Problem politicke korupcije upozorava nas da moramo da posvetimo mnogo paznje smernicama za pregovore slovenacke delegacije sa Briselom. Posebno, kada se radi o spremnosti nasih pregovaraca da se odreknu od
znacajnih ekonomskih potencijala Slovenije,ö upozorava profesor ljubljanskog Ekonomskog fakulteta Bogomir Kovac. Uprkos Kovacevoj britkosti, cini se da slovenacka politicka elita ne mari za kritike iz podanickih redova; Briselska birokratija je za zvanicnu Ljubljanu personifikacija zemlje snova, a za snove nekada vredi nesto zrtvovati. Posebno ako se zrtvuje iz dzepa sopstvenih poreskih obveznika.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)