DEMACI: "ALBANCI NE ZELE ULEPSANO ROPSTVO"

(Za AIM Podgorica dopisnik iz Pristine)

Adem Demaci je poznat albanskoj, srpskoj i medjunarodnoj javnosti kao kosovski Mandela, dobitnik nagrade Saharov pocetkom '90.tih godina, bivsi predsednik Kosovskog odbora za zastitu ljudskih prava predsednik Parlamentarne partije Kosova, a sada kao politicki predstavnik OVK, koji je u zatvoru proveo skoro 28 godina (osudjen kao jedan od organizatora demonstracija od 1968. godine). Za AIM govori o svojoj novoj funkciji, sa kakvim se problemima suocava UCK, zaostravanju situacije na Kosovu...

AIM: Kakvi su Vasi odnosi sa Glavnim stabom UCK-a?

DEMACI: To su odnosi dubokog razumevanja. Nalazimo se na istom poslu. Ja ovamo radim da se kosovsko resenje postigne pregovorima, a oni tamo na svoj nacin. Ja kontaktiram uglavnom sa politickom upravom i sa upravom za civilne poslove Glavnog staba. Postoji i vojna uprava. Oni ne bi krili nista od mene, ali ja se malo razumem u vojne stvari i ne bi im mogao pomoci. Osim toga, treba da zastitimo jedan drugog. Ja zivim u Pristini i delujem legalno koliko je to moguce u kosovskim uslovima.

AIM: Vi neke od njih poznajete od ranije...

DEMCI: Malo i manji broj njih. To je generacija koja je odrasla i sazrela uglavnom posle 1981. godine. Pre toga, ja i moji prijatelji delovali smo u manjim ili vecim grupama, ziveli smo i radili za albansku stvar u drugacijim uslovima. Ja sam robijao oko 28 godina, prvi put sam uhapsen 1958. godine, dakle pre otprilike 40 godina. Ipak, to je bilo drugo vreme. Proces snazne evolucije u svesti Albanaca u prilog masovnog angazovanja i spremnosti na zrtvovanje poceo je kasnije, pre 20-tak godina i ovo je dovelo do ovoga sto imamo sada, odnosno unazad nekoliko godina. Dosla je nova generacija Albanaca, skolovana i svesna da ne moze dalje da napreduje u uslovima srpske represije koja se, vremenom, za sadasnje civilizacijske kriterije, pretvorila u neizdrzljivo ropstvo.

AIM: Ipak, imate neke svoje ljude.

DEMACI: Ne. Nemam ja tamo svoje ljude. Imam svoje prijatelje, drugove i poznanike, uglavnom medju delatnicima i borcima. Ima tamo i mojih prisnih prijatelja. U borbi za slobodu tokom rata poginulo je desetak mojih veoma bliskih drugova iz zatvora. Treba znati kakva su drugarstva iz zatvora pa pretpostaviti kako se osecam.

AIM: Cini se da je kontinuitet izmedju Vase i sadasnje generacije nesporan...

DEMACI: Da. Nema razlika u nasim ciljevima i u spremnosti na licno zrtvovanje za njihovo ostvarivanje. U stvari, zbog izmenjenih okolnosti, kod ciljeva morali smo da izvrsimo neke korekcije. Mislim na sirinu, odnosno ono sto se naziva ujedinjavanje svih Albanaca. To je ono sto svi mi moramo da prebolimo i da ostvarivanje tog cilja sagledamo u okvirima buducih procesa normalnih evropskih i balkanskih povezivanja i integracija. Ali, ropstvo Kosova pod Srbijom necemo trpeti ni po koju cenu. Za kosovske Albance to je biti ili ne biti. Mi smo poslednja kolonija u Evropi. Pod Srbijom, Albanci ce ionako nestati sa Kosova, odnosno bice proterani. Nasa sloboda nema alternativu.

AIM: U svetu, tu i tamo i ovde, govori se o albanskim naoruzanim grupama, a ne o...

DEMACI: Da, oni ne mogu da prelome u sebi rec UCK. Alergicni su jer im kvari racune i predstavlja prepreku za ostvarivanje raznih njihovih licnih i drugih ambicija i kombinacija. Ti lazni sveci ne mogu da zamisle da neko moze biti bolji od njih, a kamo li da na Kosovu deluje organizovana vojska sa tacno odredjenom strukturom i hijerarhijom od vrha do njenih najmanjih jedinica na terenu. Ne bih mogao da kazem da u tome nema teskoca. Ali, dajte mi primer vojnog pokreta u modernom svetu koji je uspeo da se profilise kao sto je to postigla UCK samo za godinu dana. Ona je profilisana i sazrela u vatri velikih bitaka. Strucnjaci UCK-a koji su bili ucesnici ratova u Hrvatskoj i u Bosni govore kako Srbi tamo nikada nisu preduzeli tako velike ofanzive, sa toliko ljudi i toliko modernog oruzja, kao sto su to ucinili tokom osmomesecnog rata na Kosovu.

AIM: Govori se o teskim propustima tokom sukoba, o nekoherentnosti u komandovanju, diletantizmu...

DEMACI: Znam za te price. Uz poznavanje nekih stvari i kao covek koji zivi ovde sa punim uverenjem mogu da kazem da spadaju u aktivnosti specijalnog rata protiv UCK-a i svih onih koji ozbiljno i iskreno uzimaju potrebu Albanaca za slobodom. Na zalost, u specijalnom ratu ucestvuju i neki segmenti albanskog pokreta. Zaslepljeni u unutaralbanskoj borbi za vlast i nespremni da bilo sta ucine za ostvarivanje slobode i nezavisnosti Kosova, u cemu su javno najgrlatiji od svih drugih, oni ne biraju sredstva u ocrnjivanju UCK-a.

AIM: I vani se govorilo o slomu i raspadanju.

DEMACI: Da. Vani se tako govorilo zbog nepoznavanja stanja ili zbog diplomatskih igara. Ali, ovde ne bi trebalo da bude ni jednog ni drugog. Da nastavim. Lako je govoriti o ratu iz toplih stanova Pristine. Svako je mogao i niko nije bio sprecen da da svoj doprinos. Ono sto ja mogu da kazem je to sto borba i nacin njenog vodjenja ne zavisi samo od jedne strane. Ustanak je bio masovan i moralo se voditi racuna o sudbini stanovnistva. Slom i raspadanje bila su prizeljkivanja onih kojima je UCK smetala. Oni ce to zeleti i dalje i ja sam uveren da se njihove zelje nece ostvariti. UCK je sada mnogo jaca u svakom pogledu.

AIM: Ima i tvrdnji o ucescu stranih placenika na strani Albanaca?

DEMACI: Ne mozemo da sprecimo sirenje zlonamernih prica. Sa nase strane to je jasno i cisto. Albanci vode oslobodilacki rat, imamo mnogo strucnjaka koji jos nisu angazovani zbog unutaralbanskih raskola i, pre svega, imamo mnogo, zaista mnogo Albanaca koji su spremni da se zrtvuju za svoju slobodu i nezavisnost Kosova. Nama nisu potrebni borci sa strane. Naravno, zelimo i cinimo sve da u svetu imamo sto vise prijatelja i od njih dobijemo sto vecu politicku i diplomatsku podrsku.

AIM: Strani posmatraci i verifikatori najvise krive UCK zbog krsenja primirja i ocenjuju da je ona jednako odgovorna za stanje na Kosovu kao i srpske snage...

DEMACI: Sta o tome mislim licno, kao Adem Demaci, odgovorio bih vam u samo malo recenica. Ali,... dobro, zadrzacu se samo na nekim cinjenicama. Tokom novembra, dakle za vreme primirja ubijeno je 23 Albanaca, a samo u 2-3 dana, pocetkom decembra ubijeno je 15-tak Albanaca. Neki su bili pripadnici UCK-a. Jednostavno su likvidirani od srpskih snaga u klasicnim akcijama atentata ili napada iz zasede. Za celo to vreme, prema nasim saznanjima, ubijeno je 6-7 srpskih policajaca od kojih su neki bili u civilnim uniformama. Zeleo bih i radim na tome da niko ne pogine, ali ne moze da se ne uoci velika razlika u brojevima. U kosovskim uslovima, to je veoma ilustrativan primer ukupnog stanja. Albanci se zlostavljaju, hapse, primenjuju se nad njima zverski oblici torture i kaznjavaju u montiranim sudjenjima. Zbog toga albanski muskarci ne mogu da koriste sredstva medjugradskog saobracaja ni magistralne puteve za snabdevanje ili za licne posete. Ne zelim nikoga da zamaram podacima, ali je rec o hiljadama Albanaca. Receno je da po dogovoru Milosevic-Holbruk toga ne bi trebalo da bude.

Ko ima oci i zeli da vidi i ko ima usi i zeli da cuje moze lako da oceni svaciju odgovornost. Sve se moze ilustrovati konkretnim neoborivim podacima o srusenim i spaljenim albanskim domovima, albanskim beskucnicima, sistematskom unistavanju stoke i rezervi hrane, otetim Albancima... Tokom ove godine ubijeno je ili masakrirano preko hiljadu i 830 Albanaca od kojih oko 90 odsto bili su civili. Lako se mogu videti i cuti svaciji vojni pokreti i pucnji po kosovskim gradovima, selima i putevima. Smesno je govoriti o nekom balansu u vojnom pogledu. Mislim da ovo sto sam rekao recito demantuje igre o jednakoj odgovornosti. Ocenjujem da je sve to sracunato na vrsenje pritiska nad Albancima da postanu popustljiviji.

AIM: Pomenuli ste malo pre otete Albance. I Srbi zale za svojima.

DEMACI: Skoro sam od stranih diplomata dobio jednu listu sa 98 srpskih imena koja je mogla da bude kraca bar za nekoliko njih cija je sudbina poznata. Za dvojicu znamo da su poginuli u borbama protiv UCK-a kao pripadnici policije, odnosno srpskih poluvojnih jedinica. Kao sto je poznato UCK je oslobodila 40-tak zarobljenih, odnosno uhapsenih Srba. Onih 35 iz Zocista kod Orahovca, medju kojima su sedmorica svestenika bili naoruzani. Ipak, jos tada, krajem jula, brzo su bili oslobodjeni. Interesovao sam se za sudbinu ljudi sa ove, poslednje liste i iz Glavnog staba UCK-a dobio sam odgovor da oni ne drze zarobljenog ili uhapsenog nijednog Srbina.

Duboko saosecam sa svima koji imaju svoje bliznje na ovim listama i ne znaju za njihovu sudbinu. Ali, politicari, diplomati i svakako mediji, moraju da primene isti arsin za sve. Vidim da se mnogo govori o nestalim Srbima, sto je u redu. Ali, ne vidim da neko van Kosova pominje sudbinu oko 770 Albanaca koji se vode kao nestali na listi pristinskog Odbora za ljudska prava. I ovi su ljudi i takodje i za njima ima ko da zali. Za neke je potpuno sigurno da je otet i odveden u policiju. Nijedan od njih do sada nije oslobodjen.

Ponovio bih da je nasa borba oslobodilacka i mi se ne ponasamo kao srpske snage. Glavni stab UCK-a i svi vojni komandanti na terenu svesni su da ubijanjem nenaoruzanih civila ne dobijaju nista, a nanose ogromne stete nasoj borbi za slobodu.

AIM: Vasa izjava - da bi se moglo prihvatiti kao privremeno resenje nesto sto bi bio status trece republike u stranim medijima je plasirana kao velika novina, a nije...

DEMACI: Da, nije. Ali, stranci uglavnom ne razumeju ili ne prate u kontinuitetu kosovske probleme. Jos pre nekoliko godina albanski politicki subjekti prihvatili su metod postepenog, odnosno privremenog resenja u ogranicenom periodu da bi se nakon toga obezbedilo nacelo samoopredeljenja za gradjane Kosova. Pod Srbijom Albanci su u celjustima morskog psa i nema im ni zivota ni opstanka na Kosovu. Zbog toga mi moramo da budemo veoma pazljivi i prema privremenom statusu.

AIM: Kako je definisan kosovski status u najnovijem americkom predlogu?

DEMACI: Lose. Najgore je to sto se Kosovo razbija kao drustvena, politicka i ekonomska celina i, bez obzira na formalni stav o njenom teritorijalnom jedinstvu, fakticki otvara put za njeno teritorijalno cepanje. Da ne govorim o drugim stvarima. Zbog toga ovaj predlog za nas ne moze biti ni osnova za pregovore. Mi znamo sta hocemo i sta mozemo i zbog toga smo pod srpskom okupacijom. Nama se moze nametnuti stanje slicno ovome, nesto kao dekorisana okupacija. Ali, svi treba da znaju da ono nije i nece biti resenje.

AIM: Najzad je obelodanjeno da su pregovori dosli u corsokak. Kako ce se nastaviti?

DEMACI: Pa, obelodanjeno je ono sto je bila istina tih pregovora tokom cele ove godine. Mislim na trazenje i iznalazenje politickog resenja. Sadasnja Srbija, Beograd nisu i ne mogu biti cinioci mira. Oni zive od ratova. S druge strane, iz iskustva je poznato da velike sile najvise ustupaka teze da izvuku od slabije strane, od zrtve.

AIM: Da li u to spada i sugerisanje velikih sila da sto pre zapocnu neposredni albansko-srpski pregovori?

DEMACI: Da. Kako mogu da zahtevaju direktne pregovore kada Beograd nije ispunio najveci broj zahteva koje su postavile same velike sile. Ne samo sto nije povukao svoje snage, nego dovodi nove i postavlja ih u pozicije neposredne spremnosti za nove vojne ofanzive. Vec sam govorio o (ne)slobodi kretanja i hapsenjima. Dodao bih tome pojavu sprecavanja Albanaca da se vrate svojim kucama u nekim mestima i posebno problem oslobadjanja svih politickih zatvorenika. Beograd ne misli ozbiljno i iskreno kada propagira pregovore. Sve u svemu bice vrlo tesko.

AIM: Mislite li pri tome i na prolece?

DEMACI: Svakako. Albanci nece dobrovoljno pristati na ulepsano ropstvo niti na bilo koji oblik poluropstva.

AIM Podgorica Fehim REXHEPI