OKRIVLJENI I SVEDOCI

Radisic, Mrksic i Sljivancanin pred Vojnim sudom u Beogradu

Ako dodje do krivicnog postupka i nepristrasnog sudjenja i Sud utvrdi da su okrivljeni krivi ili nevini, problem njihovog izrucenja Tribunalu u Hagu mogao bi biti skinut s dnevnog reda, a time i pretnje sankcijama SRJ, kaze dr Konstantin Obradovic, strucnjak za medjunarodno pravo

AIM, PODGORICA, 15. 12. 1998 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Trojica oficira JNA Mile Mrksic, Veselin Sljivancanin i Miroslav Radic konacno ce se naci pred sudom, ali ne u Hagu, vec u Beogradu. Oni ce biti saslusani kao svedoci 17. decembra u Vojnom sudu, u postupku protiv NN lica koji je pokrenuo vojni tuzilac radi istrage ratnog zlocina protiv ratnih zarobljenika iz clana 144. Krivicnog zakona SRJ. Rec je o krivicnom delu "ucinjenom u novembru mesecu 1991. godine, posle zarobljavanja veceg broja pripadnika paravojnih formacija Republike Hrvatske u vukovarskoj bolnici".

Ovi oficiri, cije izrucenje trazi Tribunal u Hagu, nece se, dakle, pred Vojnim sudom pojaviti kao okrivljeni, vec njihovo svedocenje treba da bude deo istrage pomenutog zlocina. Vojni sud u Beogradu, kojim predsedava pukovnik Radomir Gojkovic, uputio je zamolnicu Medjunarodnom krivicnom sudu za bivsu Jugoslaviju da mu dostavi spise i dokaze za ovaj predmet, a upucen je i poziv Tribunalu da njihovi predstavnici prisustvuju saslusanju.

Sud u Hagu, odbio je da dostavi dokazni materijal, ali je obavestio Vojni sud da ce predstavnici Tuzilastva doci u Beograd. Zamenik glavnog tuzioca Haskog tribunala Grejem Bluit izjavio je da su od SRJ zatrazene cetiri vize. Prema njegovim recima, iz dopisa Vojnog suda nije jasno sta je predmet istrage i kakav je status trojice oficira koji su u Hagu optuzeni za ubistvo oko 260 ljudi nesrpske nacionalnosti, koji su 20. novembra 1991. godine izvedeni iz vukovarske bolnice, pobijeni na poljoprivrednom dobru Ovcara, a potom buldozerom zatrpani u masovnu grobnicu.

Uoci saslusanja u Beogradu, Haski tribunal zvanicno je zatrazio da mu se prepusti postupak protiv trojice oficira. Pre toga, predsednica Medjunarodnog krivicnog suda Gabrijela Kirk Mekdonalds pozvala je Savet bezbednosti UN da izvrsi dodatni pritisak na Beograd za hapsenje i izrucenje oficira koje je svojevremeno nalozeno Rezoluciijom 1207. Svojim vetom Rusija je (8. decembra) sprecila osudu Jugoslavije zbog neizrucivanja okrivljenih za tesku povredu humanitarnog prava u Vukovaru. Naime, ruski predstavnik u SB Sergej Lavrov nije se saglasio sa predlozenim tekstom osude.

Optuznica protiv Radica, Mrksica i Sljivancanina napisana je u Hagu 7. novembra 1995. godine. Tadasnji glavni tuzilac Tribunala Ricard Golston je u optuznici detaljno opisao kako je izvrsen zlocin u Vukovaru. Prema tekstu ovog dokumenta, pripadnici JNA i paravojnih formacijama, pod komandom pomenutih oficira odveli su oko 260 ljudi iz vukovarske bolnice, cija se imena navode, na poljoprivredno imanje Ovcara. Prvo su ih nekoliko sati tukli, a zatim su ih, u grupama od deset do 20, prevezli na mesto izmedju Ovcare i Grabova, gde su ih poubijali. Nakon ubistva tela zrtava su buldozerom zatrpana u masovnu grobnicu.

Tuzilac konstatuje da su Mrksic, Radic i Sljivancanin svojim delima i propustima krivicno odgovorni za premlacivanja i ubistva, kojima je prekrsena Zenevska konvencija iz 1949. godine, ratno pravo i obicaji, cime je ucinjen zlocin protiv covecnosti. U optuznici se konstatuje da su pomenuti oficiri licno odgovorni za zlocine za koje se terete, a oni ukljucuju planiranje, podsticanje, izdavanje naredjenja, ili pomaganje i ucesce na neki drugi nacin u planiranju, pripremi ili izvrsenju zlocina. Optuzeni su, prema optuznici, odgovorni i po komandnoj odgovornosti.

Gotovo u svakom politickom pritisku na Slobodana Milosevica, medjunarodna zajednica, posebno Amerika, trazila je saradnju Jugoslavije s Tribunalom. Osim zahteva za izrucenja Radovana Karadzica i Ratka Mladica i imena trojice oficira bivse JNA su stalno bila na spisku. Luiz Arbur, glavni tuzilac Tribunala tim povodom je dolazila u Beograd i licno to zahtevala od Milosevica. Najdalji ustupak je ucinjen time sto je dnevni list "Politika" posle mnogo meseci zakasnjenja objavila javni poziv, upucen od Medjunarodnog krivicnog suda ovim oficirima da se predaju. U medjuvremenu, zavrseno je iskopavanje oko 200 leseva u Ovcari i identifikacijom je utvrdjeno da je rec o ljudima za koje se sumnjalo da su izvedeni iz bolnice u Vukovaru.

Iako Tribunal neprekidno poziva Jugoslaviju na ispunjenje obaveze za izrucenje okrivljenih oficira, po osnovu primata Medjunarodnog suda nad domacim, od toga, izgleda, nece biti nista. To je licno potvrdio Milosevic u nedavnom intervjuu "Vasington postu": "Mi ne mozemo da izrucujemo nase gradjane. Nikada nismo nameravali da ih uhapsimo i predamo Tribunalu. Nikada nije bilo dokaza o njihovoj krivici. Nase ministarstvo pravde je zatrazilo od Tribunala da pruzi dokaze o njihovim navodnim zlocinima. Nisu dobili dokaze. Da je bilo dokaza, bili bi uhapseni, ali bi im se sudilo ovde", rekao je predsednik SRJ.

Grent Nimen, jedan od tuzilaca Tribunala, rekao je nedavno, kako prenosi Beta, da suprotno medjunarodnom pravu i jasnim izricitim obavezama, SRJ tri godine otvoreno odbija da uhapsi i preda trojicu optuzenih oficira, a sada zapocinje postupak, koji je, u stvari, samo predstava za smanjenje pritiska na Beograd za predaju optuzenih i povod da oni javno izloze svoju verziju dogadjaja u Vukovaru. "Postupak pred Vojnim sudom u Beogradu je politicki motivisan i narucen", smatra Nimen.

Dr Konstantin Obradovic, strucnjak za medjunarodno pravo, medjutim, uveren je medjutim, da je predstojece saslusanje trojice oficira bivse vojske apsolutno dobar znak u pravcu pokretanja istrage protiv njih. On objasnjava da bez obzira sto se oni pred Vojnim sudom pojavljuju kao svedoci, ukoliko se bude postovalo domace krivicno zakonodavstvo nije iskljuceno da se utvrdi da postoje osnovane sumnje da su ti svedoci, ili druga lica, ucinili krivicno delo iz glave 16 KZ (teske povrede humanitarnog prava prema zenevskim konvencijama). Moze se pretpostaviti da ce u tom slucaju biti pokrenuta istraga i doci do podizanja optuzbe, kaze dr Obradovic.

Prema njegovom misljenju, ako dodje do krivicnog postupka i sudjenja i utvrdi se da je ono bilo nepristrasno, a sud utvrdi da su okrivljeni krivi ili nevini, problem njihovog izrucenja Tribunalu bice skinut s dnevnog reda, a time i pretnja sankcijama SRJ. On kaze da je pokretanje postupka trebalo da se dogodi mnogo ranije, jer su indicije da je zlocin izvrsen postojale jos od

1. godine: Haski tribunal je insistirao na izrucenju upravo zbog sumnje da nasi sudovi ne zele da sude, ili to ne mogu da urade na nepristrasan nacin, po pravilima procedure. Sudovi su bili duzni po medjunarodnom pravu, koje je jace od domaceg, da okrivljene za ratni zlocin izvedu na optuzenicku klupu i da su to uradili (kako u SRJ, tako i Hrvatskoj i u BiH) do osnivanja Medjuanrodnog krivicnog suda ne bi ni doslo. U svakom slucaju, napominje dr Obradovic, treba sacekati ishod postupka pred Vojnim sudom, neka okrivljeni oficiri budu i oslobodjeni krivice, pa cemo videti sta ce se dalje dogoditi.

Vesna Vujic (AIM)