SJAJ I BEDA "NOVE MAKEDONIJE"

AIM Skopje, 15.12.1998

Najveca novinsko-izdavacka kuca u Makedoniji dozivljava svoje najteze dane. Spolja se rusi pod teretom enormih gubitaka i dugova koji se po nekim tvrdnjama krecu i do tridesetak miliona maraka, njena privatizacija de fakto, uskoro najverovatnije i de jure, pretvorena je u prah. Izdanja, zbog nedostatka papira, izlaze u smanjenom tirazu, sa manjim brojem stranica. Nakon izborne kampanje u kojoj su njene novine prakticirale gebelsovsku uredjivacku politiku u korist Socijaldemokratskog saveza Makedonije i njenih koalicionih partnera i satanizirali opoziciju, koja je izbore dobila i sada je na vlasti, i unutra kuce raste otpor prema rukovodstvu i njenom generalnom direktoru i glavnom uredniku "Nove Makedonije" Pandetu Kolemisevskom ciji se odlazak vidi na vanrednoj akcionarskoj skupstini, zakazanoj za predzadnji dan ove kalendarske godine. Vec su u javnosti plasirane informacije po kojima prvi covek firme i njegovi najblizi suradnici, po onoj o brodu koji tone i pacovima, formirali privatnu izdavacku kucu s namerom da izdaju svoje novine. Dugi niz godina smatralo se, i tu nije bilo nikakvih dilema, da novinsko-izdavacka kuca "Nova Makedonija" ide u korak sa makedonskom drzavnoscu. Da i ironija bude veca, takav naslov nosi i monografija povodom njene 50-te godisnjice. Naime,"Nova Makedonija" je stvorena na kraju NOB-a, oktobra 1944 godine, u selu Gorno Vranovce, tamo gde se nalazio partijski i vojni vrh partizanskog pokreta i sve vreme dok je stari sitem postojao, ova je kuca, uz blagoslov partije i drzave, jedina izdavala gotovo sve sto je kao novina izlazilo u Makedoniji. Isto tako, ona je jedina imala suvremenu pecatnicu i monopolsku distributivnu mrezu. Kraj osamdesetih i pocetak devedesetih godina, koji su oznacili odlazak starog rezima, nisu narocito uzdrmale ovu imperiju. Stovise ogromna zgrada u centru Skopja, koja je svojevremeno gradjena kao Dom stampe, u celosti je pripala "Novoj Makedoniji", instituciji koja je i u novim drustvenim prilikama isla je u korak sa (sada novom) drzavnoscu.

Zbog svojevrsne pat pozicije nastale nakon prvih parlamentarnih izbora 1990, izdanja "Nove Makedonije" (tada jedini dnevni listovi "Vecer" i "Nova Makedonija", kao i novine, koje su tada izlazile tri put nedeljno -"Fljaka e vlazrimit"- na albanskom - i "Birlik" - na turskom, uz tek pokrenuti njus-magazin "Puls") kao da su dozivele svoj vrhunac. Oslobodjeni uticaja i mesanja starih komunista koji su napustili politicku scenu, bez novog dominantnog gazde koji bi preuzeo njihovu ulogu, izdanja "Nove Makedonije" imale su priliku da se profesionalno bave zanatom. Pokazalo se, medjutim, da novo politicko doba nije puno toga niti formalno promenilo. A novinari, pogotovo oni skoncentrirani u drzavnim monopolima, kao sto su bili "Nova Makedonija" i MRTV, prosto su zalili i hteli da vrate izgubljenu poziciju "drustveno-politickog radnika", znaci poziciju paralelnu sa politicarima s kojima bi zajedno, svako u svom domenu, gradili i novi sistem, na nacin kako su gradili stari. Naprosto, uloga posrednika izmedju onih koji su drzavu vodili i siroke populacije, koju treba usmeravati i kojoj treba objasnjavati sto to njene mudre vodje cine, bilo je nesto cemu makedonski drzavni novinari nisu mogli odoleti.

Pojava brojnih elektronskih medija nakon '90, kao i sramezljiva najava novih novina, instaliranje fondacija koje su se bavile stimulacijom nezavisnih medija, pocetak rada prve privatne rotacije i sl., nisu nimalo uzdrmale monopol starih drzavnih miljenika koji su i dalje ziveli na budzetskim jaslama. Stavise, od ustolicenja Socijal demokratskog saveza Makedonije i njegovih koalicionih partnera na vlasti, sve do nedavno odrzanih trecih po redu izbora i promene partija na vlasti, "Nova Makedonija", uprkos pojavi dvaju dnevnih listova na makedonskom i treceg na albanskom dnevnog lista izvan njene kuce, te uz pojavu nekoliko uticajnih nedeljnika, i dalje je bila neprikosnoveni gazda makedonskog stampanog medijskog prostora, a njeni celni ljudi mocni i uticajni do te mere da ih se i cak vlast bojala.

U takvom miljeu se dogodila i sumljiva privatizacija NIP "Nova Makedonije" u kojoj je udeo drzave procenjen na nesto vise od trideset procenata u novom akcionarskom drustvu. Formalno, zaposleni su uz paket akcija dobivenih "privatizacijom ala Ante Markovic" (nesto vise od 20 procenata) preuzeli obavezu da u naredih sest godina iz svog dzepa plate akcije do preuzimanja kontrolnog paketa. Drzavna Agencija za privatizaciju i nadlezna vladina komisija dali su svoj pristanak i kuca se formalno transformirala u akcionarsko drustvo. Muke su, medjutim, pocele nakon zadnjih parlamentarnih izbora. Bilo je jasno da ce, posle promene vlasti, neko iz kuce morati snositi konsekvence za agitatorsku uredjivacku politiku u korist SDSM i njenih tadasnjih partnera u vlasti. Mnogu su smatrali da ce zbog gebelsovskog tretmana tadasnje opozicije, neminovno doci do revansizma nove vlasti. Ali, pokazalo se da nova vlast nema nameru, bar sto se "Nove Makedonije" tice, mesati se u ono sto se tamo dogadja. Doduse, nekoliko puta ponavljane izjave novog premijera Ljubceta Georgievskog u tom duhu, dosle su nakon dogadjaja koji su nagovestili rusenje velike "Nove Makedonije" iznutra.

Pokazalo se da je rukovodstvo "Nove Makedonije" ucinilo nekoliko gresaka u koracima prilikom procesa privatizacije. Jedna od obaveza zaposlenih u "Novoj Makedoniji" bila je da u roku od dve godine od pocetka privatizacije uplate cetiri prve rate Agenciji za privatizaciju. Mada je u zadnjih nekoliko godina muku mucilo sa redovnom isplatom i onako niskih placa, i pored neplacanja doprinosa na iste, rukovodstvo je iznaslo formulu da akcije plati akcionarsko drustvo samo, a ne njegovi akcionari odvajanjem vlastitog kesa. Prakticno kuca je castila zaposlene koji su postajali vlasnici akcija za koje nisu dali niti denar. Ovaj potez naravno nije isao na stetu akcionara, ali... Dogodili su se izbori, doslo je do smene vlasti, a konkurentski mediji otkrili su nacin kako su placene dve prve rate. Rukovodstvo kuce, pri tom poslu, nije smatralo shodnim niti da ocuva formu i placanje prikaze kao odstupanje dela prihoda zaposlenih radi kupovine akcija, niti da obezbedi formalni pristanak radnika kojima je kupovala akcije. I jedno i drugo je suprotno zakonu o privatizaciji koji zabranjuje kupovanje akcija za zaposlene parama firme... Stvar se zakomplikovala kad "Nova Makedonija" nije uspela da obezbedi placanje sledecih dveju rata za akcije, a kao rezultat izbornih promena uzdrmana je i pozicija rukovodstva kuce. Odjednom je doslo do jasnog izrazavanja nepoverenja od strane zaposlenih koji nisu hteli da vlastita akcionarska prava prenesu na prve ljude kuce, niti da "post festum" daju svoj pristanak za vec izvrsene uplate na racun Agencije za privatizaciju. Dogodili su se i prvi nesposrazumi u dotada sloznom rukovodstvu: glavni i odgovorni urednik najtiraznijeg izdanja "Vecera" objavio je osamostaljivanje novina i zbog toga je ekspresno smenjen. I pojedini poslovni segmenti i neke rubrike u "Novoj Makedoniji" podigli su glas protiv prvog coveka firme Pandeta Kolemisevskog. Nadzorni odbor firme doneo je resenje kojim obavezuje Upravni odbor "Nove Makedonije" da raspise vanrednu skupstinu akcionera, sto je ovaj ucinio zakazavsi je za sam kraj godine (30,12). Prakticno, ako se postuje postojeci zakon o privatizaciji, "Nova Makedonija" nije privatizirana. Pitanje je dana kada ce to biti i formalno konstatirano i kada ce kuca opet biti vracena u status drustvenog preduzeca, a ocito je da unutar kuce puca po svim savovima. Sada je jasno da "Nova Makedonija" ima gubitak i dugove koji se krecu u rasponu od 13 (po navodima rukovodstva) do 27 (po tvrdnji nekoh medija) miliona maraka. Prakticno nema nade da ce neko izvana priteci u pomoc sa svezim novcem: mnoge jake firme koje su ranije davali finansiske inekcije "Novoj Makedoniji", a kojima ona duguje astronomske sume, sada nisu voljne da to cine, tim prije sto nema blagonaklone vlade koja bi ih na to prisilila, a ni banke nisu voljne davati kredite firmi koja grca u dugovima i koja se ocito raspada... Nova vlada sedi sa strane i izjavljuje da se nece mesati u kadrovsku politiku unutar kuce, ali jasno daje na znanje da ce svojim 30 i nesto procenata nastojati izvuci preuzimanjem stamparije ili distributivne mreze koje sada ima "Nova Makedonija" i koje su za nju jedini izvor svezeg novca.. Ovoj firmi ne ide u prilog i najava nove vlade da ubuduce nece finasirati stampane medije preko budzeta, vec da ce stvarati ambijent u kome ce novine moci lakse opstati na pazaru (nize cene stampanja, povoljnija distribucija, poreske olaksice...). Sve to kao da najavljuje da zadnji dani ovakve "Nove Makedonije" isticu nepovratno.

AIM Skopje

ISO RUSI