Takse na slovenacku robu

U Sloveniji je mnogo medijske prasine podigla vest da je jugoslovenska Savezna uprava carina uvela posebnu taksu za slovenacke kamiondzije.

Ljubljana, 11.12.1998

Zahvaljujuci poslednjem nametu, ovdasnji autoprevoznici na jugoslovenskoj granici moraju da plate visoku taksu bez obzira da li slovenacku robu voze za trziste u Jugoslaviji ili su u tranzitu, namenjeni u Makedoniju, Bugarsku, Grcku... pri cemu ionako moraju da plate i visok iznos osiguranja za svoja vozila. Tako vec nekoliko dana na granicnom prelazu sa Hrvatskom Bajakovo-Batrovci, kao i drugim srpskim medjunarodnim prelazima, jugoslovenski carinici zahtevaju od slovenackih prevoznika da plate taksu od 36.000 dinara, ukoliko se radi o manjim kamionima, odnosno - 60.000 dinara, ako je posredi sleper.

Drugim recima, prepusteno je raspolozenju carinika da odluci hoce li naplatiti taksu u visini od 6.000 nemackih maraka ili mozda do 10.000 nemackih maraka, po kamionu. Zvanicna Ljubljana priznaje neuspeh u pokusaju da sazna ko je predlagac i ko je uopste verifikovao ovu misterioznu odluku, posto nigde nije pronadjen pismeni trag niti je ista na tu temu objavljeno u sluzbenem listu ili kakvom drugom dokumentu u SRJ. Zato ovdasnji mediji ocenjuju da se ponovo radi o usmenom uputstvu Mihalja Kertesa, licnog prijatelja Slobodana Milosevica i clana Jugoslovenske levice, sto ce reci da je iza date politike volja jednog coveka ili, bolje receno, jedne familije.

Da se podsetimo - proslo je deset godina od kako je predsednica Socijalistickog saveza Srbije Radmila Andjelkovic propagirala bojkot slovenackih proizvoda u srpskim prodavnicama, a Srbija je neumorna u praktikovanju iste politike, ovog puta promocijom novog "carinskog rata" protiv Slovenije. Nije neobican cinizam komentatora ljubljanskog dnevnika Delo, koji na prvoj strani upozorava da je moguce putovati kroz Srbiju, ali - samo sa punim novcanikom.

Najnoviji zaplet na relaciji Beograd - Ljubljana nije prvi takav primer u poslednje vreme. O skoro istovetnom zamrzavanju slepera, opremljenih slovenackim fakturama, izvestavali smo i sredinom marta i krajem juna, ove godine; i tada je ukaz stigao diskretno, sa najviseg mesta, uz naredjenje sefa jugoslovenske carine Mihlja Kertesa, licno. Istovremeno je i Narodna banka Jugoslavije prestala da odobrava dokumente o izvozno-uvoznim poslovima izmedju slovenackih i jugoslovenskih preduzeca, bez kojih slovenacka roba ne moze da predje jugoslovensku granicu. Ujedno je jugoslovenska carinska uprava svim svojim carinarnicama poslala okruznicu sa oznakom "veoma hitno", kojom zabranjuje pokretanje carinske procedure za pristiglu slovenacku robu. Tada je taj ôprivremeniö emabrgo uspeo da probije samo jedan jedini slovenacki kamion, i to onaj koji je iz Slovenije vozio papir za beogradsku "Politiku".

Isto kao i marta i juna, zvanicni Beograd i ovog puta ignorise proteste Drnovsekove administracije. Zato su ovdasnji mediji zakljucili da se radi o reprizi pritisaka i ucena srpske strane kako bi Slovenija omeksala svoje stavove u vezi sa sukcesijom i Kosovom i ostala ôna distanciö prema buntovnickoj Crnoj Gori. Jedino sto je do sada sigurno jeste da je pozadina spora politicka. Odnosi Slovenije sa Srbijom odnosno sa Saveznom Republikom Jugoslavijom ostaju tradicionalno losi. Poslednji diplomatski susret jugoslovenskih i slovenackih diplomata u Ljubljani propao je jer su jugoslovenske diplomate odbile cak i nekoliko najjednostavnijih predloga. Na primer onaj, prema kome bi obe drzave diplomatske odnose uspostavile prostim ugovorom, u kome bi bilo svega par clanova; jedan, koji bi utvrdio cinjenicu o uspostavljanju diplomatskih odnosa, i drugi, da ce se sva sporna pitanja resavati u skladu sa pravilima medjunarodnog prava. Jugoslovenska strana je odbila i slovenacki predlog o uspostavljanju konzularnih odnosa, sto bi gradjanima obe drzave poprilicno olaksalo izdavanje viza kao i predlog da se odredi neko telo, koje ce presudjivati o obaveznoj interpretaciji potpisanih sporazuma. ôDugorocni nacionalni interes Slovenije je postizanje sto boljih odnosa sa svim drzavama nastalim na podrucju nekadasnje Jugoslavije. Medju njima je i Savezna Republika Jugoslavija kojoj smo vise puta bezuspesno ponudili normalizaciju medjudrzavnih odnosa na konzularnom, privrednom i svim drugim podrucjima. Uslovi, pod kojima bi SRJ bila spremna da prihvati nasu ponudu su takvi, da bi njihovo prihvatanje znacilo odreci se 73 godine dugom razdoblju nase pravne i drzavne istorije,ö ocenjuje krah tih pregovora slovenacki ministar spoljnih poslova Boris Frlec. Po njegovom mnenju je sporazum ipak jos uvek moguc, ali - ôbez uslovljavanja, tako kako je to uobicajeno medju civilizovanim narodimaö, odnosno, tako da Slovenija ne bi izgubila svoja prava kao jedna od ravnopravnih naslednica SFRJ.

Paradoks je da su odnosi izmedju Slovenije i Crne Gore u poslednje vreme sve bolji i bolji. Tokom prvih devet meseci ove godine Crna Gora je iz Slovenije uvezla robu vrednu 2.700.000 americkih dolara, a uz to je izvezla za 276.775 americkih dolara. To je malo, ali je vazno da je kontakata sve vise i da se stabilizuju. Tako crnogorska Bokeljka redovno saradjuje sa Gorenjem, Albatros sa Fruktalom, Mariborski Gradis je postao deonicar Crna Gora-puta i slicno. Kreditna banka Maribor ponudila je kredit za gradnju srednje medicinske skole i vrtica, u kojoj bi ucestvovao i mariborski Marles. I veze su sve bolje; brodsku liniju Kopar

• Bar odrzava Trans Evropa iz Kopra, a avioni Montenegro Airlinesa jednom nedeljno lete izmedju Podgorice i Ljubljane. U vreme sezone, obe strane racunaju i na transport oko 10.000 slovenackih turista na crnogorsko primorje, a istovremeno se radi i na realizaciji avionske linije Podgorica - Ljubljana - New York. Filip Vujanovic, predsednik vlade Crne Gore, izrekao je tokom svoje poslednje posete Sloveniji mnogo ohrabrujucih reci: ôSavezna administracija ima dovoljno razloga da ubrza uspostavljenje odnosa sa Slovenijom. Na zalost, vlada u Beogradu vodi autarhicnu politiku. Ta politika vodi SRJ u usamljenje, ekonomsko nazadovanje i snizavanje zivotnog standarda.ö Po njegovim recima Slovenija i Crna Gora bi mogle, cak i pre zavrsetka sukcesijskih pregovora, da podpisu odvojeni sporazum o imovini nekadasnje Jugoslavije.

Filip Vujanovic, koji je slovenacke privredne rezultate posle osamostaljenja ocenio kao ôimpresivneö, razmatrao je tokom posete Ljubljani i sire mogucnosti za saradnju. ôI Crna Gora moze Sloveniji da ponudi mnogosta. Crna Gora je, pre svega, pravo mesto za investicije. Ujedno bi Crna Gora preko Slovenije zelela da uspostavi kontakte sa Evropskom Unijom,ö izjavio je crnogorski premijer.

Nije neverovatno da je upravo takva politika rukovodstva Crne Gore glavni razlog za uvodjenje taksi za slovenacke kamione. U to su uvereni kako u slovenackim, tako i u crnogorskim krugovima. Dopisnici slovenackih medija probali su da se sasvim konkretno obaveste o razlozima za najnoviju meru i u kabinetu Mihalja Kertesa, ali im je receno da se direktor savezne uprave carina nalazi na "sluzbenom putu" i da se ne zna kada se vraca. Da sve bude pikantnije, u crnogorskoj upravi carina pojma nemaju da je ponovo zaostren kurs prema Slovencima. Stavise, slovenacki mediji citiraju izjavu premijera Crne Gore Vujanovica da Podgorica nece postovati beogradski kapric o uvodjenju posebnih taksi na slovenacku robu. U Saveznoj upravi carina ovakav stav Crne Gore tumace cinjenicom da je Crna Gora jos samo formalno pod jurisdikcijom savezne drzave ali da uistinu vec deluje samostalno sto ce, kako komentarisu nadlezni u Saveznoj upravi carina u Beogradu, ôuskoro biti sredjeno".

Najnovija globa na transfer slovenackih proizvoda U ili KROZ Srbiju predstavlja, smatraju slovenacki komentatori, pokusaj kaznjavanja Ljubljane zbog nedavne posete crnogorskog premijera Filipa Vujanovica. Sef crnogorske vlade je tokom boravka u Ljubljani osim gorenavedenog izjavio i da ce Crna Gora ubrzo otvoriti svoje privredno predstavnistvo u Sloveniji; uvodjenje taksi, medjutim, nije upereno samo protiv Ljubljane, vec smeta i Makedoniji, posto otezava poslovnu saradnju sa Slovenijom. Zato je makedonsko ministarstvo za saobracaj i veze i zvanicno protestvovalo u Beogradu. Ne treba zaboraviti da Beograd ima razloga da sikanira i Skoplje, posebno posle poslednje odluke makedonske vlade da dozvoli da se 1.700 vojnika NATO saveza smesti na njenoj teritoriji.

Za sada nije jasno kako ce se zaplet zavrsiti. Na makedonsko- jugoslovnskoj granici se zaglavio veliki broj slovenackih kamiona, ciji se vozaci nadaju da ce jugoslovenski organi isto tako krisom i usmeno, kao sto su je i uveli pre nekoliko dana, naprasno i ponistiti pomenutu odluku. Kratkotrajna alternativa je trgovanje sa i preko Crne Gore, koriscenjem luke Bar, u kojoj ne postuju propise savezne vlade; naravno, tu je i zaobilazan, ali jeftiniji drumski koridor preko Bugarske i Rumunije. Ne treba zaobici ni podatak da trgovina izmedju Slovenije i SRJ nije prekinuta, uprkos najnovijoj jugoslovenskoj ogranicavajucoj meri, vec trecoj po redu. Naprotiv, u prvih devet meseci je Slovenija izvezla u SRJ robu vrednu 77 miliona nemackih maraka, a uvezla za 48 miliona. Pri tom jugoslovenski izvoz na slovenacko trziste neprestano raste. Zbog svega toga tesko bismo mogli da tvrdimo kako najnoviji jugoslovenski bojkot slovenackih proizvoda ima nekog smisla. Koliko je, dakle, savezna vlada ovakvom svojom odlukom pomogla sopstvenoj privredi i gradjanima - nije tesko oceniti.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)