SIRENJE PRAVOSUDNOG HAOSA

Procesi medijima u Srbiji

AIM, PODOGORICA, 11. 12. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Dvomesecna primena srbijanskog Zakona o informisanju - koji ovdasnje vlasti reklamiraju kao jos jedan svoj proizvod po najvisim svetskim standardima - ukazuje na dalje sirenje pravosudnog haosa i propast bar jedne od ideja koje su vodile njegove tvorce. Zastrasivanje medija postignuto je polovicno: u "petoj koloni" dobrovoljno se ugasila jedino "Nasa borba" i to, po recima njenog vlasnika Dusana Mijica, samo privremeno. Drugi mediji nastavili su da se stampaju i emituju program, uprkos riziku da ih vec neki od mnogobrojnih patriotskih, zenskih, stranackih, politickih i inih organizacija ili lidera prijave sudiji za prekrsaje. "Evropljanin" i "Dnevni telegraf" nisu ugaseni, uprkos tome sto najavljeni, stampani ili distribucionoj mrezi dostavljeni tirazi zavrsavaju kao plen finansijske policije.

U proteklim nedeljama novcane kazne izrecene medijima premasile su iznos od nekoliko miliona dinara (vise od milion maraka); budzet Srbije, medjutim, nije uvecan za isti iznos. Sluzbeno procenjena imovina preduzeca DT Press("Telegraf" i "Evropljanin" ne pokriva ni dva odsto kazne, a prodaja zaplenjenih primeraka kao papira za reciklazu - buduci da niko ne veruje kako drzava prodaje inkriminisane novine kako bi iz tog prihoda naplatila kaznu - mogla bi potrajati decenijama, kao i kaznjavanje odgovornih urednika oduzimanjem zakonski dozvoljenog dela plate.

Kao uvredjeni, povredjeni ili bar zabrinuti za ustavni poredak, teritorijalnu i sve druge celovitosti Srbije do sada su prijave protiv medija podnosili Patriotski savez Beograda, Savez zena Jugoslavije, Vojislav Seselj, Zoran Djindjic, stranacki opstinski odbori i pojedinci. U prvi mah cinilo se da ce spremnost za hajku na "izdajnike", "strane placenike" i "petu kolonu" kako vec godinama nezavisne medije krste vodeci ideolozi crveno-crne koalicije na vlasti, posebno dr Mirjana Markovic i dr Vojislav Seselj, lideri Jugoslovenske levice i Srpske radikalne stranke naici na sirok odziv. To se, medjutim, nije dogodilo, mada su primer za ugled ponudile patriote i Bratislava Morina, komesar za izbeglice i jos od 1991. godine provereni borac za Jugoslaviju a protiv Ante Markovica. Posle drakonskih kazni izrecenih "Dnevnom telegrafu", nedeljniku "Evropljanin" i "Glasu javnosti", pod udar srpskog zakona o informisanju dosao je i crnogorski, tj. pogoricki nedeljnik "Monitor". Policijske patrole na granici Srbije i Crne Gore pocele su osim svercera da "hvataju" i posiljke novina namenjenih trzistu Srbije.

U medjuvremenu, neke sudije za prekrsaje pocele su da odbacuju prijave protiv medija ili da optuzene oslobadjaju. Krajem novembra, televizijsku stanicu TV5 u Nisu tuzio je lokalni gradski odbor Socijalisticke partije (SPS), koji se u ime javnosti osetio povredjenim zbog ucesca Vesne Pesic, Zorana DJindjica i Nebojse Popova u jednoj "zivoj" emisiji. Advokati odbrane, ukupno njih 18, dokazivali su da Gradski odbor SPS Nisa nije pravno ni fizicko lice, te da se sta god bio ne moze osecati ostecenim, a TV5 krivom zbog izjava u kojima tuzilac nije ni pomenut. Slicna argumentacija odbrane u ranijim slucajevima nije pomogla ni jednoj od sudu predatih novina. Ne bi, verovatno, ni u ovom slucaju, da po svoj prilici N.N. lice sa nekog visokog mesta nije okrenulo tuziocev broj mobilnog telefona, posle cega je ovaj od sopstvene tuzbe naprasno odustao.

U slucaju tuzbe koju je jedan od direktora Hemijske industrije Pancevo ove nedelje podneo protiv lokalne tv stanice i Skupstine opstine kao osnivaca (u Pancevu je, od lokalnih izbora u novembru 1996, na vlasti opozicija) stvar je resena oslobadjajucom presudom. Po recima glavne i odgovorne urednice TV Pancevo, Ofelije Backovic, "krivi smo sto smo emitovali izjave obe strane; predsednika Skupstine koji je izneo misljenje radnika koji su, kako su rekli, smenili direktora, i Lavrnicevu". Ili, drugim recima, pomenuti direktor je razlog za tuzbu nasao u postovanju jednog od osnovnih pravila novinarske (i pravosudne, uostalom) profesije: objavljivanje (saslusavanje) obe zainteresovane strane.

Mozda imajuci na umu pomenuti slucaj, dr Milovan Bojic, jedan od potpredsednika vlade Srbije, visoki funkcioner Jugoslovenske levice i nosilac mnostva drugih funkcija, odlucio je da svoju prijavu podnese i kao prekrsajnu (po Zakonu o informisanju) i kao krivicnu. Na dvostrukom udaru njegove prijave nasao se ponovo "Dnevni telegraf", ovog puta povodom proslonedeljnog ubistva jednog od kardiologa zaposlenih u Klinicko-bolnickom centru "Dedinje", ciji je Bojic direktor. "Telegraf" je, prema izvestaju Tanjuga koji citira prijavu Opstinskog javnog tuzilastva, tuzen zbog "lazne tvrdnje da je ubistvo dr Aleksandra Popovica povezano s kritikama koje je upucivao na racun dr Milovana Bojica i rada Instituta" sto, "dovodi do uznemirenja gradjana, posebno zaposlenih u Institutu" i spada pod clan 218 Krivicnog zakona Srbije (sirenje laznih vesti).

Rociste po prekrsajnoj prijavi okoncano je kaznjavanjem odgovornih ljudi u "Devnom telegrafu" sa novih 450 hiljada dinara iako se DT stampa u Crnoj Gori, gde je preduzece od skoro i registrovano, novine se plene na granici dve republike, a ono sto stigne u Beograd drzi se ispod tezge ili kod preprodavaca. Krivicni postupak je jos u istraznoj fazi. Bez obzira na ishod, zanimljivo je da se jedan od verovatnih tvoraca Zakona o informisanju, a svakako njegov glasni i mocni pobornik odlucio za dvostruku tuzbu. Ironicni komentari nisu izostali: iz dvomesecne pravosudne prakse proizilazi da je u Srbiji rusenje ustavnog poretka, poziv na pobunu, podrska terorizmu i veleizdaja uopste spadaju medju prekrsaje kao saobracajke, kurvanje, dzeparenje i skitnja, a kleveta visokog drzavno-politickog duznosnika u krivicna dela kaznjiva robijom.

Ali, (ne)planirano sirenje pravosudnog haosa u kom su se julska kvazilevica i radikalska kvazidesnica dosad istakle kao saradnicki tandem ne moze trajati zauvek. Niti u Srbiji ima toliko medija, niti je otpor nezavisnih profesionalnih udruzenja zanemarljiv, koliko god se vlasti upinjale da svaku izjavu inostranih organizacija i institucija proglase dokazom ispravnosti progona "izdajnika".

Svoj doprinos lovu na vestice dao je 8. decembra i savezni ministar za informisanje Goran Matic, inace funkcioner JUL-a. Govoreci za drzavni Radio-Beograd, ministar je izjavio da su "aktivnosti radija B92 i ANEM-a, u stvari aktivnosti britanske ambasade u Beogradu". Objasnjavajuci kako je dospeo do tih saznanja, ministar je otkrio neku vrstu spijunske afere. "Mi smo od naseg izvora u britanskoj ambasadi dobili faks, koji je upucen 20. novembra ove godine, u kojem britanska ambasada porucuje ANEM-u da posalje predlog za obuku sest kosovskih novinara pet Albanaca i jednog Srbina koji ce raditi za neki Radio 21 i Kontakt radio, koji jos ne postoje, u dogovoru sa Vetonom Suroijem", rekao je ministar, zakljucujuci da "to znaci da je britanska ambasada daleko izasla iz okvira rada i opisa posla diplomatske misije i sluzbe i da pokusava da se duboko umesa u unutrasnje politicke odnose u SRJ".

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), radio B92 i konferencija "Mediji za demokratsku Evropu" koju su, uprkos naporima ministarsarstva za informisanje, odrzali u Beogradu, uzvratila je ministru veoma ostrim saopstenjem. Izjava ministra Gorana Matica ANEM i B92 optuzuju za pokusaj da insinuacijama kompromituje obe organizacije, posto mu nije poslo za rukom da spreci odrzavanje medjunarodne konferencije o medijima. Usput, obavestavaju da "vec godinu dana postoji inicijativa da se u Beogradu otvori Evropska novinarska skola kakve vec postoje u Bukurestu, Sarajevu i nizu drugih gradova, a koje vodi BBC". Sto se tice kosovskih medija koje pominje ministar, ANEM i B92 saopstavaju da se radi o stanicama koje nisu dobile dozvole za frekvencije i pored regularne dokumentacije (Radio Koha i Radio 21), odnosno o Radio Kontaktu "koji je u junu zabranjen samo dva dana posto je poceo da prenosi program Radija B92".

Autori citiranog saopstenja smatraju da je najnovije istupanje saveznog ministra za infomrisanje priprema za jos obuhvatniji napad na ANEM, posto su vec zabranjeni Radio Indeks, TV Pirot, Radio Siti, Radio Kontakt i Radio Senta, a u toku su sudjenja drugim medijima. Povodom najnovijeg "incidenta" predsednik ANEM-a i glavni i odgovorni urednik Radija B92, Veran Matic, za beogradski nedeljnik "Vreme" i AIM kaze: "Ako gledamo legalisticki, i u izjavi ministra Gorana Matica ima materijala za kaznjavanje po Zakonu o informisanju. Na primer, onaj deo izjave o njihovim izvorima u britanskoj ambasadi direktno se kosi sa clanom 5 Zakona, koji zabranjuje objavljivanje informacija prikupljenih na protivpravni nacin, sto je kaznjivo po clanu, stav 1, tacka 2 istog Zakona. Prema tome, i ministar i mediji koji su preneli izjavu mogli bi biti tuzeni. Medjutim, kao i do sada, B92, ANEM i konferencija Mediji za demokratsku Evropu koju je ministar Matic pokusao da spreci nece podnositi nikakvu tuzbu. Nas osnovni cilj je ukidanje zakona, a ne tuzakanje".

Aleksandar Ciric (AIM)