KOSOVSKE IZBEGLICE U ALBANIJI: DUGA I TESKA ZIMA

Zima albanskih Alpa je takoreci blokirala sve puteve koji vode u severne gradove zemlje. Vec nekoliko nedelja operatorima za pruzanje pomoci kosovskim izbeglicama koji su okupljeni u Tropoji, Hasu i Kuksu, bilo je tesko da obezbede normalne uslove za smestene porodice po skolama i magacinima na periferiji gradova. Ipak, ocekivana humanitarna tragedija cini se da je izbegnuta. Barem na Severu Albanije, gde je masa razmestenih usled rata na Kosovu osetno smanjena poslednjih meseci.

Od oko 20 hiljada pridoslih civila koliko je bilo u kulminaciji konflikta tokom proslog leta, sada je u improvizovanim kampovima od strane zvanicnika u Tirani ostalo jos oko 2 000 osoba. Vecina njih su zene i deca ili porodice koje nisu mogle da se vrate u njihove razrusene kuce na Kosovu ili da se pak smeste u primorskim gradovima u Albaniji. Najhrabriji su krenuli svojim kucama preko miniranog pogranicnog pojasa koji sada deli Albaniju sa Kosovom, putovanje koje cesto prate tragedije. Drugi deo je vec pronaslo resenje nasavsi utociste u Tirani, Skadru i Fieru ili pak placajuci u markama dobijenih od njihovih bliznjih u Nemackoj i Svajcarskoj kartu ilegalnog putovanja prema Italiji - prvoj njihovoj stanici prema zemljama Centralne Evrope.

Hronike italijanske stampe su prepune vestima o presretanju ladja prepunih ilegalaca medju kojima je najvise Kurda i Kosovara. Polazeci iz primorskih gradova, Valone na Jugu i Shengjini na Severu, izbeglice pokusavaju da se spasu od beznadeznog stanja u Albaniji nastojeci da stignu do svojih bliznjih u bogatim zapadnim zemljama.

Kosovske ratne izbeglice su na taj nacin izabrale da ne provode zimu na Severu Albanije izbegavajuci na taj nacin spontano humanitarnu situaciju sa kojom se veoma tesko suocavala Vlada u Tirani, dok je istovremeno medjunarodna humanitarna pomoc kasnila. Septembra ove godine, albanski parlament je usvojio emergentni plan za sistematizaciju pridoslica sa Kosova. U tom planu se predvidjalo njihov smesaj u nekoliko okruga blizu Tropoje i Kuksa, mobilisuci u te svrhe strukture vojske, skole i institucije lokalne vlasti. Taj plan, je u kulminaciji krize i na pragu jeseni imao je za cilj da sto vise ublazi ocekivane posledice hladne zime na veoma lose smestene civile tj. u sasvim neprilagodljivim uslovima. Rec je posebno o onom delu izbeglica koji nije nasao utociste po kucama domacina i koji su bili izlozeni hladnoci koja ce, kako se vec pokazuje, biti ostrija nego prethodnih godina.

Medjutim, nije samo severna klima jedini neprijatelj pridoslih Kosovara. Val izbeglica i uopste kriza na Kosovu dogodila se paralelno sa veoma teskom unutrasnjom situacijom kroz koju prolazi Albanija. Pocetak oruzanog konflikta sa one strane granice zatekao je albanski Sever takoreci van svake kontrole Vlade. Nepostojeci javni red, masovno siromastvo, veliki uticaj destabilizirajuce opozicije bivseg predsednika Berise i prisustvo mafijaskih mreza svercera u ovoj zoni, predstavljalo je velike teskoce u prevazilazenju humanitarne krize za zvanicnu Tiranu. U mesecima koji su usledili i koji su doneli sa sobom i dolazak hiljade civila s druge strane granice, jasno se videlo na koji nacin je lokalna mafija iskoristila stvorenu situaciju kako bi iskoristila izbeglice kao stit u njenoj trgovini oruzjem i ljudima preko albanske granice.

Medjutim, kosovske izbeglice su iznad svega bile zrtve lova politike u Tirani. Pozicija, ali posebno albanska opozicija, neretko su koristile temu pridoslih da bi se uzajamno napadali u svakodnevnim sukobima u parlamnetu i na trgovima. Pozicionairanje bivseg predsednika Berise u opoziciju sklonoj nacionalizmu i sevrernom regionalizmu zagorcala je zivot Vladi leve koalicije koja od prvog dana krize nije imala ni jedno od sredstava za prevazilazenje pogorsane situacije na severu zemlje.

S druge strane, bilo je cestih nastojanja da se velika masa pridoslih pretvori u faktor uticaja na unutrasnjem planu. Neretko se moglo cuti iz redova opozicije zahtev da civili sa Kosova ucestvuju na poslednjem Referendumu za usvajanje Ustava Albanije, koji se u stvari pretvorio u izborni sudar izmedju desnice i levice. Takva instrumentalizacija duboko humanitarne krize proizvela je razocarenje i zahladjenje u redovima ratnih izbeglica sa Kosova, koji su duze vreme smatrani kao predstavnici najnacionalistickijeg dela albanske nacije.

Devet meseci od pocetka kosovskog konflikta, oni koji su presli granice Albanije sa nadom da ce se vratiti u maticnu zemlju najcesce su nailazili na ravnodusnost i izrazito siromastvo njihovih sunarodnika. Zemlja koja je tek isplivala iz dogadjaja od marta 1997. godine, koji su izazvali dva puta vise zrtava nego aktuelni rat na Kosovu, u potpunosti je bila nespremna da se bavi ratnim izbeglicama i kada ovi poslednji govore Albanski. Ipak je sigurno da u Albaniji nece biti humanitarne tragedije izbeglica kao sto su to mnogi predvidjali. Barem ne ove zime.

Arben KOLA