DOZIVOTNO IZDRZAVANJE NARODNE VLASTI

Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica

Imajuci u vidu da Zakon vazi retroaktivno, od 1990. godine, medju ljudima koji su zaduzili narod da bi ih dozivotno izdrzavao su Slobodan Milosevic, Slobodan Unkovic, Aleksandar Bakocevic, Zoran Lilic, Radoslav Zelenovic, Radoman Bozovic, Nikola Sainovic... na celu sa aktuelnim Milanom Milutinovicem, Draganom Tomicem i Mirkom Marjanovicem

AIM, PODGORICA,10. 12. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Narodna vlast Srbije od 1. januara 1999. godine kostace svoj narod izgleda dodatnih dva miliona maraka mesecno. Prema prvim proracunima ekonomista toliko iznose novoustanovljene plate i privilegije poslanika i visokih drzavnih cinovnika po Zakonu o pravima i obavezama izabranih lica koji je republicka skupstina usvojila 7. decembra. U budzetu za iducu godinu nema stavke za ovaj dodatni drzavni rashod, pa je sva prilika da ce to narod platiti nedavno uvedenim nametima u vidu silnih taksa i poreza.

Iako Narodna Skupstina Srbije u toku godine jedva sastavi mesec dana efektivnog rada, to ocito nije bila prepreka da poslanici sebi izglasaju deset puta vecu platu od prosecnih primanja u Republici, koja za prosli mesec iznose 1.230 dinara. Uz to, slede im dodatne prinadleznosti poput pausala, dnevnica, naknada za putne troskove i slicno. Nije iskljuceno da na sve ovo dodaju i cetrdesetak odsto na slozenost posla, kao sto su to diskretno, daleko od ociju javnosti cinili i do sada.

Medju "izabranim licima" najvecu platu imaju predsednik Skupstine i premijer. Za njih se prosecna republicka zarada mnozi s koeficijentom 18, tako da na ono sto mesecno dobijaju u koverti uz ostale dodatke, pocev za godine staza, ne moze biti manje od 25.000 dinara. Koeficijent mnozenja za potpredsednika parlamenta je 16, ministre 15, predsednika poslanickog kluba 13, a za predsednike odbora 12.

U ovom paketu su uvecana i primanja sudija i javnih tuzilaca. Poredjenja radi najvisu platu ima sudija Ustavnoog suda, za koju je predvidjen koeficijent 16, dok se zarada sudije Vrhovnog suda uvecava devet puta u odnosu na republicki prosek, sto je, dakle, manje od poslanickih prinadleznosti.

Najdeblji koverat ovaj zakon je odobrio za predsednika Republike, koje od nove godine treba da primi 20 odsto vise od najvece plate u Srbiji. Za vreme trajanja mandata prvi covek Republike i celni ljudi parlamenta i vlade imaju pravo na licno obezbedjenje (predsednik Republike i na posebnu zastitu), rezidenciju, reprezentaciju, vozni park s vozacem i besplatan prevoz u svim sredstvima saobracaja.

Ono sto je kuriozitet ovog zakona je dozivotno izdrzavanje za sve koji su imali pocast da obavljaju neku od pomenute tri visoke funkcije. Po isteku mandata oni imaju pravo, do kraja zivota, na 85 odsto primanja koja su imali dok su bili na visokoj drzavnoj funkciji. Glasovima poslanika SPS, JUL, SRS I SPO najudobniji penzionerski dani obezbedjeni su za predsednika Srbije. Osim visokih prinadleznosti njemu i njegovoj porodici je za zivota osigurano obezbedjenje kao i cuvar kuce. Na ulici ne moze da ostane ni njegov bracni drug koji, u slucaju smrti predsednika stice pravo na 75 odsto njegovoih primanja. Iz prvobitne verzije zakonskog teksta koji je vlada predlozila izostala je samo troclana kucna posluga.

Imajuci u vidu da Zakon vazi retroaktivno, od 1990. godine, medju ljudima koji su zaduzili narod da bi ih dozivotno izdrzavao su Slobodan Milosevic, Slobodan Unkovic, Aleksandar Bakocevic, Zoran Lilic, Radoslav Zelenovic, Radoman Bozovic, Nikola Sainovic ... na celu s aktuelnim Milanom Milutinovice, Draganom Tomicem i Mirkom Marajnovicem.

Iako su neki poslanici izrazavali nelagodu od poklona koji su sami sebi uprilicili za Novu godinu jedino se Borivoje Borovic, predstavnik SPO, odrekao plate po isteku mandata koja mu sleduje jos godinu dana. Po oceni Borisava Jovica, nekadasnjeg potpredsednika socijalista i visokog drzavnog funkcionera, zakon o privilegijama je "velika politicka greska i zloupotreba polozaja koji im je narod dao". "U ovom trenutku, kada se gradjanima neprestano propisuju novi nameti, nije uopste bilo politicki mudro baviti se regulisanjem plata i privilegija funkcionera, a pogotovo ne povecavati ih ovoliko", kaze Jovic.

Milan Panic, jedan od lidera opozicionog Saveza za promene, video je u ovom propisu dobar znak. Jer, prema njegovim recima, o penziji se misli kada se planira da se u nju ode. Zoran Djindjic, prvi covek demokrata, smatra da novoustanovljenom politickom plemstvu ubrzo dolazi kraj, posto sistem feudalizma ne moze da opstane u danasnjoj Evropi. Dragoslav Avramovic, nekadasnjeg guvernera Narodne banke, zakon o dozivotnim apanazama podsetio je na narodne stihove "Pocetak bune na dahije".

Iako ovdasnji rezim na sve nacine pokusava da produzi rok trajanja u sojuzima sa Rusima i Belorusima, kada donosi propise i dazbine neprekidno se poziva na Zapad. Tako je Milan Bozic, poslanik SPO, pokusao narodu da objasni kako je utemeljenje zakona napravljeno po ugledu na zapadnoevropske standarde.

Medjutim, dr Zorica Radovic, strucnjak za uporedno pravo iz Instituta za evropske studije, kaze da dozivotno izdrzavanje funkcionera ne postoji ni u jednoj zemlji u svetu. U razvijenim zemljama postoje razlicita resenja plata i privilegija parlamentaraca, ali nista slicno domacem. Tako, na primer, objasnjava dr Radovic, plate se cesto sastoje iz dva dela, jednog koji je tacno odredjen i dodatka gde su uracunate razlicite naknade i privilegije. Negde su primanja fiksna, u nekim zemljama poslanicka zarada zavisi od broja sednica.

Beneficije koje uzivaju narodni predstavnici u skupstini uglavnom se svode na besplatno lecenje i ranije sticanje prava na penziju u zavisnosti od duzine mandata. Recimo, u Izraelu poslanici imaju pravo na besplatne knjige i novine. U SAD senatori i kongresmeni imaju privilegiju da u svoje kancelarije unesu nov namestaj, zatim na besplatne PTT usluge, licne skretare i nadoknadu putnih troskova. U nekim drzavama poslanici imaju i tu pogodnost da im deo funkcionerskih primanja nije oporezovan.

Povlastica koju uzivaju parlamentarci u Engleskoj sastoji se u mogucnosti da ako su proveli jedan mandat na funkciji sticu pravo da se penzionisu od 65 godine, ali visina mirovine moze da bude tek sestinu od nekadasnje palte, napominje dr Radovic. U Izraelu bivsi poslanik stice pravo da se penzionise u 45 godini. U Nemackoj je ova privilegija vezana za broj mandata u Skupstini. Tako da poslanik koji je cetiri godine sluzio narodu moze da se penzionise od 65 godine, onaj koji je sedeo u skupstinskim klupama dva mandata moze to pravo da koristi u 60-toj, a za tri mandata u 55 godini zivota. Penzije koje sticu po tom osnovu iznose 0,3 do 0,7 odsto, a u nekim zemljama najvise 20 odsto od poslanicke plate.

U komunistickoj Jugoslaviji poslanici nisu primali plate niti su po tom osnovu sticali pravo na penziju. Dobijali su doduse mesecni pausal od 257 dolara i dnevnice u iznosu od 15 dolara.

Nema sumnje da srpski Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica predstavlja svojevrsni kuriozitet. U drzavi koja se raspada po svim savovima, u kojoj vecina gradjana mesecima ne dobija ni minimalne prinadleznosti, narodni predstavnici u Skupstini sebi zakonski obezbedjuju astronomske plate, primecuje dr Radovic. Koga oni predstavljaju? U najmanju ruku, ako se vec pozivaju na evropsko zakonodavstvo ovdasnji narodni poslanici bi trebalo da povuku paralelu izmedju standarda stanovnika zapadnoevropskih drzava i gradjana svoje zemlje.

Vesna Vujic(AIM)