BUGARSKA JE PONOVO OSUDjENA U STRAZBURU

AIM Sofija, 10.12.1998 Evropski sud za prava coveka u Strazburu po drugi put je osudio Bugarsku. Ona mora da plati 6 miliona leva (6.000 dojce maraka) Asenu Asenovu iz Gumena za nanete moralne stete kao i 22.400 britanskih funti (62.000) maraka njemu i njegovim roditeljima Fidanki i Stefanu Ivanovim za troskove sudjenja. Presudu je doneo 9-to clani sastav suda, sa ucescem bugarskog sudije Dimitra Godjeva. Prvi put Bugarska je osudjena kada je sudu prosledjen predmet premijera zemlje Andreja Lukanova koji je ubijen iz pistolja ispred njegove kuce 2. oktobra 1996.g. Pola godine kasnije Evropski sud odlucio je da drzava plati porodici Lukanova 40.000 francuskih franaka kao naknadu steta zato sto je u odredjenom vremenskom periodu bio sprecen da napusta zemlju kao optuzen u pokrenutoj istrazi protiv bivsih lidera Bugarske komunisticke partije koji su optuzeni da su dodeljivali novcanu pomoc "bratskim komunistickim partijama". Predmet "Asenov, Ivanova, Ivanov protiv Bugarske" zapocet je posto je 19. septembra 1992.g. tada maloletni Rom Asen Asenov na jednoj autobuskoj stanici u Rumenu igrao tada izuzetno popularnu hazardnu igru "ovde ima, ovde nema" (rec je o klikeru koji se krije u jednoj od tri kutijice od sibica). Tada ga je njegov otac izbatinao pred policajcima (kako oni tvrde) da bi ga sto pre pustili, ali oni su zadrzali obojicu negde oko dva sata. Sutra dan su sin i majka Ivanova osvedoceni kod lekara da su ih tukli u policiji. 1993.g. Asenov je podneo zalbu sudu u Strazburu. Njegovi roditelji tvrde da je na njih izvrsen pritisak kako bi 1994. g. potpisali deklaraciju da se nisu zalili Evropskom sudu. Od 1997. g. Asenov je zadugo ostao u zatvoru (22 meseca) za 14 kradja - obicno je na ulici oduzimao zenama zlatan ukras - bio je u pritvoru u Rumenu i u popravnom domu u Bijcinovcima i Belenu. Bugarska je osudjena za krsenje 5 clanova Evropske konvencije o pravima coveka. Sud je utvrdio da policijske i sudske vlasti nisu omogucile objektivan tok istrage u vezi sa batinanjem, niti su omogucile efikasan sudski postupak, pokusavajuci da sprece podnosioce zalbe da traze svoja prava u Strazburu. Presudu je procitao predsednik suda, Rudolf Bernhart prema kome je povredjen clan 5., odredba 1 - svaki covek ima pravo na slobodu i sigurnost sem u slucajevima kada je hapsenje zakonom dozvoljeno. Strazbur je osudio Bugarsku ne zato sto je Asenov maltretiran (jer batinanje nije dokazano), niti zato sto je uhapsen (jer su njegova kriminalna dela nesporna), vec zato sto su vlasti narusile odgovarajuci istrazni i sudski postupak, komentarise advokat porodice Zdravka Kalajdzijeva. Pokazalo se da je slabo mesto bugarske drzave to sto nije dovoljno vodila racuna o pravnoj preciznosti. Pred sudom advokat je akcentovala na cetiri cinjenice - primenjeno je nepotrebno nasilje nad maloletnikom, vlasti su pokazale nezelju da se sprovede precizna istraga i utvrdi istina, poduze hapsenje mladica predstavlja izlezavanje kazne bez presude, ima indikacija etnicke diskriminacije posto je tuzilac u Rumeni izricito spomenuo romsko poreklo uhvasenog za kradje Asenova. "Prakticno odluka suda oznacava da bi svaka zrtva policijskog nasilja mogla da trazi svoja prava direktno u Strazburu, bez nepotrebnih pokusaja da dobije pravosudje kod bugarskih organa", komentaridje advokat Kalajdzijeva koja radi u ekipi sa Englezom Piterom Dafijem· Prema njoj sud je konstatovao da bugarski zakon ne pruza garantije za pravosudje protiv policijskog nasilja. Sem toga u Bugarskoj hapsenje naredjuju islednici i tuzioci koji nisu nezavisna strana u slucaju, kako to trazi evropska konvencija. Zvanicni stav Bugarske branio je vladin agent za predmete u Strazburu Violina Dzidzeva. Ona je insistirala na prekidu predmeta jer nisu iscrpljene sve mogucnosti za resavanje slucaja od strane nacionalnog sudskog sistema, kako to zahteva konvencija. Prema njoj nista ne potvrdjuju da se drzava ponela nehumano sa krsiocem reda jer je 1992.g. posto je hapsen morao da plati svega 100 leva za svoje oslobadjanje (tada 8 dojce maraka). "To je veoma humana odluka. Ona se primenjuje u poslednje vreme. Nije vazno sto je Bugarska osudjena po tom predmetu i sto moramo posuti glavu pepelom. Vazno je da je to signal za bugarsko pravosudje, kao i za policijsku praksu", izjavio je bugarski sudija u Strazburu Dimitar Gosev. Odluka Evropskog suda u Strazburu o predmetu "Asenova" mogla bi pokrenuti jos procesa protiv drzave, kategorican je stav pravnika i pravobranilaca. Strazburu je prosledjeno jos 20 predmeta za povredjena prava, a radi se na jos 50. Pokazalo se da je ova odluka presedan i za evropski sud. Do sada on je odbijao da prizna kako su se protiv nekoga poneli neljudski i ponizavajuce u slucajevima kada zalba nije prethodno razmotrena od strane lokalnih organa. Prema advokatima Asenova svaki Bugarin koji je neosnovano bio u pritvoru po isteku za to odre|enog roka mogao bi suditi drzavu u Strazburu. Prema bugarskom zakonodavstvu ovu procenu donosi tuzilac koji nije nezavisni organ sudskog sistema kako to zahteva evrokonvencija.

Odsustvo nezavisnog pravosudja u Bugarskoj nateralo je mnoge Bugare da traze svoja prava u Strazburu. Medju njima su i neki dokazani kriminalci cija su prava povredjena. "Faraon" Ivo Nedjalkov u cijoj su "piramidi" izgubili svoje pare mnoge stedise, zapretio je da ce suditi drzavu zato sto nije prebacen iz zatvora kuci na lecenje. Pored njega mnogi Bugari leze u zatvorima bez presude duze od 6 meseci - koliko dozvoljava Krivicno-procesni zakonik. Osteceni se pozivaju na clan 5., odredba 3. evrokonvencije. Nedjalkov se zali sto tuzilastvo nije podnelo optuznicu protiv njega u tom zakonskom roku. "To je tako, ali proces se odugovlaci zbog hiljada postradalih u njegovoj "piramidi", jer je tesko utvrditi sve", kaze sofijski gradski tuzilac Nestor Nestorov.

Nedavno je medjutim u Strazburu odbijena zalba 169 turskih iseljenika iz Bugarske za povredjena prava u vreme tako zvanog preporodilackog procesa. Iseljenici su podneli preko 1000 stranica dokaznog materijala za primenjeno nasilje prilikom smene imena bugarskih Turaka 1984-85.godine i iseljenickog talasa 1989. Sud je odlucio da Bugarska ne bi mogla da odgovara za krsenja zakona pre no sto je na snagu stupila Evropska konvencija o pravima coveka - septembra 1992.g.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV