ODBACIVANJE HILOVOG PLANA U OCEKIVANJU PROLECA

(Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

U dosadasnjim medjusobnim dogovaranjima velikih sila i njihovim kontaktima sa Beogradom oko kosovskog pitanja, predstavnici Albanaca drzani su, uglavnom po strani. U takvom polozaju drzani su i u dogovaranjima oko resavanja problema na terenu i o nekim drugim sustinskim pitanjima u cijem resavanju, sto je ocigledno, Albanci predstavljaju nezaobilazan cinilac. Recimo, ignorisani su u razgovorima o tako prakticnim pitanjima kao sto su prekid vatre, strani posmatraci, odnosno verifikatori, pa i u trazenju osnova modaliteta za uspostavljanje privremenog trogodisnjeg ili petogodisnjeg stanja. Doduse, iz diplomatskih susreta koji su u pojedinim periodima bili cak vrlo cesti moze se steci suprotan utisak. Ali, mnogo sta ukazuje da takvi susreti nisu bili od sustinskog znacaja u sadrzinskom smislu. A cini se da zbog toga deo odgovornosti snosi sama albanska strana koja je delom i zbog svoje neinventivnosti bila vise zainteresovana za stvaranje povoljnog utiska u javnosti, nego za sustinsko suocavanje sa teskom kosovskom krizom.

Nakon vecih, ali u javnosti manje poznatih zatezanja oko sprovodjenja prekida vatre, doslo je jasno i otvoreno odbacivanje najnovijeg americkog predloga za kosovsko privremeno resenje. Predlog je odbacila albanska pregovaracka grupa i to je prvo ozbiljno direktno javno suocavanje velikih sila sa albanskom stranom u kosovskoj krizi. Kao sto je poznato, sastav ove grupe Ibrahim Rugova je pompezno, uz veliko prisustvo stranih diplomata, predstavio jednog avgustovskog dana samo koji cas nakon sto je OVK objavila da je Adema Demacija imenovala za svog glavnog civilnog predstavnika. Zbog toga, odbacivanje americkog predloga od strane pregovaracke grupe iza koje je stajao Rugova i koja se u dobroj meri slagala sa zahtevima i preporukama velikih sila, predstavlja u izvesnom smislu iznenadjenje. Pre je takva otvorenost mogla da se ocekuje od rivalskog albanskog politickog bloka koji se predstavlja ili smatra se bliskim OVK.

Medjutim, izgleda da je u toku znacajna evolucija na albanskoj politickoj sceni u sagledavanju stanja i perspektiva albanskog i kosovskog pitanja u pregovarackom procesu. Najnoviji americki predlog gotovo horski su odbacile sve albanske politicke snage sto se do skora nije moglo zamisliti. Doduse, jos se nisu svi javno oglasili, ali svi stavljaju do znanja da u tom smislu nema nikakvih dvoumljenja. Da li je na pomolu ujedinjavanje stavova glavnih albanskih politickih snaga na minimalnom programu albanskih i kosovskih interesa? Veoma je zanimljivo sto se u zvanicnom saopstenju albanske pregovaracke grupe u kome je odbacen najnoviji americki predlog naslo mesto i za sledecu formulaciju: "Pregovaracka grupa jos jednom nalazi za potrebno da istakne kako pregovaracka pozicija i uopste interesi Kosova znacajno opadaju zbog toga sto nedostaje neophodno jedinstvo izmedju albanskih politickih subjekata".

Koji sat pre objavljivanja saopstenja o odbacivanju najnovijeg americkog predloga, koordinator albanske pregovaracke grupe Fehmi Agani na kratko se susreo sa predstavnikom OVK Ademom Demacijem. Sam Demaci je taj susret ocenio kratkim i veoma sadrzajnim. Preko saopstenja svoje kancelarije Demaci je objavio da se nece oglasavati o americkom predlogu zbog toga sto se i dalje pazljivo razmatra. Cim bude prostudiran, javnost ce biti upoznata sa nasim stavom, prenosi se u ovom saopstenju. Nakon susreta Agani je pored ostalog rekao da je informisao Demacija o stavu pregovaracke grupe prema poslednjoj verziji americkog plana resenja i da je i Demaci imao isti stav.

U odnosu na raniji, najnoviji predlog resenja predstavlja znacajan korak nazad, ostavlja Kosovo uglavnom pod jurisdikcijom Srbije i fakticki legalizuje sve sto je Srbija ucinila na Kosovu u proteklih desetak godina. Ovim planom ne nudi se ni polovina nadleznosti koje je Kosovo imalo po Ustavu iz 1974.godine bivse Jugoslavije. U malo reci to je sustina zamerki koje su se mogle cuti u protekla dva - tri dana na najnoviji americki predlog i osnovnih motiva zbog cega se podrzava njegovo odbacivanje. Ovim, uglavnom poznatim zamerkama, albanska strana sada dodaje i medjunarodno-pravni aspekt problema. Naime, u obrazlozenju se kaze da odbacujuci ovaj predlog pregovaracka grupa istovremeno odbacuje pokusaje medjunarodne legalizacije srpske okupacije Kosova.

"Odbacivanje americkog predloga ne treba tumaciti kao zatvaranje dosadasnjeg toka posredovanih pregovora", rekao je Fehmi Agani i najavio pripremu celovitog albanskog predloga resenja. Po njemu, taj predlog ce pripremiti najsira grupa predstavnika kosovskih, kako je precizirano, vojno-politickih snaga koje izrazavaju stavove albanskog stanovnistva. Kao sto je poznato predloge te vrste do sada su ponudili samo Amerikanci i Beograd. Pre vise nedelja albanska strana je ponudila jedan nacrt u deset tacaka sa osnovnim stavovima koji se moze svesti na zahtev da se privremeno resenje iznadje u obliku priblizno jednakog statusa Kosova sa Srbijom i Crnom Gorom u okvirima federacije sadasnje Jugoslavije.

Nedostatak celovitog albanskog predloga resenja ovde je povremeno ocenjivan kao propust, ali opravdavao se zeljom da se ostavi sto vise prostora za manevrisanje u posrednim pregovorima. Smatra se da su Amerikanci to dobro iskoristili u svojevrsnoj dvostrukoj igri prema Beogradu i Pristini, pa i prema Evropljanima. Zbog toga su, valjda prvi put, od albanskih predstavnika dobili javne kritike. Fehmi Agani je rekao da je ovaj predlog u suprotnosti sa javno iznetim stavovima americkih zvanicnika, ukljucujuci i drzavnog sekretara. Izrazio je cudjenje kako je moguce da SAD javno osudjuju Srbiju kao antidemokratsku i diktatorsku drzavu i istovremeno nude Albancima plan za njihov ostanak pod vlascu te drzave.

Sloga albanskih predstavnika u odbacivanju americkog plana razotkriva do sada u najvecoj meri teskoce i nejasnoce stranih cinilaca u upravljanju kosovskom krizom. Usli su ili ulaze na Kosovu, a nema pravila primirja. Isto se moze reci i za ciljeve. Stice se utisak da sa priblizavanjem proleca sve hvata panika. Ako NATO i velike sile istraju na stavu da nece dozvoliti obnovu rata, onda nece biti drugog osim da se na neki nacin ucvrsti primirje za duze vreme ili da se ponudi predlog u obliku: uzmi ili ostavi. Medjutim, i jedno i drugo kako trenutno izgleda, treba da se nametne, a verovatno nece moci bez opipljivijeg prisustva sile. Ili se mozda razmislja i o potpunom povlacenju?

Kriza u pregovarackom procesu dosla je nakon dvomesecnih posrednih pregovora koji nisu doneli opipljive rezultate. Kao sto je poznato nista nije ostvareno u okvirima rokova koji su bili najavljeni u drugoj polovini oktobra. Nakon probijanja novembarskih rokova za postizanje srpsko-albanskog sporazuma i njihovo odlaganje za kraj decembra, sada se kao krajnji rokovi pominju januar, pa i pocetak februara. Americki posrednik Hil izjavio je prilikom poslednje posete Beogradu kako pregovori jos nisu stigli u fazu kada ce predlog resenja moci da se postavi u obliku: uzmi ili ostavi. Ali, sve kopka sta ce biti na prolece. Pocela je izgleda trka sa vremenom.

Slucajno ili ne, sa pomenutim odlaganjima poklapaju se i odlaganja o formalnom pocetku funkcionisanja misije verifikatora OEBS-a. Pominjan je kraj novembra, pa zatim decembar, a sada se kao start prognozira, mada ne bas najsigurnije, prva polovina januara. Njen sef Vilijem Voker ne propusta priliku da istakne u svojim javnim istupanjima da nije rec ni o cemu drugom do u birokratskim sporostima glomazne organizacije kao sto je OEBS. Do sada je pristiglo izmedju 400 i 500 verifikatora. Nezvanicno se procenjuje da ce ih, u najboljem slucaju doci jos oko hiljadu. Sefovi misije ne kriju da je njihova prva obaveza bezbednost nenaoruzanih verifikatora. Koliko je poznato oni do sada nisu imali nekih ozbiljnijih bezbednosnih problema, ali to ne znaci da ih nece imati ako kosovska kola ozbiljnije krenu nizbrdo.

Strahovanja u tom smislu nisu neopravdana. Sa 15-tak ubijenih Albanaca i sedmoro ranjenih Srba i Albanaca za vrlo kratko vreme pocetkom ovog meseca, dostignut je dnevni nivo najvecih nasilja tokom rata. Incidenti su se dogodili na razlicitim mestima i nisu medjusobno povezani ili uslovljeni. Ali, sve njih, kao i prethodne, od druge polovine oktobra na ovamo povezuje to sto su izvedeni po gotovo klasicnim obrascima atentata ili napada iz zasede. To ne mora da najavi skoru obnovu rata, ali se verovatno moze uzeti kao ocigledna cinjenica da se, na drugaciji nacin, rat nastavlja i u uslovima formalnog primirja.

Poslednja krvoprolica predstavljaju samo deo vrha ledenog brega kosovske stvarnosti. Jos mnogo toga sto se vidi ukazuje na neodrzivost postojeceg stanja. Primirje nije zasnovano na unapred odredjenim pravilima ponasanja i traje iskljucivo na pretnjama i pritiscima iz vana. I sve ostalo sto je znacajno za ocenu stanja vidljivo je golim okom: vojni pokreti, zauzimanje pozicija za rat, naoruzavanje, ukopavanje, zatim kriticna humanitarna situacija, stroga kontrola puteva, vrlo ogranicena sloboda kretanja ljudi i roba, brojna hapsenja i zlostavljanja Albanaca i jos brojnija sudjenja. Albanski muskarci gotovo ne koriste medjugradski saobracaj. Oni se krecu lokalnim putevima i stazama cime se takodje izlazu opasnostima da budu uhapseni ili ubijeni kao pripadnici OVK. U ovim uslovima crna berza je jedini moguci oblik trgovine.

Prema nekim albanskim izvorima tokom ove godine samo u Okruznom sudu u Peci osudjeno je ili ceka sudjenje oko 800 Albanaca. U Kosovskoj Mitrovici istraga je otvorena protiv 190 Albanaca. Okruznih sudova na Kosovu ima i u Prizrenu, Pristini i Gnjilanu i svi su prenatrpani "poslovima". Albanske, srpske i medjunarodne humanitarne organizacije pominju i nekoliko stotina otetih, izgubljenih i nestalih lica. Njihovi najblizi i javnost nista ne znaju o njihovoj sudbini, a oni koji znaju ili su duzni da znaju ne govore o tome.

Fehim REXHEPI