VRACANJE DEVIZA U NOVOM VEKU

Zakon o deviznoj stenji

Vreme vracanja stare devizne stenje gradjana Jugoslavije je 12 godina u razlicitim godisnjim iznosima, koji se krecu od 150 DEM u 1999. do najmanje 1.000 DEM od 2004. do 2010. godine. Tvorci zakona racunaju na obnovu stednje, bez koje nema sredstava za privredni razvoj

AIM, PODGORICA, 8. 12. 1998 ( Od dopisnika AIM iz Beograda)

Sa zadrskom od godinu dana jugoslovenski parlament usvojio je prosle nedelje zakon o nacinu vracanja stare devizne stednje gradjanima, koja, zajedno s neplacenom kamatom, prelazi 7,5 milijardi DEM. Ova sredstva odavno su potrosena i njihovim vlasnicima je prakticno onemoguceno da raspolazu s njima jos od

1. godine. Od tada pa sve do sada nije se znala kakva ce sudbina zadesiti gradjane kojima je drzava, kao garant, ali i kao glavni distributer u potrosnji stare devizne stednje, uskratila mogucnost da podignu svoju ustedjevinu. Procenjuje se da ima oko dva miliona "zaledjenih" deviznih stednih uloga. Sa stedisama kod, pre pet godina zatvorene Dafiment banke, koja je, uz dozvolu nadleznih organa, organizovala piramidalnu stednju (nerealno visoke kamte) ukupan broj stednih knjizica penje se na blizu 2,5 miliona.

Prema ovom zakonu drzava im garantuje da ce im njihov novac biti vracen u nejednakim godisnjim ratama do 2010. godine. Prve godisnje iznose, i to veoma skromne od 150 DEM, po ulogu, vlasnici mogu da racunaju na povracaj tek od jula 1999. godine. Za tu pocetnu "operaciju" vracanja poverenja planirano je da se isplati 183 milona DEM. Centralna banka i poslovne banke treba da obezbede po 55 miliona, a savezna drzava 73 miliona DEM. Dve republike, Srbija i Crna Gora, koje takodje imaju obaveze u vracanju stare devizne stednje oslobodjene su da u prvoj godini ucestvuju u obezbedjivanu deviznog novca. Razlog je sto, kako se tvrdi, one nisu u mogucnosti da ispune svoje obaveze, tako da ce se u zakonski mehanizam ukljuciti tek od 2000. godine.

Ovaj zakon pripremljen je pre godinu dana, a uradila ga je posebna grupa strucnjaka na cijem celu se nalazio tadasnji podpredsednik Savezne vlade Danko Djunic. Jos tada, a to se ponovilo i prilikom nedavnog usvajanja, propis je predstavljen na dva nacina.Najpre da pridonese vracanju poverenja kod gradjana, koji su posle neprijatnog iskustva s poslovnim bankama, a pogotovu s Dafiment bankom, izgubili poverenje u institut stednje. Zatim, da zakom i samom svojom pojavom i verifikacijom u Saveznom parlaentu je da svojom pojavom pokaze spremnost rezima da udje u dugo najavljivanu privrednu reformu. Kada se, prosle godine odustalo od usvajanja, njegov "tvorac" vicepremijer Djunic shvatio je to kao znak odlaganja reforme i ubrzo se povukao s te drzavne funkcije. Inace, bilo je predvidjeno da se zakon usvoji po hitnom postupku, a na kraju se pokazalo da je "hitrost" trajala godinu dana. Zanimljivo je da je Djunic, prilikom predstavljanja zakonskih resenja, na pitanje da li veruje da ce njime biti vraceno poverenje gradjana u institiciju stednje, odgovorio potvrdno, ali je izgubio iz vida okolnost da rezim nije bio spreman da udje u rizik koji nosi reforma.

Zakonska konstrukcija vracanja devizne stednje je sledeca: u 1999. godini - 150 DEM po stednom ulogu, 2000-te - 440, 2001. - 540, 2002. - 740, a 2003. - 1030 DEM, s tim da od

1. godine godisnja isplata ne moze da bude manja od 1.000 DEM po stednom ulogu, te da se isplacuje u sestomesecnim ratama. Pod istim rezimom nasle su se i stedise Dafiment banke, koji su samo nekoliko dana ranije stajali u dugackim redovima pred Privrednim sudom, gde je zapoceo likvidacioni postupak nad ovom bankom. Oni su pozvani da dokumentuju svoje zahteve. S obzirom na novo resenje, koje se istovremeno pripremalo u nadleznim resorima Savezne vlade, ispalo je da je nekoliko hiljada gradjana bilo izlozeno nepotrebnom placanju sudske takse i uzaludnom gubljenju vremena.

I dok su se stedise Dafiment banke trudile da budu u zakonskom paketu obuhvaceni zajedno s ostalim stedisama, gradjani koji su imali devizne stednje kod poslovnih banaka bili su protiv ponudjenog zakonskog resenja. Njihov zahtev je da im se devizna stednja vrati u kracem vremenu od onog kojeg propisuje zakonski tekst. Mnoga udruzenja protestovala su jos u fazi pripreme zakonskih odredbi, ali njihova snaga bila je preslaba da bi bitno uticala na promenu zakona, tim pre sto su udruzenja obuhvacala jedva 10 odsto od ukupnog broja stedisa.

Vecina stedisa smatra da je vremenski rok predugacak i da mnogi, iz bioloskih razloga, nece docekati vreme celokupne isplate. Zakon predvidja mogucnost da se novac podigne i ranije, ali ne u kesu i u devizama, vec kroz druge oblike. Pre svega kupovinom akcija, nepokretnosti, placanja raznih troskova i slicno. Da bi se sprecilo izigravanje Zakona ugradjen je mehanizam prema kojemu se postojeca stednja ne moze prenositi na vise knjizica i tako ubrza isplata. Zakon ima posebnu specificnu tezinu, jer ne uvazava dosadasnje sudske presude koje su nalagale pojedinim bankama da gradjanima isplate deviznu stednju. Pokazalo se da je i taj trud stedisa, zajedno s troskovima, bio uzaludan.

Kljucno pitanje, koje trazi odgovor je da li banke, savezna drzava i republike mogu da obezbede tolika sredstva i vrate ono sto je, na razne nacine, potroseno bez odobrenja vlasnika deviza. Ekonomske prilike u zemlji ne ohrabruju da bi se moglo potvrdno da odgovori. Uostalom, republike su vec u prvoj godini, iako se radi o najnizoj godisnjoj sumi, pokazale da nisu u stanju da preuzmu svoj deo obaveza.

Ocigledno je da je celokupni zakonski projekat zamisljen tako da gradjani sami sebi vrate deviznu ustedjevinu, tako sto bi se obnavljanjem poverenja ozivela devizna stednja. Iz tog izvora bi se izdvajala sredstva za vracanje kredita, ali i za ulganja u razvoj privrede. Povecenjem privredne aktivnosti stvorili bi se povoljniji u slovi za ispunjavanje deviznih obaveza prema stedisama cije su devize potrosene.

Zbog nepoverenja koje ima na domacoj i na medjunarodnoj financijskoj "pozornici" jugoslovenska vlada je procenila da ima vece izglede da to poverenje pre stekne kod svojih gradjana. Koliko su njene procene ispravne pokazace vreme. Njen je hendikep i sto racuna na sredstva doceg stanovnistva, koje je u medjuvremenu znacajno osiromasilo.

Na donosenje Zakona o vracanju stare devizne stednje cekalo se godinu dana, a do njegove primene treba da prodje jos sedam meseci. Ovaj vremenski period treba da pokaze hoce li jugoslovenska ekonomija da krene u pravcu oporavka, odnosno da li ce reforma, koja je, i ovog puta, promovisana na "velika vrata", da obezbedi sredstva za obecano vracanje deviznih ustedjevina. Bez privrednog razvoja zakonska resenja nemaju izgleda da budu prakticno ostvarena. Iskustva iz poslednjih 10-ak godina pokazuju da su, po pravilu, zvanicna ekonomska predvidjanja bila iznad realnih ostvarenja. Odatle izviru i sumnje u stvarno sprovodjenje zakonskih odredbi.

Ratomir Petkovic(AIM)