Vezba za Kosovo

Konacno i jedna optimisticka vest sa podrucja nekadasnje Jugoslavije - rat izmedju "Farmalandie" i "Fatlandie" je konacno zavrsen. Bar sto se Slovenije tice, gde je okoncana vezba Severnoatlantskog saveza u kojoj su vojnici snaga za brze intervencije NATO-a - pripremajuci se za intervencije na Balkanu - prvi put u istoriji ovog pakta vezbali van teritorije drzava clanica.

Slovenija (inace clanica Partnerstva za mir) bila je tokom nekoliko poslednjih sedmica sva u znaku vojske, za sta je bila zasluzna vezba snaga NATO pakta, nazvana "vojna vezba NATO saveza i slovenacke vojske - CAE '98 (Cooperative Adventure Exchange)." Manevri su odrzani u juznoj slovenackoj pokrajini, Dolenjskoj, a zvanicno su zavrseni 2. decembra. Poslednji dan zajednickog egzercira nadgledao je i glavnokomandujuci NATO snaga u Evropi Vesli Klark, zajedno sa 55 vojnih atasea i ambasadora.

Poduhvat je vec na samom pocetku zadavao glavobolje organizatorima; jos tokom akcije trodnevnog prihvatanja i razmestanja stranih vojnika u privremena stanista, slovenacki drumovi su bili blokirani ne samo stranom vojskom, nego i sa njihovih (priblizno) 2.300 vojnih vozila, koja su noc i dan jurila rejonom u kome je vezba odrzana. Pored toga, u vezbi je ucestvalo i 550 vozila britanske vojske koja su stigla trajektom preko luke Kopar, dok su vojnici, njih 6.000 iz 18 drzava, stizali u Sloveniju preko svih granicnih prelaza i aerodroma.

Svrha vezbe je bila "forsirana upotreba sile" u "visenacionalnom podrucju". U pocetku se, doduse, tvrdilo da je posredi uvezbavanje "sanitetskih" jedinica, ali je iz vojnih krugova slovenacke vojske procurelo da je pravi cilj - Balkan. Tacnije: "Slovenija je, zahvaljujuci slicnoj konfiguraciji terena i poznavanju prilika u regionu izabrana da bude poligon za uvezbavanje buducih akcija NATO-a na Balkanu. To se odnosi na Bosnu, Makedoniju i, pre svega - Kosovo."

Da se uistinu radi o generalnoj probi za slucaj intervencije na Kosovu nije krio ni glavnokomandujuci brigade za brze intervencije generalmajor John Reit. On je objasnio domacim novinarima da je ove godine vec vodio pripreme za razmestanje trupa u Albaniji i Makedoniji "za moguce posredovnje na Kosovu": "Sto znaci da smo veoma aktivno ukljuceni u planove; da je doslo do vojne intervencije (sto je spreceno dolaskom posmatraca OEBS-a) bili bismo prebaceni u Albaniju. Odande bismo nudili logisticku podrsku jedinicama koje bi intervenisale u Jugoslaviji, a uz to bismo morali da zaustavimo transfer oruzja preko albanske granice i kontrolisemo jugoslovensku vojsku."

U skladu sa scenarijem isplaniranim u stabu NATO-a, vojnici pakta uskacu kao posrednici u krvavom okrsaju izmedju "Farmalandie" i Fatlandie". Posto je isposlovan prekid vatre NATO dobija mandat od UN da na ratom zahvaceno podrucje posalje brigadu za brze intervencije AMF (L), sto ce reci Alied Mobile Force (Land), ciji je glavni adut americka padobranska brigada, koja saradjuje sa jedinicama iz drugih drzava. Za pomenutu brigadu je karakteristicno da je osposobljena za veoma brzo delovanje; posle izdavanja naredjenja od strane komande, bigada stize na mesto desavanja u roku od 24 do 48 sati. Posle uspostave primirja jedinica ima zadatak da mir odrzi, kako bi se uz pomoc posmatraca OEBS-a sproveli lokalni izbori. Onda slede ostale aktivnosti

• hvatanje diverzantskih grupa, kontrola skladista municije, intervencija ukoliko dodje do demonstracija lokalnog stanovnistva i slicno.

U vezbi su ucestvovali vojnici iz osamnaest drzava, od kojih je osam clanica saveza NATO. To su vojnici iz Belgije, Danske, Nemacke, Italije, Luksemburga, Holandije, Velike Britanije i SAD, ukupno 4.060 vojnika. Iz Partnerstva za mir je ucestvovalo devet drzava - Austrija, eska, Latvija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Makedonija i Finska, iz kojih je u Sloveniju stiglo 280 soldata. Domacini su sa svoje strane dali oko 1500 vojnika i 110 civila, a medju slovenackim jedinicama je posebno isticana jedinica Prve brigade, koju cini oko 230 pripadnika 10. bataljona za medjunarodnu saradnju. Pored toga, oko 200 slovenackih vojnika je bilo odredjeno da "simulira" neprijatelja. Bilo je tu i bizarnih detalja; tako je, na primer, objavljen i podatak da se u sanitetskim jedinicama belgijske vojske, koja je takodje ucestvovala u manevrima u Sloveniji, nalazila i belgijska princeza Astrid, koja ima cin sanitetskog pukovnika belgijske vojske i koja je tokom vezbe posetila svoju jedinicu.

Incidenti

Uprkos naporima organizatora, vezba nije prosla bez incidenata. Iskomplikovalo se jos pre pocetka, kada madjarski organi nisu dozvolili da 27 rumunskih vojnika prodje kroz Madjarsku, na putu za Sloveniju. Za nesto takvo je, naime, potrebna dozvola madjarskog parlamenta, dozvola koju Rumunija par dana pred pocetak vezbe nije mogla da dobije. Rumunija je i zvanicno protestvovala, tvrdeci da su madjarski granicari "vredjali" rumunske vojnike. Zahvaljujuci tom incidenatu rumunski vojnici nisu mogli da se pridruze belgijskim alpinistima, ali se uprkos tome tokom cele vezbe na jarbolu vijorila i rumunska zastava, koju je u zavrsnici ponosno nosio - slovenacki vojnik.

Nije nista manje neprijatan bio ni zaplet sa Hrvatskom, koja je odbila da posalje svoje predstavnike, iako joj je Slovenija i zvanicno prosledila poziv da odredi svoje posmatrace na vezbi, Zagreb nije krio svoju uvredjenost zbog manevara koji su se odigravali na severnoj granici drzave, a tamosnji analiticari su celu stvar ocenili i kao deo "antihrvatske" kampanje. Posebno sto je po jednom od nezvanicnih scenarija manevara cilj mogao da bude i simuliranje medjunarodne intervencije, u slucaju vojnog puca u Hrvatskoj.

Ni Ljubljana nije ostala imuna na polemike povodom tako opseznih operacija strane i domace armije na svom tlu. Posebno sto je slovenacka vojska iskoristila pripreme za vojnu vezbu da se "okoristi" pravom koje joj daje slovenacki Zakon o odbrani te se obrusila na vozila civila, sve pod izgovorom "mobilizacije". Nije bilo malo slovenackih drzavljana koji su bili zateceni saznanjem da slovenacki Zakon o odbrani predvidja nesto sto se zove "materijalna duznost", a sto gradjani moraju da postuju ne samo u slucaju rata, nego i kad su u pitanju vojne vezbe. I dok su se pogodjeni pojedinci organizovali i zahtevali od Ustavnog suda da ponisti inkriminisane delove zakona o odbrani, (aktuelni zakon nelegitimno ogranicava ljudska prava ne samo u slucaju rata, nego i u vreme mira) vojska je veselo "mobilisala" zanimljiva joj vozila, bez obzira na zalbe civila da im se ne isplacuje cak ni nadoknada ukoliko dodje do stete na njihovim skupocenim cetvorotockasima.

Drastican je slucaj jednog privatnika iz Dolenjske kome je slovenacka vojska uzaptila njegov dzip, s cime se on nije slozio, te je vojsci ponudio dogovor - moze da "pozajmi" njegov drugi auto, takodje terensko vozilo marke lada Niva. Odgovorni u vojsci su mu porucili da ponudjena trgovina ne dolazi u obzir, posto dzip odgovara reprezentativnim potrebama (prevoz stranih oficira). Vlasnik je uzvratio da slovenacka vojska ima dovoljno svojih (ni malo jeftinih) Puhova za "potrebe reprezentacije", a ujedno je zapretio da ce se radije latiti macole, nego sto ce svog Pajera predati armadi za sepurenje stranih oficira. Spor nije razresen, iako je NATO pokusao da smiri napetost tako sto je pokazao sirokogrudost - isplata stete, koju su na *posevcima ili vozilima civila napravili vojnici protekla je bez problema. Ucesnici vezbe su uspeli da na slovenackim drumovima izazovu 25 saobracajnih nesreca; u osam slucajeva su u incidente umesana i civilna vozila, dok se u ostalim radilo o sudarima izmedju vojnih vozila.

Za i protiv NATO-a

Ne treba ni sumnjati da je Slovenija dala veliki publicitet vezbi NATO saveza na svom tlu, oznacivsi ga kao veliki spoljnopoliticki uspeh slovenacke vojske i diplomatije. Intenzivirane su i rasprave o ulasku Slovenije u NATO. Tako je prilikom nedavne posete rumunskog predsednika Sloveniji, njegov slovenacki kolega Milan Kucan izjavio da Slovenija do kraja aprila zeli odgovor kada ce uslediti poziv za punopravno clanstvo u NATO-u. Mediji su vezbi CAE '98 poklonili posebnu paznju i iz drugih razloga - Slovenija druzenje sa NATO-om shvata kao sansu da konacno pokaze "da je nesto drugo", sto bi je izdvojilo od problematicnog "Balkana", koji je meta severnoatlantske alijanse.

Zato je i otpor vojnoj vezbi pa i clanstvu Slovenije u NATO-u marginalizovan. Sve je svedeno na nekoliko anti-nato plakata ("Necemo americku teroristicku organizaciju!", "NATO fuck off"), ciji je autor Mladi forum levicarske Udruzene liste. Da se radi o novoj vrednosnoj orijentaciji citavog drustva potvrdio je i predsednik Slovenije Milan Kucan, koji je povodom nedavnog praznika teritorijalaca izjavio da su "Slovenci i vojnicki narod". Mada je, istini za volju, slovenacko dodvoravanje severnoatlantskom savezu ponekad groteskno. To ilustruje i nedavni dogadjaj u Ujedinjenim nacijama; Slovenija je bila jedna od inicijatora "Rezolucije o svetu bez atomskog oruzja". Prvi odbor generalne skupstine OUN (koji se bavi razoruzanjem i pitanjima bezbednosti) usvojio je pomenutu rezoluciju, protiv koje su glasale sve nuklearne sile, izuzev Kine; ljuti protivnici doticnog akta bile su diplomatije SAD, Britanije i jos nekih zemalja. Razlog za slovenacko odricanje od vlastite inicijative bio je mig koji je stigao iz Klintonove administracije, pri cemu je prvu kritiku podneo premijer Janez Drnovsek, prilikom svoje nedavne posete u SAD. Bilo je i onih kojima je bilo zao zbog odustajanja o rezolucije, te se iz slovenackog MIP-a culo da u njoj nema nicega sto bi bilo upereno "protiv NATO-a". Svejedno, to nije sprecilo pojedine clanice severnoatlantskog ugovora da pritisnu Ljubljanu da odustane od sopstvene ideje, pri cemu je glavni argument bila slovenacka molba za ulazak u NATO, na sta je "Slovenija konacno nasela".

Povrh svega je u cast vojne vezbe NATO saveza privremeno stornirana i procedura smene ministra vojnog; stoga se u fotelji slovenackog ministra odbrane malo duze zadrzao Alojz Krapez, isti onaj ciju je ostavku jos pre nekoliko sedmica kovertirao sef vlade Janez Drnovsek, a sve zbog afere oko Krapezevog nezakonitog useljenja u vojni stan. Tako je Krapezu vojna vezba NATO-a neocekivano produzila ministarski rok trajanja, buduci da je Drnovsek procenio da nije mudro menjati kadrove u vreme NATO-ve vezbe. Krapezu, medjutim, neocekivana milost nije bila dovoljna; nezadovoljan sto Drnovsek nikako nema vremena da ga primi, te sa odlazecim ministrom porazgovara o novom uhlebljenju i nekim "licnim problemima", Krapez je pred kraj manevara lakonski "povukao" ostavku i tako izazvao proceduralni kolaps, koji je razresen tek posto je ispunjeno nekoliko njegovih skromnih zahteva... Bruka, ipak, nije izbegnuta, jer je opazeno da ministar odbrane nije uvelicao zakljucak vezbe NATO saveza u Sloveniji, sto su mediji ocenili kao veliku "sramotu za drzavu".

Na kraju i jedna dobra vest - rat izmedju izmisljenih balkanskih drzava, dakle izmedju "Farmalandie" i "Fatlandie", definitivno je zavrsen. Pri cemu nema sumnje da kreatori slicnih hepeninga, bez obzira da li dolaze sa prostora nekadasnje Jugoslavije (setimo se samo vezbe "Bedem 91", gde se radilo o simulaciji napada NATO-a na tadasnju SFRJ) ili iz zapadne alijanse, neoprostivo kasne sa svojim "ratnim igrarijama". Pocev od 1993. godine, kada je NATO u vojnoj bazi Hohenfeld vodio bitku sa izmisljenim protivnicima: "U vojnoj bazi Hohenfeld je osnovana drzava Danubija, koja neverovatno podseca na nekadasnju Jugoslaviju. Drzavu cine tri republike: Juraland, Sovenie i Visokie. Sovenia i Visokia su se

1. godine odcepile iz starog saveza. Sada u bavarskim planinama americki vojnici vezbaju kako bi pod vodjstvom SAD mogli da intervenisu u Bosni i Hercegovini. Simulisu se prave akcije pesadije, aviacije i tenkovskih jedinica," opisivao je tadasnju vezbu NATO pakta turski list Turkye. Iz razumljivih razloga ovaj scenario nije primenljiv
2. godine na podrucje sada samostalne "Sovenie".

Igor Mekina (AIM Ljubljana)