ZAL ZA VLAST

Osam godina stara pozicija u Makedoniji nakon trecih pluralistickih parlamentarnih izbora morala da proguta realnost da se nasla u opoziciji. Izbor pette po redu vlade u novom parlamentu nije protekao u znaku ocekivanog sukoba glavnih rivala - odlazecek SDSM i dolazece koalicije VMRO-DPMNE i DA - vec u ostrom sukobu izmedju odlazecih, i dolazecih, albanskih koalicionih partnera u staroj i novoj vladi, PDP i DPA, oko toga ko brine brigu o albanskim - nacinonalnim, kolektivnin interesima.

AIM Skopje, 02.12.1998

Dogodilo se i to sto se nestrpljivo ocekivalo. Nakon parlamentarnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija VMRO- DPMNE (Unutrasnja makedonska revolucionerna organizacija - Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo) i DA (Demokratska alternativa) na drugoj sednici treceg po redu visepartisog parlamenta izabrana je petta po redu pluralisticka vlada. Neizvesnosti oko toga dali ce vlada, sada vec novog premiera Ljubceta Georgievskog, biti izabrana prakticno nije ni bilo. Koalicija ledera VMRO-DPMNE i DA (Vasila Tupurkovskog) je vec imala iza sebe 62 (od ukupno 120) mesta u parlamentu sto joj je garntiralo izbor nove vlade bez vecih problema. Sto vise VMRO-DPMNE i DA i pored toga odlucili su da pozovu da u novoj vladi ucestvuje i jedna od albanskih partija DPA (Demokratska partija Albanaca) i tako dobili dodatnih 11 glasova u parlamentu, sto je mnoge iznenadilo. Ako se tome dodaju i cetri glasa parlamentaraca Libeberalno demokratske partije (LDP) komocija oko izvesnosti izbora nove vlade je bila vise od ocigledna. Naravno pretpostavljalo se da ce Socijal demokratski savez, koji je izgubio vlast nakon gotovo osam godina, nece dopustiti da gotovo protokolarni izbor nove vlade prodje bez "ljutih" istupa njihovih parlamentaraca, ako zbog niceg drugog, onda zbog ideoloskih razlika i rekli bismo cak i licnih netrpeljivosti starih partiskih oponenata. Medjutim, ako se analizira sve ono sto je sa parlamentarne govornice izreceno, veoma lako se moze doci do zakljucka da je "vatra" u diskusijama parlamentaraca SDSM i VMRO-DPMNE i DA bila prava decja igra u odnosu na ono sto je izreceno od strane pretstavnika Partije za demokratski prosperitet (PDP) u odnosu na Demokratsku partiju Albanaca.

Naravno treba najprije potsetiti da je PDP bila participient u svim vladama do ove novozabrane u proteklih osam godina. Da je ova partija svo to vreme slovila kao principijelna, umerena, neesktremna u odnosu na Partiju za demokratski prosperitet Albanaca (PDPA) koja se iz nje iznedrila i koja je kasnije zajedno sa Narodono demokratskom partijom (NDP) osnivala DPA, u zadnjih, najmanje godinu dana redovno, od strane bivse vlasti i njenih medija, etiketirana kao radikalna albanska partija, Zatim, treba potsetiti da je na inicijativu DPA potpisan predizborni sporazum o zajednickom nastupu PDP i DPA na trecim pluralistickim izborima, na osnovu kojeg je stvorena zajednicka proporcijalna lista kandidata i podeljena mesta u izbornim jedinicama u kojima su albanske partije zajedno imale realnu sansu da dobiju mesta u parlamentu. Efekat je poznat: Albanci su dobili 25 mesta u novom parlamentu sto je i njihov najbolji skor na dosadasnjim visepartiskim izborima.

Cini se da je sednica na kojoj je izabrana nova makedonska vlada, i zaoke koje su pretstavnici sada vec opozicione albanske partije (PDP) u odnosu na novog participienta u vlasti (DPA) bile toliko zestoke jedino zbog pogresnog predizbornog racuna. Naime, DPA je veoma lako, bez mnogo razmisljanja dala primat PDP u podeli izbornog kolaca (10 naspram 7 mesta po vecinskom principu) ocito smatrajuci da ce SDSM i dalje ostati na vlasti i da ce prirodno kao albanskog partnera potraziti svog starog, rekli bi i vernog, partnera PDP. DPA je njihovo ucesce u vlasti uslovljavala jedino realizacijom sest programskih tocaka iz predizbornog sporazuma. Tocaka koje, uzgred, nisu sporne za vecinu makedonskih Albanaca - od obrazovanja na maternji jezik do oslobadjanja politickih zatvorenika. Bilo je jasno da DPA zeli dati mandat zastupljanja Albanaca i u novoj vlasti, ali i prema medjunarodnim faktorima, dotadasnjim particijentima u vlasti PDP-u. Dogodilo se to, sto ocito albanske partije nisu pretpostavljale: pobedila opoziciona koalicija, koja je i dobila vecinu u novom parlamanetu, dovoljnu da formira novu vladu. I tu lezi zec oko kojeg je, rekli bismo, "pukla tikva" izmedju albanskih partija koje su potpisale zajednicki predizborni sporazum.

Najprije, je PDP, ocito razocarana izbornim rezultatima nakon prvog izbornog kruga, otovoreno pocela agitaciju izmedju Albanaca u korist svojih padajucih saveznika SDSM. Nije ni tajna da je najmanje par novih parlamentaraca SDSM u drugom krugu vecinskog glasanja izabrano uz pomoc glasova simpatizera PDP. DPA nasuprot tome agitirala je da Albanci, tamo gde nemaju svoje kandidate ne glasaju u drugom krugu. Nakon drugog kruga kada je bilo jasno da VMRO-DPMENE i DA imaju u svoje ruke novu vladu nastala je pomalo cudna situacija. PDP je najprije bila dosledna u svom ubedjenju da nece po svaku cenu sa svakom partijom na vlast, sto je ocito nateralo pobednike da ponudu o participaciji u novoj vlasti daju DPA. Iako je bilo ocito da ona nerado bi usla u vlast. Na kraju pristala je da u novoj vladi ucestvuje, paraleno vodeci pregovore sa PDP-om oko eventualnog zajednickog ucesca u novoj vlasti. Lider PDP-a Abdurahman Aliti u jednom intervjuu je decidno rekao da je krajnje uvredljivo za njihovu partiju da u novu vladu udju preko DPA (ne kao PDP i samostalna, ravnopravna partija) da bi zatim, desetak dana kasnije, zahtevao cak i samo jedno ministersko i na kraju jedno od potpretsednickih mesta u parlamentu! Bilo je ocito kasno, nakon svega, jer je lider VMRO-DPMNE na ove zahteve odgovorio tako sto je PDP uputio na DPA sa garancijom da ce postivati svaki njihov dogovor.

Farsicni tok druge sednice treceg makedonskog pluralistickog parlamenata bice upamcen po zaokama koje su sada vec opozicioni parlamentarci PPD uputili na racun ucesca njihovih sunarodnika iz DPA u novoj makedonskoj vladi. Po onoj staroj "bilo bi komicno, da nije tragicno" dojucerasnji ucesnici u staroj vlasti na racun ucesnika u novoj upotrebili su arsenal optuzbi koji je zapravo smesan. Dojucerasnji "umerenjaci" su sebe promovirali u albanske radikale optuzujuci ljude iz DPA da su lako, bez ikakvih potpisa, garancija i sl. prodali ono zasto se albanska populacija u Makedoniji bori. Upotrebljene su reci poput "los pazar", "umesto 25 procenata ministra samo 18" (razume se za Albnace), "zajedno smo mnogo vise mogli postici u odnosu na Makedonce", nelegitimni pretstavnici Albanaca, cak je jedan od kljucnih ljudi PDP-a progovorio na albanskom, sto suprotno Ustavu i privremenom poslovniku Sobranja RM, ali i njegovoj osamgodisnjem istupanju u makedonskom parlamentu, sto inace u drugom parlamentarnom sastavu cinio jedan "klovn" iz redova DPA! Kao da su odjedanput promenjene uloge. PDP- parlamentarci, koji nikad u zadnjih osam godina nisu imali niti papiric koji bi uslovljavoa njihovo ucesce u vlasti, niti su imali bilo kakvu garanciju o ostvarivanju (albanskih) kolektivnih (nacionalnih) prava, koji su ucestvovali u vladama koje su "u ime drzave" stvorili sve nove medjunacionalne tenzije (od incidenata poput Bit Pazara, Radolista, afere o albanskoj paravojci, tetovskog unverziteta do Gostivara i sudjenja tetovskog i gostivarskog gradonacalnika koji se nalaze na izdrzavanju zatvorskih kazni) optuzile dolazecu vlast i albanske ucesnike u njoj, bez i jednog dana na vlasti, da su krivi za sve interetnicke nedace.

Naravno, svi razlozi ovakvog ponasanja leze u jednom grmu. "Radikali", poput desne VMRO-DPMNE, koja je na prvim pluralistickim izborima 1990 isla sa parolama poput "Cista Makekedonija" (od Albanaca i drugih nemakedonaca) i DPA (koja bi sve ucinila da Makedoniju federalizira, stvori albansku autonomiju i sl), odjedaput "spustaju loptu". Solidarno govore o tome da nema problema o kome se ne moze razgovarati. Najprije u predizbornoj kampanji na "suhom" je ostala tadasnja pozicija u odnosu na strategiju opozicije, koja ih je na izborima potukla, u kojoj nije bilo ni reci o kvaliteti medjuetnickih odnosa, da ne govorimo o njihovoj zloupotrebi u izvorne svrhe, Glavna tema je bila ekonomija, Nakom izbora stvorena je koalicija u kojoj su "desni" Makedonci i "desni" Albanci usli u novu vladu uz amalgam "levih" demokratskih alternativaca!. Na opsto iznadjenje razocaranih gubitnika izbora, koji kao da ne mogu sfvatiti da vlast moze biti u rukama drugih, a ne samo u njihovim.

U svom ekspozeu novi premier Georgievski je pomenuo da je nova vladina koalicija na neki nacim pomirenje, simbolicno receno svih koji su u proteklih osam godina bili "ljuti" (pogotovo sa nacionalnim predznakom) neprijatelji. Jedan od ostrih oponenata dojucerasnje vlasti, potpretsednik DPA, Menduh Taci, u intervjuu za skopski "Dnevnik" izjavio je da radikalizam treba ostaviti na stranu i da je Makedonija njegova drzava u ciju korist treba raditi. Cini se da sada "umerenima" koji su sisli sa vlasti smeta naglo opadanje medjuetnickih tenzija, trezven prilaz o dogovaranju oko problema koji postoje, "hladna glava" i sl. Nije daleko od pameti da suprotno ranijoj praksi, strah moze se locirati u necem drugom. Nova vlast je najavila da nece popustiti u bitci protiv organiziranog kriminala, mita i korupcije u vlasti. Uostalom, novi ministar unutrasnjih poslova Pavle Trajanov, policajac po karijeri, prvi je te kategorije promovirao u makedonskoj javnosti i zbog toga bio je stavljen "na stranu" pre par godina. Za Albance koji su dosada participirali u vlasti vec duze vremena kruzi prica da iako su u "opstoj placki" uzimali samo mrvice i nisu tako slabo prolazili. Stoga i njihov revolt, i brza permutacija u nove albanske radikale, jeste samo "zal za vlast" koja im je, kako tako, punila djepove.

AIM Skopje

ISO RUSI