AMERIKANCI ODLAZE - NATO DOLAZI!?

AIM Skopje, 01.12.1998

Snage NATO za izvlacenje verifikatora sa Kosova dolaze u Makedoniju. Prvom coveku NATO-a Havieru Solani i komandantu juznog krila Alijanse generalu Vesliju Klarku, predsednik Kiro Gligorov i novi premijer Ljubco Georgievski dali su saglasnost za stacioniranje 1500 NATO vojnika u Kumanovu. U sedistu Severnoatlantske alijanse u Briselu kazu da cekaju samo formalnu odluku nove makedonske vlade, kako bi za samo 48 sati vojnici iz Francuske, Velike Britanije, Nemacke i Italije doputovali u Makedoniji.

Velike dileme oko rasporedjivanja stranih trupa na teritoriji Makedonije sasvim neocekivano je izneo predsednik drzave Kiro Gligorov. On je prosle nedelje izjavio da je zabrinut sto u NATO snagama nece biti rasporedjeni i Amerikanci. Iz te zabrinutosti on je izveo i zakljucak da je to mozda pocetak povlacenja americkih vojnika koji su do sada u Makedoniji bili rasporedjeni u okviru preventivnih mirovnih snaga Ujedinjenih nacija- UNPREDEP. Postavljajuci pitanje mogu li, posle redovne sestomesecne rotacije preventivnih snaga, u Makedoniju doci i vojnici iz zemalja clanica inicijative "Partnerstvo za mir", kao da je makedonski predsednik hteo otvoriti i bolno pitanje makedonske diplomatije - da li na ovaj nacin, na mala vrata, ovamo mogu uci i Rusi. Najtirazniji dnevni list "Vecer", aludirajuci na zemlje iz "Partnerstva", otisao je jos dalje, postavljajuci hipoteticko pitanje: "Mogu li se u istom trenutku u Makedoniji naci vojnici iz Nemacke, Italije i Bugarske, zemalja koje veliki deo stanovnistva pamti kao okupatorske u Drugom svetskom ratu.

Izjava Gligorova pokrenula je lavinu reakcija. Americka ambasada je odmah objavila da SAD produzavaju sa svojom podrskom Makedoniji. Francuski ambasador u Skopju Zak Huncinger i americki ambasador Kristofer Hil objasnili su kako nije ni razmisljano da se u operaciji ukljuce zemlje - clanice "Partnerstva za mir", jer se radi o posve specificnom zadatku snaga za ekstrakciju. Zar predsednik Gligorov nije sve to znao kad je izjavio to sto je izjavio? Najjednostavnije objasnjenje za izjavu predsednika Gligorova moglo bi se protumaciti kao jedan vid upozorenje za novu vladu, koja u vreme izjave jos nije bila formirana, ali i kao njegova licna zabrinutost kako bi moglo doci do udaljavanja makedonije i SAD i to u korist njenih blizih veza sa Evropom. Uostalom, neke novine, bliske na izborima porazenom Socijaldemokratskom savezu, ciji je clan i Gligorov, uveliko su pisali kako bi nova vlada mogla umesto Amerikanaca u Makedoniju dovesti Ruse.

Izvori u americkoj ambasadi u Skoplju su za AIM potvrdili da su i oni bili iznenadjeni gotovo panicnom Gligorovljevom izjavom i smatraju da je ona data za unutrasnju upotrebu, prekticno za razracunavanja koja traju jos od predizborne kampanje. Medjutim, ta je izjava uistinu prouzrokovala uznemirenost medju obicnim gradjanima, pa SAD nisu mogli ostati po strani. Verovatno, objasnjenja americkog ambasadora Hila nisu bila dovoljna, pa je ubrzo dosla i telefonska poruka drzavnog sekretara Medlin Olbrajt Gligorovu da ce "SAD i dalje doprinositi odrzavanju stabilnosti zemlje i regiona u celini". Ocigledno, medjutim, stvari nisu tako jednostavne da bi se mogle pravdati iskljucivo Gligorovljevom razocaranoscu. Nije nikakva tajna da se dosadasnja makedonska politika uglavnom oslanjala na podrsku SAD, ili je to barem cinila mnogo vise nego na Evropsku uniju. Neki istorijski fakti uslovili su da se, u kolektivnom makedonskom umu, na Evropu gleda kao na "bludnicu" koja je kriva za podelu makedonskog nacionalnog i teritorijalnog tkiva i za kasno ostvarivanje makedonske drzavnosti. I u novije vreme, posebno kad je stala na stranu Grcke u sporu oko imena upravo u najtezim trenucima definisanja makedonske drzavnosti, Evropa je izgubila kredit kod obicnog makedonskog gradjanina. Bez ozbira na bliskost evropskih shvatanja i slicnosti kultura, to su opterecenja koje prosecni Makedonac nosi u podsvesti.

Da li je, medjutim, samo to sto su sve karte bile bacene na podrsku SAD sada razlog za razocaranost u vezi sa sastavom stranih trupa koji dolaze u Makedoniju? Treba podsetiti kako je Rusija nekoliko puta ponovljeno negodovala kada se u Savetu bezbednosti raspravljalo o produzenju mandata UNPREDEP-a. Diplomatski izvori u Skopju tvrde da Rusija nikada nije bila protiv prisustva snaga UN u Makedoniji, ali ja trazila nacin kako da relativizira prisustvo americkih vojnika. Glasanja u Savetu bezbednosti, kada je Rusija dva puta bila uzdrzana, mogla su da budu neka vrsta predupredjenje za ovo sto se desava danas. Neki mediji su se zapitali: Zar bi se Amerikanci posvadjali sa Rusijom zbog Makedonije? Ako se na ovo doda i stav americkog kongresa da ubuduce ne salje trupe van SAD i globalna razmisljanja da, u principu, Evropa treba sama da resi evropska pitanja, eto zasto bi strahovanje Gligorova moglo biti i realno, a ne samo pokusaj da se diskredituje nova vlada.

Gligorov je pomenuo da bi vremenom i misija UNPREDEP-a mogla da postane bespredmetna, ako snage NATO za izvlacenje verifikatora ostanu duze vreme. Medjutim, ovo je odmah bilo demantirano iz Komande UNPREDEP-a u Skopju. Portparol Mark Mekivoj je izjavio da do februara ove godine sastav snaga UN i njihov mandat ostaje nepromenjen. Osim toga, radi se o dvema u potpunosti razlicitim operacijama koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom. UNPREDEP se odnosi na bezbednost Makedonije i njegov mandat je posmatranje i izvestavanje, a snage UN bice rasporedjene zbog bezbednosti verifikatora na Kosovu i njihov mandat je strogo vojnicki.

Drzavni sekretar SAD Medlin Olbrajt je Gligorovu saopstila da ce SAD podrzati produzenje mandata UNPREDEP-a u cijem se sastavu nalazi i 500 americkih vojnika. U americkoj ambasadi u Skopju predvidjaju da ce konsultacije za produzenje mandata UNPREDEP-a i posle februara sledece godine, upravo zbog zabrinutosti koja se pojavila u makedonskoj javnosti, poceti vech ovih dana, znaci mnogo ranije nego uobicajeno. Sasvim druga prica su snage za izvlacenje u kojima dolaze vojnici iz zapadne Evrope. Izvori u politickim partijama koje sada sacinjavaju novu makedonsku vlast smatraju da prisustvo zemalja koje imaju simpatije prema OVK nije bas dobro za Makedoniju. Upravo zato sve cesce se postavlja pitanje: moze li Makedonija izvuci nekakvu korist od ovih snaga, a pri tome se misli na brze integrisanje u evroatlantske strukture. Istini za volju, NATO je potreban Makedoniji i Makedonija zeli sto prije da postane clanica Alijanse, medjutim u konkretnom slucaju, Makedonija je, cini se, potrebnija NATO-u.

Generalni sekretar Alijanse Havier Solana je, posle otvaranja NATO-ovog Koordinacionog centra za verifikatore u Kumanovu, rekao da pozitivno iskustvo sa misijom UNPREDEP-a, kao i poddrska koja Makedonija daje za resenje kosovske krize "ne moze da prodje neprimeceno", dajuci uveravanja da ce NATO uzvratiti primerenom solidarnosti. Kakva ce biti ta solidarnost, nije bilo receno. On je diplomatskom rezervisanoscu ipak spretno izbegao da govori o tome sto najvise interesuje Makedoniju - mogucnost za punopravno clanstvo u Alijansi. Skopski dnevni list "Dnevnik", pozivajuci se na izvore u sedistu NATO-a u Briselu, kaze da je "pazar" izmedju Makedonije i NATO-a, sa stacioniranjem snaga za izvlacenje, vec zavrsen. Najoptimistickija varijanta ja ona koja daje mogucnost Makedoniji da udje u drugi krug zemalja koje cekaju u redu za clanstvo u NATO-u, zajedno sa Slovenijom i Rumunskom, a ispred Bugarske i Slovacke. Ali, jos uvek je rano za slavlje. Zasada je jedino izvesno da Amerikanci ostaju, bar do februara, a NATO dolazi na neodredjeno vreme.

AIM SKOPJE

GORAN MIHAJLOVSKI